Vesti

HRVATSKA POSTAVILA OSAM USLOVA CRNOJ GORI ZA ULAZAK U EU: Zagreb traži rešavanje sporova iz devedesetih!

14. oktobar 2026.

Hrvatska je državama članicama Evropske unije dostavila dokument u kojem je iznela osam uslova koje Crna Gora mora da ispuni pre pristupanja evropskom bloku. Zahtevi Zagreba odnose se na nerešena pitanja iz ratova devedesetih, imovinska prava, granicu između dve države i školski brod „Jadran“, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prema informacijama koje je RSE dobio iz diplomatskih izvora, Hrvatska je dokument ostalim članicama EU prosledila početkom ove nedelje, a deo zahteva direktno je povezala sa zatvaranjem pregovaračkih poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, i 31, koje obuhvata spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

U dokumentu, u koji je RSE imao uvid, Zagreb ističe da ključna otvorena pitanja moraju biti rešena pre nego što Crna Gora postane članica Evropske unije.

Hrvatska strana naglašava da je konkretan napredak neophodan kako bi članstvo Crne Gore dobilo široku javnu, političku i parlamentarnu podršku u Hrvatskoj, uključujući ratifikaciju pristupnog ugovora.

Šest uslova odnosi se na ratno nasleđe i ljudska prava

Najveći deo hrvatskih zahteva, njih šest, odnosi se na pitanja iz Poglavlja 23, koje je, zajedno sa Poglavljem 24, ključno za napredovanje države kandidata u pregovorima o članstvu.

Prvi zahtev odnosi se na obeštećenje hrvatskih državljana zatočenih u logoru Morinj, u kojem je, prema dokumentu, od oktobra 1991. do avgusta 1992. godine bilo više od 300 osoba, uglavnom sa dubrovačkog područja.

Zagreb insistira i na očuvanju spomen-ploče u Morinju, koju su ministri dve zemlje zajedno otkrili u oktobru 2022. godine. Hrvatska tvrdi da je oko ploče naknadno postavljen metalni okvir, za koji smatra da bi mogao da posluži za njeno prekrivanje izvan zvaničnih komemoracija.

Treći zahtev je promena imena gradskog bazena u Kotoru, koji nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića. Hrvatska strana tvrdi da je Gopčević tokom 1991. i 1992. godine bio stražar u logoru Morinj.

Zbog toga su hrvatski vaterpolo klubovi odbijali da igraju na ovom bazenu, a reprezentacija Hrvatske najavljivala je mogućnost bojkota Superfinala Svetskog kupa 2025. godine. Spor je tada prevaziđen premeštanjem utakmica hrvatske reprezentacije u Budvu.

Hrvatska, takođe, zahteva rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, uz punu saradnju crnogorskih institucija, razmenu informacija i omogućavanje pristupa arhivama.

Peti uslov odnosi se na procesuiranje ratnih zločina, uključujući komandnu odgovornost. Zagreb navodi da u Crnoj Gori do sada nije doneta nijedna presuda po tom osnovu.

Poslednji zahtev iz ovog poglavlja tiče se rešavanja imovinskih prava hrvatskih porodica, među kojima je 51 porodica iz Tivta, kao i druge porodice iz Boke kotorske.

Prema hrvatskoj strani, njihovi zahtevi godinama nisu rešeni uprkos pravosnažnim sudskim odlukama ili dugotrajnim postupcima.

Zagreb ukazuje i na, kako smatra, nejednak tretman u odnosu na slučaj uvale Valdanos, gde je zemljište 2021. godine vraćeno bivšim vlasnicima, pretežno pripadnicima albanske manjine.

Brod „Jadran“ i granica dodatne prepreke

Preostala dva uslova odnose se na Poglavlje 31, čije zatvaranje Hrvatska blokira od 2024. godine, nakon što je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o Jasenovcu.

Jedno od najosetljivijih pitanja jeste povratak školskog broda „Jadran“, koji Hrvatska smatra svojom imovinom.

Zagreb tvrdi da se brod nalazio u Crnoj Gori na remontu kada je 1991. godine izbio rat, kao i da joj pripada na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001. godine.

Osmi zahtev odnosi se na definisanje državne granice.

Hrvatska traži da Crna Gora potvrdi poštovanje nekadašnje granice između dve jugoslovenske republike, u skladu sa međunarodnim pravnim principom uti possidetis juris, koji je potvrdila Badinterova komisija.

Zagreb insistira i na potpisivanju sporazuma o kopnenoj granici na osnovu tri postojeće karte. Tek nakon rešavanja tog pitanja, Hrvatska bi bila spremna da redovno saziva komisije za razgraničenje na moru, ali bez unapred određenih rokova.

Hrvatska može da blokira evropski put Crne Gore

Ovaj dokument posebno je značajan jer nijedno pregovaračko poglavlje ne može biti zatvoreno bez saglasnosti svih članica Evropske unije.

Zajedničku poziciju EU priprema Evropska komisija, nakon čega je razmatraju predstavnici svih 27 država članica. U toj fazi svaka zemlja može da zahteva dodatne uslove, izmene ili odlaganje zatvaranja poglavlja.

To praktično znači da Hrvatska ima mogućnost da blokira napredak Crne Gore ukoliko proceni da njeni zahtevi nisu ispunjeni, piše Radio Slobodna Evropa.

Saglasnost svih članica neophodna je i za usvajanje konačnog pristupnog ugovora, kao i za njegovu ratifikaciju.

Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman nagovestio je da Zagreb ne namerava da odustane od svojih zahteva.

Nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU, održanog 12. oktobra u Luksemburgu, izjavio je da se otvorena pitanja odnose na nasleđe raspada Jugoslavije i ratove devedesetih, naglašavajući da je reč o ljudskim pravima i vladavini prava.

„Ovde govorimo i o vladavini prava. To su temeljna prava. U ovih 20, odnosno 35 godina, niti jedno pitanje nije zatvoreno“, poručio je Grlić Radman.

Crna Gora želi da završi pregovore do kraja godine

Crna Gora trenutno važi za najnaprednijeg kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Do sada je privremeno zatvorila 21 pregovaračko poglavlje, dok je preostalih 12 još otvoreno.

Vlada u Podgorici planira da pregovore završi do kraja 2026. godine, iako evropski zvaničnici sve češće pominju mogućnost da se taj proces okonča početkom 2027.

Države članice EU već su u aprilu odobrile početak izrade nacrta Ugovora o pristupanju Crne Gore, dok je evropska komesarka za proširenje Marta Kos nagovestila da bi dokument mogao biti potpisan tokom leta naredne godine.

Ipak, nerešeni bilateralni sporovi sa Hrvatskom mogli bi da utiču na ostvarenje tih ambicija.

Zagreb tvrdi da ne želi da opstruiše Podgoricu

U dokumentu dostavljenom članicama EU Hrvatska naglašava da je dosledno podržavala evroatlantske integracije Crne Gore, uključujući njen ulazak u NATO.

Podseća i da je Podgorici ustupila hrvatski prevod pravnih tekovina Evropske unije, čija je vrednost procenjena na osam miliona evra.

Međutim, Zagreb istovremeno tvrdi da su pojedini jednostrani potezi crnogorskih vlasti ponovo otvorili istorijske tenzije i doveli u pitanje široku podršku članstvu Crne Gore u hrvatskoj javnosti.

Prema navodima iz dokumenta, Hrvatska je još u decembru 2023. dostavila Crnoj Gori neformalni spisak otvorenih pitanja, koji je potom prosledila i Evropskoj komisiji i državama članicama.

Bilateralne konsultacije održane su u januaru i maju 2025. godine, dok su se ministri spoljnih poslova dve zemlje tokom 2026. sastali desetak puta, svaki put na inicijativu Zagreba.

Ipak, hrvatska strana tvrdi da pomaka nije bilo.

„Nijedno od otvorenih pitanja još nije rešeno“, navodi se u dokumentu.

Uprkos tome, Hrvatska poručuje da joj cilj nije blokiranje evropskog puta Crne Gore, već rešavanje bilateralnih sporova pre njenog ulaska u EU. Zagreb tvrdi da su postavljeni zahtevi ograničeni, jasno definisani i ostvarivi.