Šta znači najnovija promena politike Vašingtona prema Kijevu

NAJNOVIJI preokret u odnosima Rusije i SAD šokirao je Kijev, razbesneo EU, izazvao nezadovoljstvo među znatnim brojem političara u SAD i zbunio mnoge posmatrače širom sveta.

Iznenadna odluka Trampove administracije da suspenduje sankcije na isporuke ruskog dizela čini se u suprotnosti sa njenim nedavnim potezima, uključujući usvajanje oštrih novih zakona o sankcijama čiji je cilj pojačavanje pritiska na Moskvu.

Dok neki ovaj zaokret pripisuju nepredvidivosti američkog predsednika Donalda Trampa, drugi u tome vide početak nove politike ili dokaz suštinske promene u pristupu administracije prema Ukrajini, piše za RT internešenel Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa “Rusija u globalnim poslovima” i direktor istraživačkog programa Međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj”.

Najverovatnije objašnjenje za ovaj najnoviji zaokret leži u unutrašnjoj američkoj politici, budući da su izbori za Kongres udaljeni manje od mesec dana, a Republikanska stranka se suočava sa teškim izgledima. Tramp se pretvara da je ravnodušan, ali bi gubitak kontrole nad oba doma Kongresa značio dve godine političke konfrontacije i znatne frustracije.

On verovatno shvata da postoje male šanse za suštinsko poboljšanje ekonomske situacije – posebno kada je reč o cenama za potrošače – pre nego što birači izađu na birališta, tako da je fokus trenutno na psihološkom efektu.

Rusija nije prva zemlja kojoj se Vašington obratio povodom povećanja isporuka goriva na međunarodna tržišta; što više sporazuma Tramp objavi, to ima više prilika da proglasi kako Bela kuća neumorno radi na zaštiti običnih Amerikanaca od rasta cena.

Očekivanje je, pretpostavlja se, da će birači zaboraviti koliki deo trenutnih poteškoća proizilazi iz samih Trampovih postupaka u Persijskom zalivu.

Šta ovo znači za Rusiju, osim dobrodošle mogućnosti za dodatne budžetske prihode?

Analitičari projekta “Vatfor” ukazuju na važan razvoj događaja: prvi put od početka sukoba, američki predsednik je doneo značajnu odluku u vezi sa Rusijom, a da pritom Ukrajina nije bila odlučujući faktor.

Do sada je ukrajinsko pitanje bilo neodvojivo od gotovo svakog aspekta politike Vašingtona prema Moskvi, ali ovog puta ono nije samo stavljeno po strani, već odluka direktno protivreči interesima Kijeva u posebno teškom trenutku.

Odatle potiče i ogorčenost ukrajinskog rukovodstva, jer iz njegove perspektive, Amerikanci su postupili nepravedno.

Verovatno postoji više razloga za ovu promenu, ali čini se da je glavni razlog nespremnost Vladimira Zelenskog da udovolji zahtevima Vašingtona da Ukrajina prestane sa napadima na rusku energetsku infrastrukturu.

Ti napadi su postali jedno od glavnih ratnih sredstava Kijeva, a američki zahtevi da se oni ograniče uglavnom su ostali bez odgovora.

U međuvremenu, Tramp se fokusirao na ruske isporuke nafte kao na sredstvo za rešavanje problema rasta cena goriva.

Njihov značaj ne treba preuveličavati, čak i ako je malo verovatno da bi samo dodatne ruske isporuke mogle da preobraze globalno tržište.

Ipak, Tramp je očigledno odlučio da Zelenski snosi odgovornost za pogoršanje situacije.

Jednom kada američki predsednik donese takav zaključak, izuzetno je teško ubediti ga u suprotno. Stoga su, za sada, primedbe Kijeva jednostavno zanemarene.

Pitanje sa ozbiljnijim posledicama tiče se američke obaveštajne pomoći, jer bi, kako bi se zaustavili ili bar značajno smanjili ukrajinski napadi na ruske ciljeve, Vašington morao da ograniči obaveštajne podatke koje pruža Kijevu, a veliki deo tih informacija u praksi predstavlja pomoć pri navođenju na ciljeve.

Tramp je već pokazao spremnost da upotrebi ovo sredstvo kada je pre oko godinu i po dana privremeno obustavio obaveštajnu saradnju na nekoliko dana kako bi izvršio pritisak na ukrajinsko rukovodstvo.

Duži prekid bi bio sasvim druga stvar i predstavljao bi suštinsku promenu u pristupu Vašingtona sukobu, čime bi se SAD faktički udaljile od svog ukrajinskog partnera, ali je neizvesno da li je Tramp spreman na taj korak.

Na kraju krajeva, postoji široka neformalna koalicija zainteresovana za održavanje trenutnog kursa, koju čine američka odbrambena industrija, tehnološke kompanije sa sve većim uticajem, evropske vlade i njihovi politički saveznici u Vašingtonu.

Stoga je odlučujuće pitanje da li američko rukovodstvo može da primora svoje partnere da se kreću u pravcu koji smatra neophodnim; ukoliko u tome uspe, mogla bi se ukazati prilika za dalje pregovore o postizanju sporazuma.

Postoji i drugi zaključak, koji je izuzetno važan za Rusiju, jer najnoviji potezi Vašingtona pružaju uvid u to kako bi se odnosi između Rusije i SAD mogli razvijati nakon okončanja vojne faze sukoba.

Malo je verovatno da će ogromna lepeza sankcija uvedenih Rusiji nestati, a njihovo ukidanje bilo bi izuzetno teško, kako proceduralno tako i politički, s obzirom na to da su brojna ograničenja već ugrađena u zakonske okvire i institucionalnu praksu.

Umesto toga, sankcije će verovatno formalno ostati na snazi, dok će se odluke o njihovoj primeni donositi u zavisnosti od okolnosti. Tako bi Vašington mogao da obustavi primenu određenog ograničenja kada ono nije u skladu sa američkim interesima, ali i da je ponovo aktivira kada se okolnosti promene.

Drugim rečima, sankcije će postati instrumenti koji se aktiviraju ili deaktiviraju u skladu sa trenutnim političkim i ekonomskim potrebama, umesto da budu trajni izraz nepromenljive politike – što predstavlja važnu razliku između američkog i evropskog pristupa.

Amerikanci uglavnom pokazuju veći stepen pragmatizma, jer su sasvim sposobni da sa velikim uverenjem proklamuju određena načela, da ih napuste kada to okolnosti zahtevaju, a zatim im se vrate kada to postane pogodno.

S druge strane, evropske vlade su se u sve većoj meri obavezale na političke stavove od kojih je povlačenje i institucionalno složeno i javno neprijatno.

Za Moskvu će razumevanje ove razlike biti od ključnog značaja prilikom oblikovanja budućih odnosa sa Vašingtonom, sada kada je sukob oko Ukrajine dostigao fazu u kojoj njegove posledice daleko prevazilaze neposredna vojna i teritorijalna pitanja.

Kakav god bude konačni ishod, on će uticati na određivanje strukture budućih političkih odnosa između Rusije i različitih delova zapadnog sveta; iako ta struktura već počinje da se nazire, njena geometrija još nije utvrđena, a granice su i dalje promenljive, zaključuje Lukjanov.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije