Vesti

HILJADE GRAĐANA U INOSTRANSTVU SUOČENO SA PROBLEMOM GLASANJA: Elektronski sistem kao moguće rešenje?

11. oktobar 2026.

Iako elektronsko ili onlajn glasanje može biti neka vrsta napretka u odnosu na trentni sistem glasanja, kao i potencijalno rešenje za problem sa glasovima iz dijaspore, naši sagovornici ističu da bi i takav sistem morao da podrazumeva poverenje u institucije i dobru volju onoga koji tim sistemom upravlja.

Problem sa glasanjem u inostranstvu na predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra, postaje sve značajniji, što zbog broja prijavljenih za glasanje, što zbog broja građana koji, prema nekim navodima, neće moći da ostvare svoje biračko pravo.

Sam predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević rekao je da se radi o broju od preko 100.000 prijavljenih, dok se u javnosti govori o broju od dvadesetak hiljada onih koji neće moći da glasaju jer u nihovoj zemlji ili gradu nije otvoreno biračko mesto.

Kada se uzme u obzir činjenica da se za prošle parlamentarne izbore prijavilo nešto preko 30.000 građana, ovo nije mali porast

S obzirom na to da neki građani nisu dobili potvrdu niti rešenje o promeni mesta glasanja, u javnosti se pojavila ideja da bi ove probleme u buduće trebalo rešavati uvođenjem novih sistema galsanja, tačnije onlajn ili elektronskim glasanjem.

Dok bi onlajn glasanje podrazumevalo glasanje sa svog uređaja, elektronsko bi podrazumevalo korišćenje određenih uređaja na samom biralkom mestu. Osim toga, ono što u Srbiji i dalje nije omogućeno, a moglo bi da doprinese rešavanju ovog problema jeste i glasanje preko pošte.

Iako se za ove izbore ne može govoriti o ovim rešenjima, problem koji je nastao otvorio je ovo pitanje potrebu za pronalaskom i efikasnijeg sistema glasanja, barem iz inostranstva, ali i sistema koji bi bio manje podložan malverzacijama.

Rapajić Moran: Elektronsko glasanje bi bilo jeftinije i za državu i za građane

Ivana Rapajić Moran, predsednica Resornog odbora za dijasporu stranke Srbija centar SRCE i povratnik iz inostranstva, za Danas pojašnjava da je trenutni način organizovanja glasanja u inostranstvu veoma skup.

Ona pojašnjava da se na osnovu podataka Ministarstva spoljnih poslova o tome šta je potrebno da se otvori jedno biračko mesto u inostranstvu može zaključiti da jedno mesto u proseku državu može koštati oko 20 000 evra.

“Tu su članovi osnovnog odbora, proširenog odbora, njihove dnevnice koštaju, cena hotela, taksija, prenoćišta…”, navodi onda.

Kako naglašava radi se o 65 biračkih mesta širom sveta, ukoliko se izuzmu ona u Bosni i Hercegovini (BiH), te dodaje da se radi o iznostu od preko milion evra, dok se sa BiH može računati i kao 2 000 000 evra.

Ona ističe da će, pored države i sami građani snositi trošak za put do biračkih mesta, te daje primer Australije u kojoj će put iz Brizberjna ili Perta do Melburna koštati otprilike 3000 dolara.

“Gde god da smo, ljudi će da tumaraju, da se pojavljuju u sred noći, neće moći da se vrate popodne, moraće sutradan, gubiće dva radna dana”, kaže Rapajić Moran.

Sve ovo, smatra ona, može se izbeći uvođenjem elektronskog glasanja, što pokazuje na primeru SAD, izbora za Senat i praksi odsutnih glasačkih listića (absentee ballots).

“Tim mehanizmom možete da se registrujete na sajatu da biste dobili svoj glasački listić. Dakle, ako imate rezidencijalni status, glasački listić možete primiti poštom ili elektronskim putem. Dobijete imejl ili PDF fajl koji treba da popunite i vratite ga poštom ili faksom”, objašnjava naša sagovornica.

Osvrćući se na primer građana Srbije koji nisu dobili ni potvrdu ili rešenje o glasanju u inostranstvu ona napominje da glasač u SAD ukoliko ne dobije listić, može ga tražiti ponovo.

“To se sve naravno elektronski beleži, kao što bi se kod nas beležilo portalu eUprava, kod našeg imena i prezimena, JMBG-a, ono sve, bilo bi označeno “ova osoba glasa elektronski i glasala je””, kaže Rapajić Moran te naglašava da bi to koštalo mnogo manje nego trenutni sistem.

Na pitanje da li bi uvođenje novog sistema smanjilo mogućnost malverzacija ili otvorilo prostor za nove vrste malverzacija, ona napominje da taj sistem ne bi bio savršen, ali da problemi koji mogu nastati nisu nerešivi.

“Sigurno je da postoji neka mogućnost za malverzacije, ali ako se radi preko portala eUprave, manje su šanse. Naravno uvek može nešto da se slaže i uvek će biti građana koji nisu digitalno pismeni, ali se mora napraviti i opcija za njih, da im se obezbedi pomoć”, zaključuje Rapajić Moran.

Nestorović: Potrebni izmena zakona, pouzdane procedure i nezavisna kontrola

Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka i članica Radne grupe za unapređenje izbornih uslova za Danas navodi da je glasanje poštom ili preko interneta izvodljivo, kao i da bi moglo da omogući većem broju građana u dijaspori da učestvuju na izborima.

“Međutim, za to su potrebni izmena zakona, pouzdane procedure i nezavisna kontrola. Važno je razlikovati elektronsko glasanje na biračkom mestu od glasanja preko interneta, gde birač glasa sa svog uređaja”, pojašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da se prostor za malverzacije ne bi automatski smanjio, već bi se promenili načini na koje su zloupotrebe moguće.

“Kod glasanja poštom mora se obezbediti da glasa upravo taj birač, da pošiljka stigne i da niko ne sazna za koga je glasao. Kod internet glasanja dodatni problem su bezbednost sistema i mogućnost da se rezultat nezavisno proveri. U oba slučaja teže je zaštititi birača od pritiska ili kupovine glasa, jer glasa izvan biračkog mesta”, kaže Nestorović.

Ona navodi da je presudno ko upravlja tim postupkom i ko ga kontroliše.

“Uz pouzdane institucije i proverljive procedure, takvi modeli mogu biti korisni. U uslovima u kojima imamo ozbiljne sumnje u birački spisak i zloupotrebu institucija, postoji opravdana bojazan da bismo dobili dodatne mogućnosti za manipulaciju, koje bi bilo još teže otkriti i dokazati”, zaključuje ona.

Dimitrijević: Bitno je ko kontroliše i uređuje sisteme glasanja

Istog mišljenja je i direktor pravnih poslova nevladine organizacije CRTA Pavle Dimitrijević koji kao glavnu prepreku za uvođenje ovakvih sistema glasanja vidi nepoverenje u institucije.

“Uvođenje bilo kakvih elektronskih inovacija u proces glasanja, u situaciji kad je ovako nisko poverenje građana, odnosno birača, u izborni proces, kada institucije ne rade u dobroj veri svoj posao, bi samo doprinelo produbljivanju nepoverenja” kaže naš sagovornik.

Dimitrijević navodi da je i za elektronske sisteme glasanja i dostavljanja neophodno da ih neko kontroliše i uređuje ih.

“To mora biti država. To moraju biti institucije. Sa niskim poverenjem u institucije, opet bismo došli vrlo brzo u situaciju nepoverenja: a ko je kliknuo, ko je koga izbrisao, ko je šta uradio, i tako dalje”, pojašnjava on.

Sagovornik Danasa ističe da ukoliko nema profesionalnih institucija koje nezavisno od bilo kakvih uticaja rate svoj posao, i ukoliko građani ne veruju da je to tako, svaka implementacija novog sistema, bilo koje vrste ostsaje pod velikim znakom pitanja.

Na pitanje da li bi uvođenje ovakvog sistema barem smanjila mogućnost malverzacija zbog činjenice da se radi o velikom broju ljudi u dijaspori, Dimitrijević kaže da bi i tehnička stvar koja bi se primenila na bilo koji način, morala zaista da bude proizvod opšteg konsenzusa, u maksimalno transparentnom procesu razmatranja.

“Ko radi, ko kontroliše, šta radi? Ne neko nametnuto rešenje da sad, kao što smo imali sa ovim ovde preporukama, dođe vlast i kaže: „E, sad smo mi rešili, ovako se radi,“ pojašnajva on.

Dimitrijević zaključuje da se radi o prostom nepoverenju jer bi se svak greška ili propust smatrali tendencioznim i dovodili u pitanje.