Vesti

CRNU GORU ČEKAJU JOŠ DVA POSEBNA USLOVA NA PUTU KA EU: Jedan od njih Srbiji predstavlja veliku prepreku!

19. oktobar 2026.

Crna Gora će, da bi završila pristupne pregovore sa Evropskom unijom, morati da zatvori ukupno 35, a ne 33 pregovaračka poglavlja, kako se najčešće navodi u javnosti. Poslednja dva, poglavlja 34 i 35, razlikuju se od ostalih jer se odnose na institucionalni položaj buduće članice i posebna pitanja koja nisu obuhvaćena drugim oblastima, pišu podgoričke „Vijesti“.

Iz crnogorskog Ministarstva evropskih poslova, na čijem je čelu Maida Gorčević, objašnjavaju da se o ova dva poglavlja pregovara u završnici pristupnog procesa, nakon zatvaranja preostala 33. Za razliku od drugih poglavlja, ona ne podrazumevaju klasično usklađivanje nacionalnih zakona sa evropskim propisima.

Šta podrazumevaju poslednja dva poglavlja?

Poglavlje 34, koje nosi naziv „Institucije“, uređuje način na koji će Crna Gora biti predstavljena u Evropskoj uniji nakon pristupanja. To uključuje broj poslanika u Evropskom parlamentu, učešće u odlučivanju u Savetu EU, zastupljenost u Evropskoj komisiji i drugim institucijama, kao i pitanje službenog jezika.

Iz Ministarstva navode da je rad na ovom poglavlju već počeo, paralelno sa pripremom ugovora o pristupanju.

Poglavlje 35, pod nazivom „Ostala pitanja“, specifično je jer nema unapred utvrđen sadržaj. Ono može obuhvatiti posebne administrativne, finansijske i političke obaveze koje nisu uređene drugim poglavljima.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija upozorava da zatvaranje ovih poglavlja ne treba posmatrati kao puku formalnost.

„Njihov sadržaj uglavnom se definiše u završnici pregovora i ugrađuje u ugovor o pristupanju“, objasnio je on za „Vijesti“.

Prema njegovim rečima, u slučaju Crne Gore zasad nema konkretnih dodatnih pitanja koja bi bila obuhvaćena poglavljem 35, ali to ne znači da se ona neće pojaviti.

Hrvatska već blokirala Crnu Goru

Posebnu pažnju izaziva pitanje da li bi nerešeni bilateralni sporovi sa Hrvatskom mogli da postanu deo poglavlja 35.

Iz crnogorskog Ministarstva evropskih poslova poručuju da dosadašnja praksa EU pokazuje da to poglavlje nije namenjeno rešavanju bilateralnih sporova između buduće članice i drugih država.

Ipak, Hrvatska je već blokirala zatvaranje poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Zagreb, između ostalog, traži rešavanje pitanja imovine oduzete Hrvatima u Crnoj Gori, obeštećenje bivših logoraša iz Morinja, rasvetljavanje sudbine nestalih tokom rata u Hrvatskoj, ali i promenu imena bazena u Kotoru.

Hrvatska je u julu uskratila saglasnost i za zatvaranje poglavlja 14, problematizujući pitanja kabotaže i vazdušnih mapa.

Srbija pokazuje koliko poglavlje 35 može biti važno

Todorović Štiplija posebno ističe primer Srbije, u čijem slučaju poglavlje 35 ima znatno veću političku težinu.

„U njenom slučaju, ono služi za praćenje napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i ispunjavanja obaveza preuzetih u dijalogu uz posredovanje EU“, objasnio je on.

Za Srbiju, dakle, poglavlje 35 nije samo tehničko pitanje koje se rešava pred pristupanje, već jedan od ključnih delova pregovaračkog procesa.

Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 poglavlje, uključujući tri zatvorena 12. oktobra na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu.

Preostalo joj je još 12 poglavlja iz osnovnog pregovaračkog okvira, kao i poglavlja 34 i 35.

Premijer Milojko Spajić najavio je da Podgorica namerava da do kraja 2026. zatvori preostala poglavlja, paralelno pripremi poglavlje 34 i tokom 2027. što pre pristupi potpisivanju ugovora o članstvu u EU.

Međutim, kako upozoravaju sagovornici „Vijesti“, završetak pregovora ne zavisi samo od ispunjavanja tehničkih uslova, već i od rešavanja političkih pitanja i postizanja saglasnosti država članica.