I u Srbiji počele pripreme za uvođenje veštačke inteligencije u škole

VEŠTAČKA inteligencija treba da pomaže učenicima da razvijaju sopstvene sposobnosti, kritičko mišljenje i samostalnost, a ne da rešava zadatke i razmišlja umesto njih. Ona neće i ne treba da zameni nastavnika, već dodatno da osnaži njegovu pedagošku ulogu, pod uslovom da nastavnik bude osposobljen da njome stručno i odgovorno upravlja.

Ovako je profesor dr Danimir Mandić, dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača i rukovodilac Centra za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju, za “Novosti” prokomentarisao novine koja slede u didaktičkom procesu, posle najave iz resornog Ministarstva da će reforma obrazovanja podrazumevati i uvođenje veštačke intelegincije u škole i jačanje digitalne pismenosti đaka.

– Veštačka inteligencija može znatno da doprinese individualizaciji nastave, prilagođavanju sadržaja potrebama učenika, razvijanju kreativnosti i efikasnijem učenju, ali samo ako se jasno rukovodimo principima koje sam naveo – kaže prof. Mandić.

Uvođenje VI u obrazovanje nije samo “lepa želja”, nego se već i počelo s pripremama. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je da se u ovoj oblasti sprovodi obuka nastavnog kadra i da se radi upravo sa Centrom za robotiku i veštačku inteligenciju koji ima i međunarodno priznanje.

– Te obuke je prošlo više stotina nastavnika – naveo je Stanković. – Oni su sada spremni da rade sa robotikom i veštačkom inteligencijom u nastavi. Nastavićemo i druge nastavnike da obučavamo, da podignemo na taj nivo kompetencija da mogu to savremeno učilo da primene. Jednako tako, radiće se i na digitalnoj pismenosti đaka. Ministarstvo prosvete je ove godine uložilo 40 miliona dinara u obuke nastavnika u ovoj oblasti, što će da bude nastavljeno i naredne godine.

Ovu najavu iz Ministarstva dekan Madić smatra veoma dobrom, jer je reč o tehnologiji koja ubrzano menja naše društvo i koju obrazovni sistem ne može i ne sme da zaobiđe.

– Međutim, ključno pitanje nije samo kako ćemo uvesti veštačku inteligenciju u škole, već kako ćemo je koristiti na pedagoški opravdan, odgovoran i etički prihvatljiv način – ističe naš sagovornik. – Poseban izazov predstavlja pitanje autentičnosti učeničkog rada. Kako nastavnik može da proceni da li je učenik samostalno napisao esej, uradio domaći zadatak ili je samo preuzeo odgovor koji je generisala veštačka inteligencija? Odgovor nije samo u tehnološkoj kontroli, već pre svega u osposobljavanju nastavnika da drugačije organizuju nastavu i vrednuju znanje. Potrebno je više problemskih i istraživačkih zadataka, razgovora sa učenicima, praćenja procesa rada, praktične primene znanja i kontinuiranog vrednovanja napredovanja.

Upravo zato je, kaže Mandić, obuka nastavnika jedan od najvažnijih preduslova uspešnog uvođenja veštačke inteligencije u obrazovanje.

– Obuke u našem Centru za robotiku i veštačku inteligenciju ne odnose se samo na upotrebu veštačke inteligencije, već i na savremene didaktičko-metodičke pristupe, digitalne obrazovne tehnologije, nove modele organizacije nastavnog rada i, posebno, savremene načine vrednovanja učeničkih postignuća – pojašnjava ovaj profesor.

On upozorava da nije realno očekivati da nastava i ocenjivanje danas ostanu isti kao pre pet, deset, dvadeset ili trideset godina, dok se svet oko nas suštinski menja.

– Potrebno je da od obrazovanja zasnovanog prvenstveno na reprodukciji informacija prelazimo ka obrazovanju koje razvija razumevanje, stvaralaštvo, kritičko mišljenje i sposobnost rešavanja problema – kaže prof. Mandić.

On ističe da cilj ne treba da bude da veštačka inteligencija stvara odgovore umesto učenika, već da uz njenu pomoć obrazujemo generacije koje će znati da postavljaju prava pitanja, samostalno zaključuju i odgovorno primenjuju stečena znanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije