Studenti demonstranti pale zgrade u Tirani

STUDENTSKI protesti prerasli su u nasilne sukobe, uz napade na državne institucije i luksuzne zgrade, u atmosferi optužbi za sistemsku korupciju, policijsku brutalnost i produbljivanje političke krize.

Glavni grad Albanije u sredu je izgledao kao ratna zona, nakon što su antivladini demonstranti napali državne institucije, podmetali požare u blizini kancelarije premijera i gađali poslovne objekte u luksuznim visokim zgradama. Time je došlo do dramatične eskalacije političke krize, podstaknute optužbama za korupciju, organizovani kriminal i sve veće nezadovoljstvo građana vladom premijera Edija Rame, prenosi Tirana tajms. 

Tanjug/AP/Hameraldi Agolli

Drugog dana zaredom, hiljade studenata, mladih i drugih demonstranata sukobljavale su se sa policijom za razbijanje demonstracija u centru Tirane. Barikade su gorele, dim se nadvijao nad glavnim ulicama, a policija je upotrebila suzavac i vodene topove dok su demonstranti napadali vladine zgrade i oštećivali poslovne objekte.

Nemiri su se proširili od Ministarstva prosvete do sedišta premijera, parlamentarnih kancelarija i drugih državnih zgrada. U kompleksu dveju kula u blizini Tiranske piramide zapaljen je poslovni objekat u prizemlju. Obim materijalne štete zasad nije poznat.

Napadi na visoke poslovne i stambene zgrade imaju poseban simbolički značaj u gradu u kojem se izgradnja luksuznih nekretnina u javnim raspravama sve češće dovodi u vezu sa optužbama za pranje novca, sumnjive investicije i uticaj moćnih poslovnih interesa.

Nasilje predstavlja najozbiljniju eskalaciju antivladinog protestnog pokreta koji je počeo 31. maja, prvobitno zbog protivljenja kontroverznom turističkom projektu u zaštićenom priobalnom području Zvrnec, povezanom sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa.

Tanjug/AP/Hameraldi Agolli

Pokret, poznat kao „Revolucija flaminga“, postepeno se pretvorio u širu kampanju protiv korupcije, nejednakosti i koncentracije političke i ekonomske moći.

Uključivanje studenata univerziteta ove nedelje promenilo je politički značaj protesta. Iako su njihovi početni zahtevi bili usmereni na obrazovanje, zapošljavanje i životne uslove, glavni zahtev demonstranata sada je ostavka Rame i njegove vlade.

Eskalaciji su prethodili nasilni sukobi u utorak ispred Ministarstva prosvete i širom centra Tirane. Demonstranti su gađali policiju kamenicama i drugim predmetima, dok su policajci upotrebljavali suzavac, vodene topove i pendreke.

Reakcija policije izazvala je brojne kritike. Na video-snimcima vide se policajci kako udaraju i vuku demonstrante, uključujući i osobe koje, kako se čini, nisu predstavljale neposrednu pretnju. Posebno uznemirujući snimci povređenog mladića pokrenuli su ozbiljna pitanja o profesionalnosti policije i srazmernosti upotrebljene sile.

Pet pripadnika policije, uključujući jednog visokog policijskog zvaničnika, suspendovano je do okončanja istrage. Među povređenima su policajci, novinari i demonstranti, kao i jedan strani diplomata koji je zadobio povredu glave.

Tanjug/AP/Hameraldi Agolli

Iako napadi na policajce, institucije i privatnu imovinu zahtevaju zakonito postupanje nadležnih organa, nasilje pojedinih demonstranata ne može biti opravdanje za neselektivnu upotrebu sile protiv mirnih učesnika protesta.

Vlada je osudila nemire, ističući potrebu za zaštitom institucija i očuvanjem javnog reda. Potpredsednica vlade Albana Kočiu pozvala je demonstrante da odbace vandalizam, dok je ministar unutrašnjih poslova Ervin Demo branio postupanje policije i insistirao na tome da policajci moraju delovati u skladu sa zakonom i načelom srazmernosti.

Demo je takođe optužio političku opoziciju, a opisan je i kao neko ko je nagovestio mogućnost stranog mešanja u nemire. Međutim, nisu bili dostupni nezavisno proverljivi dokazi koji bi potvrdili takvu umešanost. Ova sugestija podseća na ponavljajući politički narativ u kojem se spoljno mešanje navodi kao objašnjenje unutrašnjih nemira, što može skrenuti pažnju sa stvarnih razloga nezadovoljstva demonstranata.

Sukobi odražavaju dublju krizu poverenja u političke institucije Albanije.

Rama, koji je 2025. godine osvojio četvrti uzastopni mandat, suočio se sa nizom korupcionaških skandala i istraga koje su obuhvatile ministre, bivše ministre i visoke državne zvaničnike. Neki od njih su osuđeni, dok su drugi i dalje pod istragom ili su obuhvaćeni sudskim postupcima.

Među politički najosetljivijim slučajevima je slučaj bivše potpredsednice vlade Belinde Baluke, optužene za nepravilnosti u postupcima javnih nabavki. Ona je i dalje poslanica nakon što je vladajuća većina odbila da odobri njeno hapšenje, koje je zatražilo Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK). Baluka negira optužbe.

Još jedna posebno ozbiljna istraga odnosi se na Vloru Hiseni, bivšu šeficu albanske Državne obaveštajne službe, zbog sumnji u vezi sa poverljivim informacijama i navodnim vezama sa osobama koje su predmet krivičnih istraga. Ovaj slučaj otvara značajna pitanja o integritetu institucije koja ima ključnu ulogu u nacionalnoj bezbednosti.

Istraga obuhvata i biznismena Ergisa Agasija, čiji su navodni odnosi sa političkim ličnostima, poslovnim interesima i osobama povezanim sa kriminalnim mrežama dodatno pojačali sumnje u postojanje neformalnih kanala uticaja unutar države. Krivična odgovornost u ovim slučajevima tek treba da bude utvrđena u sudskim postupcima.

Svi ovi događaji pojačali su zabrinutost nezavisnih stručnjaka zbog sve nejasnijih granica između političke moći, organizovanog kriminala i oligarhijskih interesa.

Mogućnost da je došlo do „zarobljavanja države“, odnosno sistematskog uticaja privatnih ili kriminalnih interesa na javne institucije, postala je jedna od centralnih tema kritika modela upravljanja vladom.

Nigde ova kontroverza nije vidljivija nego u građevinskom bumu u Tirani.

Luksuzne kule i dalje niču širom prestonice, dok cene nekretnina postaju sve nedostupnije običnim građanima. Popis stanovništva iz 2023. godine zabeležio je približno 356.000 nenastanjenih stambenih jedinica širom zemlje, mada se sve one ne mogu svrstati u prazne luksuzne stanove.

Građevinarstvo i tržište nekretnina smatraju se sektorima posebno podložnim pranju novca stečenog trgovinom drogom, korupcijom i drugim kriminalnim aktivnostima. Pitanja transparentnosti investicija i porekla kapitala podstakla su sumnje da se neki projekti finansiraju nezakonitim sredstvima, iako takve navode treba istražiti i ne mogu se automatski odnositi na sve investitore ili pojedinačne zgrade.

Prividna protivrečnost između skupih, ponekad nenastanjenih nekretnina i ograničene kupovne moći običnih Albanaca postala je snažan simbol ekonomske nejednakosti.

Za mlade generacije, visoke cene stanova, ograničene mogućnosti za profesionalno napredovanje i nastavak emigracije dodatno su pojačali nezadovoljstvo. Mnogi studenti sve više povezuju svoje teškoće sa političkim i ekonomskim sistemom za koji smatraju da favorizuje veze i privilegije umesto sposobnosti i zasluga.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog eskalacije i pozvala na poštovanje prava na mirno okupljanje, kao i na prioritetno istraživanje navoda o prekomernoj upotrebi policijske sile protiv demonstranata i novinara.

Nemačka je podržala stav Evropske unije, dok je Velika Britanija naglasila značaj zakonitih i mirnih protesta. I predsednik Albanije Bajram Begaj pozvao je na uzdržanost, ističući da se ne mogu opravdati ni nasilje demonstranata ni nezakonita upotreba sile od strane policije.

Tvrdnja vlade da istrage protiv moćnih zvaničnika dokazuju efikasnost pravosudne reforme ima određenu težinu. Međutim, ti postupci istovremeno otkrivaju razmere sumnji na nezakonito postupanje unutar političkog establišmenta i otvaraju pitanja odgovornosti.

Kriza predstavlja značajan test za ambicije Albanije da se integriše u Evropsku uniju. Taj proces ne zavisi samo od zakonodavnih reformi već i od funkcionisanja demokratskih institucija, poštovanja osnovnih prava i delotvornih mehanizama za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.

Neposredni izazov je uspostavljanje javnog reda bez daljeg ugrožavanja građanskih sloboda. Širi politički izazov je obnova poverenja u institucije koje sve više dovode u pitanje mobilisani i nezadovoljni građani.

Za Ramu, nemiri više nisu samo sukob sa demonstrantima koji zahtevaju bolje uslove na univerzitetima. Oni su postali izazov političkom kredibilitetu njegove vlade i njenoj sposobnosti da odgovori na optužbe o sistemskoj korupciji i zarobljavanju države.

Naredni dani pokazaće da li će protestni pokret uspeti da održi zamah bez daljeg nasilja i da li vlada može da ponudi odgovor koji prevazilazi policijske intervencije i optužbe na račun političkih protivnika.

Ulice Tirane možda će se uskoro ponovo umiriti. Ali kriza poverenja koja je hiljade ljudi izvela na ulice i dovela ih u sukob sa državom verovatno neće nestati zajedno sa dimom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije