Vesti

TAJMS O SITUACIJI U SRBIJI: Vučić se oslanja na batinaše, kontrolu medija i Putina, ali mu studenti prete porazom!

17. oktobar 2026.

Britanski Tajms objavio je opširnu reportažu iz Beograda u kojoj upozorava da bi parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 25. oktobar, mogli da izazovu novu eskalaciju nasilja, bez obzira na njihov ishod. List piše da se predsednik Aleksandar Vučić oslanja na kontrolu medija, političku mašineriju, grupe nasilnika i podršku ruskog predsednika Vladimira Putina kako bi zadržao vlast, dok studentski pokret predstavlja najveći izazov njegovoj dugogodišnjoj vladavini.

U tekstu pod naslovom „Unajmljeni batinaši, bes generacije Z i Putinov moćnik koji se grčevito drži vlasti“, novinar Tom Kington opisuje atmosferu straha i neizvesnosti u Srbiji uoči izbora.

Kako navodi, istraživanja javnog mnjenja ukazuju na neizvesnu izbornu trku, dok su provladini mediji poslednjih nedelja objavili oko 1.500 priloga u kojima se upozorava na moguće nasilje na dan glasanja.

Tridesetogodišnja Valentina Stanić, koja učestvuje u protestima protiv vlasti, rekla je za Tajms da strahuje od reakcije režima ukoliko opozicija pobedi.

„Znamo da smo većina, ali ako pobedimo, vlast će to negirati. Neće lako otići“, rekla je ona.

„Zaista se plašim da će biti nasilja, ali biću na ulicama i protestovaću. Nemam izbora, jer volim svoju zemlju“, dodala je.

Batinaši, šatori i optužbe za organizovano nasilje

Tajms podseća da su studentski protesti počeli posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, i da su prerasli u najveći izazov Vučićevoj vlasti od 2014. godine.

Posebnu pažnju britanski list posvećuje tvrdnjama Momčila Marjanovića, pripadnika obezbeđenja koji je postao uzbunjivač i koji je za Balkan Insight govorio o organizovanju grupa nasilnika protiv demonstranata.

Prema njegovim tvrdnjama, tokom velikog protesta u Beogradu u martu prošle godine, kada se okupilo oko 300.000 ljudi, u šatorskom naselju kod Skupštine bilo je skriveno stotinak naoružanih muškaraca spremnih da pucaju.

Marjanović je naveo i da je tokom dve godine isplatio do 400.000 evra ljudima angažovanim za nasilne akcije, tvrdeći da je novac dolazio preko rukovodioca jednog gradskog preduzeća za grejanje.

Prema njegovom svedočenju, te grupe nisu samo napadale demonstrante već su izazivale sukobe s policijom kako bi odgovornost bila prebačena na studente.

Tajms navodi da ove tvrdnje dodatno podgrevaju strahovanja od mogućih incidenata na izborni dan.

CRTA: Vučić ne želi svedoke na biračkim mestima

Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA upozorio je za Tajms da postoji više scenarija koji bi mogli da dovedu do postizbornog nasilja.

Prema njegovoj proceni, ukoliko studentska lista bude vodila, Vučić bi mogao da tvrdi da je bilo izbornih nepravilnosti i zatraži ponavljanje glasanja. Ako rezultat bude tesan, mogao bi jednostavno da proglasi pobedu.

„Oba scenarija izazvala bi proteste, a on bi poslao policiju i ubačene ljude da podstiču nasilje, kako bi mogao da tvrdi da Srbiju napadaju snage finansirane iz inostranstva“, rekao je Nedeljkov.

On smatra da vlast već mesecima priprema teren za takav razvoj događaja tvrdnjama da strane obaveštajne službe organizuju „obojenu revoluciju“.

„Samo čitam njihov sopstveni scenario. Vučić i funkcioneri njegove stranke mesecima tvrde da strane obaveštajne službe pripremaju obojenu revoluciju. Plašim se da će 25. oktobar samo produbiti krizu“, izjavio je.

Nedeljkov je naveo da je CRTA bila izložena policijskim pretresima i prisluškivanju, ali da će uprkos tome poslati stotine posmatrača na biračka mesta.

„Naši posmatrači su i ranije napadani, dok policija nije radila ništa. Verujemo da će isti metod biti primenjen i sada. Mi smo svedoci na biračkim mestima, a Vučić ne želi svedoke“, poručio je.

Studentska lista i optužbe za kupovinu glasova

Britanski list piše da studentsku izbornu listu uglavnom čine univerzitetski profesori, da nema jednog istaknutog lidera i da je njen osnovni cilj obnova vladavine prava.

Jedan od kandidata, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković, odbacio je tvrdnje vlasti da su studenti odgovorni za nasilje.

„Ne mogu da verujem da nas optužuju da smo nasilni, kada oni imaju policiju, vojsku i paravojne batinaše“, izjavio je Tošković, dodajući da se nada da će Evropska unija pažljivo pratiti izbore.

Sa druge strane, pristalice vlasti ponavljaju optužbe da studentski pokret finansiraju strane službe.

Branislav Zec, zaposlen u gradskoj upravi i pristalica Vučića, upitao je novinara Tajmsa odakle studentima novac, pominjući Nemačku i Veliku Britaniju kao moguće izvore finansiranja.

Ilija Srđanović, kardiolog i profesor Univerziteta u Novom Sadu, koji predvodi studentsku listu, tvrdi da se zaposleni u državnim ustanovama primoravaju da prikupljaju glasove za Srpsku naprednu stranku.

„Svako mora da prikuplja glasove, a onaj ko ih prikupi najviše dobija nagradu od stranke. To se dešava i u mojoj bolnici“, rekao je Srđanović.

Opozicioni poslanik Borko Stefanović opisao je sistem kontrole birača, tvrdeći da se na biračkim mestima pojavljuju maskirani muškarci koji proveravaju fotografije glasačkih listića.

„To je dobro podmazana mašina“, ocenio je Stefanović.

Tajms napominje da je Vučić ranije negirao optužbe za izborne manipulacije.

Tajms o N1, Novoj i odlasku Zorana Kesića

U posebnom delu reportaže britanski list bavi se medijskom situacijom u Srbiji, navodeći da su kupovine medija od strane poslovnih ljudi bliskih Vučiću doprinele gušenju kritičkog izveštavanja.

Tajms piše i o promenama u N1 i Novoj S, koje su, prema njegovim navodima, prešle pod kontrolu portugalske kompanije povezane s krugovima nekadašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana.

List navodi da su zaposleni na portalu Nova ove nedelje dobili rok od 48 sati da odu ukoliko se protive imenovanju novog rukovodioca, za kojeg tvrde da je radio u provladinom tabloidu.

Britanski ratni reporter Brent Sadler, angažovan da nadgleda televizijske kanale, odbacio je optužbe o cenzuri.

„Nijedna jedina priča nije zabranjena otkako sam preuzeo funkciju“, rekao je Sadler za Tajms.

On je naveo i da je odlazak popularnog komičara Zorana Kesića sa Nove S posledica finansijskih razloga, a ne političkih pritisaka.

Kesić je to osporio.

„Moja emisija ismevala je Vučića kao lažova, a smeh nas je činio opasnim jer razotkriva licemerje. Taj smeh me je koštao posla“, izjavio je Kesić.

Tajms se osvrće i na pritiske na istraživački portal KRIK, koji godinama objavljuje tekstove o navodnim vezama vlasti sa organizovanim kriminalom.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović rekao je da je redakcija suočena sa velikim brojem tužbi čiji je cilj da iscrpe novinare i otežaju njihov rad.

„Sumnjam da je vlast preuzela kontrolu nad sudovima koji se bave medijima, obećavajući sudijama unapređenja, zbog čega sada viđamo neke bizarne presude“, izjavio je Dojčinović.

Putin ne želi da izgubi Vučića

Tajms značajan deo analize posvećuje odnosima Beograda i Moskve, ocenjujući da Vladimir Putin ne želi da izgubi još jednog saveznika u istočnoj Evropi nakon odlaska Viktora Orbana sa vlasti u Mađarskoj.

Britanski list navodi da Vučić, kojem predsednički mandat ističe narednog maja, pokušava da se vrati na premijersku funkciju, povlačeći paralelu sa Putinovim ranijim promenama funkcija radi očuvanja vlasti.

U tekstu se pominje i Aleksandar Vulin, bivši direktor BIA i potpredsednik Vlade, kojeg Tajms opisuje kao važnu vezu između srpskih i ruskih bezbednosnih struktura.

List podseća da je Vulin pod američkim sankcijama zbog navodnih veza sa organizovanim kriminalom i trgovinom drogom i oružjem.

Posebno se ukazuje na mogućnost usvajanja zakona o stranim agentima, po uzoru na rusko zakonodavstvo, što bi moglo ozbiljno da ugrozi rad organizacija koje dobijaju sredstva iz inostranstva.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić ocenio je da Putin želi da sačuva Vučića kao partnera.

„Putin je poznat po tome što ne želi da menja svoje partnere, naročito ako su slabi, poput Vučića ili beloruskog Lukašenka“, rekao je Đukić.

On smatra da Srbija za Rusiju predstavlja jedna od retkih preostalih otvorenih vrata prema Evropi.

„Vučić će, naravno, pokušati da usvoji zakon o stranim agentima ako pobedi. To me zaista podseća na Putinov režim. U slučaju Vučićeve pobede možemo da kažemo ‘arrivederci’ demokratiji“, upozorio je Đukić.