Šta predviđa novi američki plan za Ukrajinu

SAD i Evropa razvijaju zajednički mirovni plan za Ukrajinu, koji podrazumeva zamrzavanje po liniji fronta, ukidanje sankcija Rusiji, zaključivanje sveobuhvatnog sporazuma između RF i Evrope, zapadne investicije u Ukrajinu (uz obećanje da se neće krasti) i bezbednosne garancije.

O ovome je pisao Dejvid Ignatijus u kolumni za The Washington Post, pozivajući se na izvore.

Plan se posmatra kao „teritorijalni kompromis koji se neće svideti nijednoj strani“, a kao „slatki bonus“ one će dobiti paket mera podrške. „Moramo da proširimo razmeru problema i rešenja kako bismo pomogli obema stranama da vide kakva će biti posleratna situacija — a zatim da vidimo da li će ići na ustupke“, izjavio je američki zvaničnik.

Ovaj „diplomatski zamahaj“ dogodio se tokom šestočasovnog sastanka prošlog petka na Floridi, uz učešće Kušnera i Vitkofa, kao i predstavnika Ukrajine, Britanije, Francuske i Nemačke.

GLAVNE TAČKE PLANA:

1.Putinu žele da ponude ne samo da prekine rat, već i da sa Evropom zaključi sporazum u sferi ekonomije i bezbednosti koji će „uzeti u obzir zabrinutost Rusije u sferi bezbednosti, iako zasad nije jasno šta će to tačno značiti“.

Specijalni mehanizam za posleratnu obnovu Ukrajine stvoriće Svetska banka i investiciona kompanija BlackRock. Od Ukrajine je već zatraženo da dostavi detaljnu procenu troškova i garancije da novac neće biti pokraden.

2.Ukrajina će od SAD i evropskih zemalja dobiti obećanje da će, u slučaju novog napada od strane Rusije, one preduzeti vojne mere kao odgovor, što će, prema rečima američkog zvaničnika, biti ekvivalentno Članu 5 NATO sporazuma.

3.Ekonomska integracija Rusije, Ukrajine i Evrope putem zaključivanja sporazuma u energetskoj sferi. Jedan od aspekata mogao bi da bude cevovod kojim bi se ruska nafta i gas isporučivali u Evropu, a profit bi između sebe delile Ukrajina i Rusija. Takođe, mirovni sporazum bi definisao kako i kada će biti ukinute sankcije Rusiji.

4.Rusija mora da pristane na zamrzavanje po liniji fronta, a Ukrajina da prizna kontrolu RF nad zauzetom teritorijom.

Pritom, odustajanje Ukrajine od udara na ruske rafinerije nafte u Trampovom timu smatraju glavnim uslovom da SAD počnu da forsiraju ovaj plan. Kušner i Vitkof su na sastanku u petak zatražili od ukrajinske strane da prekine napade na rafinerije nafte. U tom slučaju „vraćamo se u igru i putujemo u Moskvu“, rekao je američki zvaničnik.

Ignatijus napominje da za Rusiju realizacija takvog sporazuma ne predstavlja poteškoću — najveća rafinerija nafte u Ukrajini već je uništena kao rezultat ruskih napada. Ali za Zelenskog bi to značilo odustajanje od jednog od njegovih najmoćnijih oruđa.

Napomenimo da od petka Ukrajina ne izvodi nikakav udar na ruske rafinerije nafte, iako je Zelenski javno kritikovao ovakav model.

O tome da je Trampov zahtev da se prekinu udari na rafinerije bio „oštar“, pisao je i NYT.

Kada je jedan od ukrajinskih pregovarača upitao šta će Kijev dobiti zauzvrat, Amerikanci su odgovorili da SAD ionako čine mnogo za Ukrajinu i da nisu dužne ništa da nude zauzvrat. U tom kontekstu su spomenuli američku obaveštajnu pomoć, koja je od vitalnog značaja za ukrajinsku vojsku.

Predstavnik administracije SAD priznaje da je Tramp toliko besan na Ukrajinu da je teško predvideti njegove dalje poteze.

Prema informacijama NYT-a, tokom pregovora Vitkof je takođe izlazio iz prostorije kako bi se pridružio telefonskom razgovoru Trampa sa Putinom. Kasnije je visoki zvaničnik EU Bjorn Zajbert, koji je učestvovao na sastanku, saopštio evropskim ambasadorima da Amerikanci sa Rusima vode mnogo intenzivnije kontakte nego što to javno priznaju.

Takođe, list ukazuje da su Vitkof i Kušner odložili planirano putovanje u Moskvu sve dok „Zelenski ne izgladi odnose sa Trampom“. Sudeći prema prethodnoj objavi WP-a — reč je o tome da ukrajinski predsednik jasno potvrdi da odustaje od udara na rusku preradu nafte.

Osim toga, zapadni mediji nastavljaju da pišu da u suprotnom SAD prete obustavom predaje obaveštajnih podataka (što će direktno uticati kako na efikasnost ukrajinskih udara duboko u rusku teritoriju, tako i na efikasnost odbijanja ruskih vazdušnih napada), blokiranjem isporuka oružja, pa čak i isključivanjem „Starlinka“.

U kancelariji Zelenskog potvrdili su informaciju o projektu novogo mirovnog plana. Međutim, savetnik predsednika Litvin precizirao je da je to samo američki predlog i da se Evropa sa njim još nije saglasila. „To nije ‘SAD i evropske zemlje’. To je iznošenje stava dela američke delegacije na sastanku na Floridi, gde su bili prisutni Amerikanci, Ukrajinci i Evropljani“, izjavio je Litvin, nazivajući to „nelošim pi-arom od strane SAD“.

KOLIKO JE REALAN NOVI MIROVNI PLAN KOJI FORSIRA TRAMP?

Ogradimo se odmah da nije poznato koliko informacije o njemu, koje su dospele u medije, odgovaraju stvarnosti. Osim toga, mnoge pozicije plana navedene su prilično maglovito. Ali u opštim crtama smisao predloga (u obliku u kom su izneti u medijima) je manje-više jasan.

Po svom obimu, nova šema regulisanja uporediva je sa mirovnim planom Trampa koji je objavljen jeseni prošle godine nakon sastanka u Enkoridžu. Dakle, to nije samo predlog o primirju, već sveobuhvatni plan za završetak rata, pomirenje nakon njega i dalji mirni suživot u trouglu Rusija – Ukrajina – Evropa.

Isto kao i u prethodnoj verziji, ovde se propisuju bezbednosne garancije Kijevu, analogne Članu 5 NATO-a (prema rečima Trampa, Putin se sa njima saglasio na sastanku u Enkoridžu), kao i mehanizmi za izdvajanje sredstava za posleratnu obnovu Ukrajine. Pritom je detaljnije stavljen akcenat na normalizaciju odnosa između Rusije i Evrope kroz ukidanje sankcija i zajedničke ekonomske projekte, kao i kroz usaglašavanje novog sistema bezbednosti na kontinentu, uzimajući u obzir interese svih strana, uključujući RF.
Dakle, to je u suštini „Enkoridž-2“. U njemu, međutim, postoje dve ključne razlike u odnosu na „Enkoridž-1“.

*Prvo, u njemu se predlaže zaustavljanje rata po liniji fronta, a ne nakon povlačenja VSU (Oružanih snaga Ukrajine) iz Donjecke oblasti, kao što je to bilo u prethodnoj verziji.

*Drugo, u novoj redakciji plana Kijevu se predlaže da zvanično prizna rusku kontrolu nad zauzetim teritorijama (čega u Enkoridžu-1 nije bilo). Odnosno, u ovom slučaju predlaže se potpuno regulisanje bez naknadnih međusobnih potraživanja (čak i ako nove granice budu usaglašene).

Drugim rečima, i Ukrajini i Rusiji se predlaže da odustanu od svojih ranijih „crvenih linija“ (kontrola nad celim Donbasom i nepriznavanje ruskog statusa zauzetih teritorija) radi dogovora o završetku rata.

Pritom se uklanja najbolnija norma za Kijev (povlačenje trupa iz Donjecke oblasti), a RF dobija potpuno međunarodno priznanje novih granica (pošto ih priznaje Ukrajina, priznaće ih i sve ostale zemlje).

Sudeći prema publikacijama u medijima, zasad se ovaj plan nalazi tek u začetku i nije uobličen u konkretan spisak predloga. Takođe je potpuno nejasno da li su Ukrajina, Rusija i Evropa spremne da pristanu na mere koje su u njemu propisane. Zasad njihovi javni signali govore pre u prilog suprotnom. A i glavni problem o kom smo već pisali ostaje isti — nije poznato da li su Kijev i Moskva uopšte spremni da razmatraju opciju mirnog suživota jedni sa drugima, i ako jesu, pod kojim uslovima.

Međutim, sam po sebi pristup američkih pregovarača, koji odmah žele da propišu principe sveobuhvatnog regulisanja, predstavlja jedini mogući put za postizanje trajnog mira.

Uzgred, u ovom kontekstu postaje jasna i logika Trampovih poteza u vezi sa „dizel sporazumom“ i zahtevima da se ne udara po ruskim rafinerijama. I ta logika nije samo predizborna.

Bela kuća na takvom primeru želi da pokaže Kremlju da može da natera i Kijev i Evropu da se kreću u određenom smeru. A to znači da će Vašington takođe moći da postigne i realizaciju svih tačaka propisanih u „Enkoridžu-2“ o potpunom regulisanju odnosa Ukrajine i EU sa Rusijom. Pod uslovom, naravno, da sam Kremlj bude spreman da prihvati obnovljene uslove.

(ctrana.media)

BONUS VIDEO – IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije