Tramp i Evropa pripremaju plan za okončanje rata: Putinu nude nezamisliv dogovor

NAJBOLjI dokaz ratnih uspeha Ukrajine može biti promena stava američkog predsednika Donalda Trampa.

Pre više od 18 meseci, nazvao je Volodimira Zelenskog slabićem bez pregovaračke moći, a sada protestuje zbog njegovih razornih napada na ruske rafinerije, piše urednik Vašington posta, Dejvid Ignatijus.

Evo njegove analize:

Prošlog vikenda, Trampovo kontinuirano neprijateljstvo prema Zelenskom kulminiralo je sporazumom sa Moskvom o dizel motorima.

Time je direktno potkopao zakon o sankcijama Rusiji koji je nedavno potpisao.

Bela kuća sada preti još gorim potezom – prekidom ključne obaveštajne podrške Kijevu, za koju je jedan evropski diplomata priznao da bi je bilo „teško zameniti“.

Ipak, kao i mnogi Trampovi ispadi, ovaj najnoviji sukob oko Ukrajine prikriva nešto što bi moglo biti mnogo važnije: Sjedinjene Države i Evropa se polako dogovaraju o zajedničkom mirovnom predlogu.

Foto: Tanjug ( (AP Photo/Nathan Howard))

Plan bi doneo finansijske i bezbednosne koristi Ukrajini i Rusiji i poslužio bi kao osnova za teritorijalno rešenje koje ne bi ostavilo nijednoj strani pune ratne ciljeve.

Logika ove složene mirovne inicijative je da se nerešiv problem uvećava.

Američki pregovarači pokušavaju da osmisle paket koji bi zadovoljio posleratne potrebe i Ukrajine i Rusije, kako bi se zaustavilo krvoproliće i kako bi obe zemlje ostvarile neku korist.

To bi trebalo da bude poluga za teritorijalni kompromis koji se nikome neće svideti.

– Moramo da uvećamo i problem i rešenje kako bismo obema stranama pomogli da vide kako bi izgledala posleratna situacija, pa tek onda tražiti ustupke – objasnio je američki zvaničnik upoznat sa pregovorima, koji je izneo detalje plana.

Diplomatski pritisak na Floridi

Diplomatski napori su se intenzivirali prošlog petka na šestočasovnom sastanku na Floridi, koji su vodili američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof.

Sastanak, kojem su prisustvovali ukrajinski zvaničnici i predstavnici Velike Britanije, Francuske i Nemačke, održan je u golf klubu Šel Bej, u vlasništvu Vitkofa.

Tramp postavlja uslov za američku mirovnu inicijativu da Ukrajina i Rusija prestanu sa bombardovanjem rafinerija.

Rusiji je to lako prihvatiti jer su ukrajinski napadi već ozbiljno oštetili njenu najveću rafineriju.

Za Zelenskog bi, međutim, to značilo odustajanje od jednog od najjačih oružja.

Foto: Pierre Teyssot/AGF/Shutterstock Editorial/Profimedia

– Jasno je da ukrajinski napadi na rafinerije utiču na rusku ekonomiju – rekao je evropski diplomata, dodajući:

-To je povećalo Zelenskijevu pregovaračku moć –

Na sastanku u petak, Kušner i Vitkof su zamolili Ukrajince da prestanu sa napadima na rafinerije i upozorili da će Tramp postići dogovor o dizelu ako to ne učine.

Američki zvaničnik kaže da su pregovarači ponovili taj zahtev najmanje šest puta u poslednjih nekoliko meseci, dok cene dizela rastu.

Usledio je predvidljiv scenario: Zelenski je odbio zahtev, a Tramp je sklopio dogovor, sa jasnim političkim ciljem obaranja cena pre kongresnih izbora. Zelenski je nazvao Trampovu odluku „slabom“, a Tramp je zapretio da će prekinuti saradnju obaveštajnih službi.

– Ako Zelenski pristane da zaustavi napade na rafinerije, vraćamo se u igru i idemo u Moskvu – rekao je američki zvaničnik.

Ali šta bi Ukrajina dobila, a čega bi morala da se odrekne kao deo predstojećeg američko-evropskog rešenja?

Četiri stuba mirovnog plana

Prema rečima američkog zvaničnika, paket bi imao četiri osnovna stuba.

Poruka Putinu bi bila jasna: nije potrebno samo okončati rat sa Ukrajinom, već zaključiti ekonomski i bezbednosni sporazum sa Evropom koji će vratiti stabilnost regionu nakon stalne eskalacije.

Prvi stub je obnova Ukrajine.

Svetska banka i investiciona kompanija BlackRock žele da stvore okvir za finansiranje Zelenskijevih brojnih potreba – od obnove razorenih područja i pomoći porodicama poginulih i ranjenih vojnika do oporavka uništene ekonomije.

Pregovarači su od Kijeva tražili detaljne procene troškova i garancije da taj novac neće završiti u rukama posleratnih profitera.

Ukrajinci još nisu dali brojke, ali se očekuje da će to učiniti u narednih nekoliko dana, osim ako mirovni napori ne propadnu.

Još jedan ključni deo su bezbednosne garancije.

Ukrajina bi dobila obećanje od SAD i evropskih država da će vojno intervenisati ako Rusija ponovo napadne, što je američki zvaničnik opisao kao ekvivalent Člana 5 NATO-a.

Zvaničnik je dodao da će Rusija takođe pregovarati o sporazumima sa Evropom koji bi se bavili njenim bezbednosnim problemima, iako nije sasvim jasno šta bi to tačno podrazumevalo.

Treći stub je ekonomska integracija Rusije, Ukrajine i Evrope kroz energetski sporazum.

Jedna ideja je cevovod koji bi dovodio rusku naftu i gas u Evropu, a Ukrajina i Rusija bi delili profit.

Takav cevovod bi mogao drastično da smanji troškove energije u Evropi.

Mirovni sporazum bi takođe precizirao kako i kada bi postojeće ekonomske sankcije bile ukinute i Rusiji bi se omogućio dugoročni pristup evropskom energetskom tržištu.

Poslednji deo sporazuma biće najteže prihvatiti.

Rusija, koja je započela rat sa ciljem osvajanja cele Ukrajine, pristala bi na prekid vatre duž trenutne linije fronta, ili „linije kontrole“, kako je pregovarači nazivaju.

Za Ukrajinu bi to značilo da Rusija zadržava kontrolu nad teritorijom koju trenutno okupira, uključujući i sporni Donbas.

Problem je što je ova linija kontrole fluidna, a linija fronta se menja gotovo svakodnevno.

Rat iscrpljivanja i Trampova kalkulacija

Dok su evropski lideri ljuti zbog Trampovog sporazuma o dizelu, čini se da ostaju posvećeni diplomatskom procesu koji vode Kušner i Vitkof.

– Ovo je vreme da se smire živci i vrate na posao – objasnio je jedan evropski diplomata.

Glavni razlog za postizanje sporazuma upravo sada je taj što se rat pretvorio u stravično krvoproliće.

Rusija ima više od 1,4 miliona mrtvih i ranjenih.

Prema britanskim procenama, samo u avgustu je imala 42.000 žrtava, što je oko 1.400 ljudi dnevno.

To je rat iscrpljivanja koji nosi ogromne troškove.

Ove zime, sukob će se pretvoriti u ekonomski obračun u kojem će obe strane pokušati da unište protivničku ekonomiju i što više otežavaju život civilima.

Tramp s pravom pokušava da okonča rat otkako je stupio na dužnost.

Ali izgleda da i dalje ne razume da Putin, kao agresor, želi pobedu, a ne prekid vatre.

– Putin ne deluje kao neko ko je ozbiljan po pitanju mira – rekao je jedan evropski diplomata, pozivajući se na obaveštajne izveštaje.

 Svojim sporazumom o dizelu, koji krši njegove sopstvene sankcije, Tramp tragično olakšava Putinu da nastavi ovaj strašni rat.

(Index.hr)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije