Ovo je pravnica Pilaj, dobitnica Nobelove nagrade za mir

PRAVNICA Navanetem “Navi” Pilaj(85) iz Južne Afrike ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za mir. Tokom duge karijere, u stručnim krugovima je postala čuvena, posebno po doslednoj odbrani univerzalnih pravnih principa i čvrstim moralnim stavovima. Rođena je tokom ere aparthejda, u gradu Durbanu, u porodici indijsko-tamilskog porekla.

Norveški Nobelov komitet nagradio je njen “doprinos jačanju međunarodnog prava, procesuiranju ratnih zločina i borbi za ljudska prava”. U obrazloženju se navodi da Nobelova nagrada za mir odlazi osobi koja je “izuzetnom hrabrošću i integritetom pokazivala put ka sveobuhvatnijem globalnom pravnom poretku”.

– Ovogodišnj laureat ima ključnu ulogu u rešenosti da ratni i zločini protiv čovečnosti i genocid budu procesuirani – ističe Nobelov komitet.

Po završetku pravnih studija, Pilajeva je postala jedna od pionirki u pravosuđu, suprotstavljajući se duboko ukorenjenoj diskriminaciji, segregaciji i isključivanju koje je nametao tadašnji režim u Južnoj Africi. Nobelov komitet naglašava da “se jasna nit provlači kroz čitavu njenu karijeru, od ranih dana kad je, kao advokat, branila Nelsona Mandelu i druge borce protiv aparthejda, pa do sudskog angažmana u nekim od najvažnijih međunarodnih procesa modernog doba”.

Pilaj je bila i sudija Međunarodnog krivičnog suda u Hagu od 2003. do 2008. godine. Potom je do 2014. obavljala funkciju Visokog komesara UN za ljudska prava. Predvodila je, između ostalog, nezavisnu istražnu komisiju koju su imenovale UN, a koja je prošle godine optužila Izrael za genocid u Pojasu Gaze.

Novčani deo nagrade ove godine iznosi 12 miliona švedskih kruna, odnosno oko 1,2 miliona američkih dolara. Suma je određena nezavisno od toga da li će dobitnik biti pojedinac, manja grupa laureata, ili organizacija.

Odlučivanje o tome ko će biti dobitnik Nobelove nagrade, zatvoren je proces. Komitet je izabrao laureata iz grupe nominovanih 208 pojedinaca i 79 organizacija. Proces nominovanja počeo je u septembru prošle godine. Akademici, dobitnici Nobelove nagrade i poslanici iz celog sveta imali su rok do 31. januara da podnesu nominacije. Petočlani komitet je suzio broj listu od 20 do 30 kandidata. Podaci o nominovanim kandidatima i predlagačima neće biti objavljeni narednih 50 godina, ali je ipak procurelo da su među ovogodišnjim predlozima bili papa Lav Četrnaesti, Međunarodni krivični sud, Međunarodni sud pravde, kao i specijalna izvestiteljka UN za okupirane palestinske teritorije, Frančeska Albaneze.

Tokom procesa, komitet je mogao da doda i nova imena na listu. Članovi komiteta, koje imenuje norveški parlament, konsultovali su savetnike, uglavnom norveške profesore, eksperte u relevantnim oblastima. Komitet je odluku doneo na poslednjem sastanku, neposredno pre objavljivanja nagrade, nastojeći da ona bude jednoglasna.

– Komitet se uvek vraća na volju Alfreda Nobela, koja sadrži tri kriterijuma: promovisanje mira, razoružanje i međunarodnu saradnju – objašnjava Hokon Jerlov, vršilac dužnosti direktora Instituta za istraživanje mira iz Osla.

“Za istinu ne treba hrabrost”

– MISLILA sam da je šala – rekla je Navi Pilaj, na vest o svojoj nagradi, koju je saznala tokom skupa u sudnici u kojoj su pre 80 godina održavana suđenja u Nirnbergu. U snimku koji je na društvenoj mreži Iks objavila generalna sekretarka Amnesti internešenela Agnes Kalamard, Pilaj je održala kratko obraćanje pošto su joj prisutni čestitali. “Poslednje što sam uradila bilo je podnošenje izveštaja o Gazi, u kojem sam ono što se tamo događa nazvala genocidom, kako bi se utvrdilo činjenično stanje”, rekla je Pilaj. Komentarišući to što je Nobelov komitet istakao njenu hrabrost, Pilaj je zapitala “Zašto bi vam bila potrebna hrabrost da govorite istinu?”

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije