Najveća kriza još nije ni počela

NAKON godina pokušaja da se umiri jemenska milicija Huti zarad očuvanja mira, Saudijska Arabija se ponovo našla na udaru.

Samo devet meseci nakon što je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman osakatio Južni prelazni savet Jemena – najsposobniju borbenu snagu saveza koji se bori protiv Huta – Huti su zauzeli strateški ključnu luku Moka na obali moreuza Bab el Mandeb.

Kontrola Huta nad moreuzom Bab el Mandeb, uz njihovo sve veće prisustvo oko 1.160 kilometara (725 milja) severnije, u luci Port Sudan, onemogućava Saudijskoj Arabiji pouzdan izvoz nafte preko terminala naftovoda „Istok-Zapad” (East-West Petroline) u Janbuu. U početku se činilo da je Bin Salman ponovo popustio pred ucenom Huta kako bi omogućio protok dela nafte, ali slabost nikada ne donosi mir.

Huti su 8. oktobra 2026. godine napali Međunarodni aerodrom „Kralj Kalid” u Rijadu i zapalili parkirani avion „Erbas A30” kompanije „Saudija erlajns”.

U raketnom napadu 10. oktobra 2026. pogođeni su putnički terminali 3 i 4, pri čemu je poginulo dvanaest osoba, uključujući najmanje jednog američkog državljanina.

Mnogi analitičari su ocenili da je strategija Huta – verovatno uz podršku samog Irana – bila izolacija Saudijske Arabije vazdušnim i pomorskim putem. Ako je to bio cilj, strategija je urodila plodom. Mnoge avio-kompanije, uključujući „Lufthanzu”, „Er Indiju”, „IndiGo”, „Emirate”, „Etihad”, KLM, „Er Frans” i „Britiš ervejz”, već su obustavile letove ka saudijskoj prestonici.

Iako Sporazum o zajedničkoj odbrani u Meki obećava savez sličan NATO-u, u Saudijsku Arabiju su raspoređene samo pakistanske snage, a nema naznaka da će one direktno učestvovati u operacijama protiv Huta.

Prema izveštajima, jemenske snage su ponovo zauzele Moku, uglavnom zato što su Saudijci dozvolili Južnom prelaznom savetu da slobodno deluje. Iako Saudijci javno ne priznaju zasluge snagama koje su obučavali Emirati, jedan komandant južnih snaga kojeg sam poznavao poginuo je u borbama; njegova pripadnost toj formaciji nije bila tajna.

Saudijske vlasti govore o pokretanju kopnene invazije sa 100.000 vojnika kako bi povratile Mohu i, verovatno, usput zauzele glavnu luku Hodeidu, ali takvu operaciju je lakše planirati nego sprovesti; saudijski zvaničnici o tome povremeno raspravljaju već više od decenije. Međutim, zbog nekoherentne strategije i činjenice da Bin Salman očigledno nije svestan da su njegove snage manje sposobne nego što to tvrde njegovi potčinjeni, verovatno je da će Huti ostvariti nove dobitke.

To ukazuje na pat-poziciju, ali ne i na katastrofalan scenario. Problem sa ideološkim neprijateljima je, međutim, u tome što oni ne prave kompromise.

Saudijska Arabija je veštačka država – kao i većina zemalja koje su dobile ime po nekoj živoj osobi. Britanski istoričar Malkolm Jap primetio je da je tokom 19. i 20. veka ukupan broj država u regionu Persijskog zaliva ostao sličan, ali da su samo dve – Jemen i Oman – zadržale isti oblik. Saudijska Arabija je nastala osvajanjima, pripajanjem manjih entiteta kao što su Kraljevina Hedžaz, Sultanat Nedžd, Emirat Džabal Šamar i Asir. Dok mnogi stručnjaci govore o sporazumu između vladajuće porodice Al Saud i verskog establišmenta – što je tema koju saudijski zvaničnici dopuštaju – mnogi akademski radnici, uz malo izuzetaka, raspravljaju o regionalizmu; saudijski zvaničnici smatraju tu temu previše osetljivom da bi je tolerisali.

Ipak, Ahilova peta Saudijske Arabije nikada nije bio Jemen, već njena Istočna provincija. Sa velikim, ako ne i većinskim šiitskim stanovništvom, Istočna provincija takođe poseduje znatan deo saudijskih rezervi nafte i gasa. Ako Iranska revolucionarna garda oseti slabost protivnika – posebno sada kada prestolonaslednik daje prednost miru u odnosu na pobedu – treba očekivati pokušaje raspirivanja nemira na istoku zemlje. Tokom Arapskog proleća pre 15 godina bilo je neorganizovanih pokušaja pobune, ali su saudijske bezbednosne snage proaktivno ugušile veći deo otpora.

Danas, dok dronovi lete, a Saudijci deluju preopterećeno, verovatno je samo pitanje vremena kada će iranski režim i njegovi saveznici pokušati da izazovu nove nemire i pobunu u Istočnoj provinciji. Analitičari energetskog sektora treba da očekuju ne samo napade dronovima i raketama, već i sabotaže. Strani inženjeri od kojih zavisi kompanija „Saudi Aramko” naći će se na meti napada – suočavajući se sa magnetnim bombama na svojim automobilima i pokušajima atentata – sa ciljem da se stranci prinude na odlazak.
Ni saudijski šiiti ni iranski režim nisu zaboravili, a kamoli oprostili, pogubljenje saudijskog šiitskog verskog vođe Nimra al-Nimra pre deceniju. Bin Salman i njegovi saradnici u Rijadu možda su pogrešno protumačili zatišje u Istočnoj provinciji kao podršku njegovoj vladavini, ali su ogorčenost i krvne osvete, proistekle iz decenija represije, duboko ukorenjeni.

Poremećaji u Ormuskom moreuzu i Crvenom moru mogli bi predstavljati loš san za saudijske vlasti i globalna tržišta energenata, ali bi pobuna u istočnoj Saudijskoj Arabiji – ukoliko bi je iranski agenti uspešno izazvali – predstavljala pravu noćnu moru.
 

(19fortyfive.com/Dr Majkl Rubin)

BONUS VIDEO – IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije