Bukti ulični rat u Francuskoj, Italiji i Albaniji — vandali i radikalni ekstremisti ruše sve pred sobom!

DOK se briselska birokratija bavi saopštenjima i praznim debatama, ulice evropskih prestonica pretvorile su se u poligone radikalne anarhije i brutalnih sukoba.

Slike koje stižu iz Pariza, Milana i Tirane ne prikazuju demokratski bunt ili mirne građanske proteste, već radikalnu uličnu gerilu. Izgrednici, maskirani anarhisti i huligani, koji vešto koriste opravdano nezadovoljstvo naroda zbog neizdrživih troškova života na Zapadu, ali i dubokih političkih potresa u Albaniji, pokrenuli su talas koordinisanog rušenja koji ozbiljno dovodi u pitanje bezbednost samog kontinenta. Ko zapravo upravlja ovim haosom i da li su državni aparati definitivno izgubili kontrolu nad sopstvenim ulicama?

Kada sindikalni revolt preraste u teror ultralevičara

U Francuskoj je socijalni eksploziv konačno aktiviran. Ono što je sredinom septembra počelo kao lokalni đački protest u predgrađu Pariza zbog loših uslova u školama, francuska radikalna levica je brzinom munje pretvorila u ulični rat protiv države. Na ulični talas odmah su  se   nadovezali sindikati i vaskrsli „Žuti prsluci”, koristeći gnev naroda zbog najavljenog štedljivog budžeta Emanuela Makrona i opšte skupoće. Međutim, kontrolu nad stotinama hiljada ljudi na ulicama potpuno su preuzele jurišne brigade ultralevičara i anarhističkog „Blek bloka”.

Bilans je zastrašujući: preko 2.400 uhapšenih, više od hiljadu povređenih čuvara reda, dok se šteta na spaljenim opštinama, ukljujući  i istorijske zgrade  stare preko 140 godina , prodavnicama i vozilima već meri stotinama miliona evra. Radikalni levičari više ne biraju mete; besni ekstremisti su ovog vikenda čak upali u rezidenciju lokalnog prefekta u Bordou, a haos se prelio i na simbole kulture – maskirane grupe sa sindikalnim obeležjima blokirale su i zatvorile čuveni muzej Luvr. Centar Pariza i velikih gradova liče na ratne zone pod suzavcem, zbog čega je premijer Sebastijen Lekornu, direktno optužujući ekstremnu levicu za pokušaj destabilizacije Republike pred izbore, bio prinuđen da pokrene ogromnu bezbednosnu operaciju i lokalnim upraviteljima odobri uvođenje  policijskog časa.

Maloletničke bande i rušenje u ime „prava na obrazovanje”

Italija se ovih dana suočava sa zastrašujućim bezbednosnim fenomenom  „već viđeno“ , koji neodoljivo podseća na haos iz susedne Francuske. Ono što se na ulicama Milana, Torina i Bolonje širom zemlje plasira kao legitiman akademski bunt usmeren protiv obrazovne politike Rima, skupoće i vojnih troškova brzo je ogoljen kao čist ekstremizam. Najsvežiji policijski podaci iz Milana, gde su tokom vikenda centralni Trg Duomo i Galerija Vitorio Emanuele pretvoreni u buktinje pod dimom petardi, barikada i suzavca, otkrivaju šokantnu istinu: među više od 200 privedenih blokadera koji su razbijali izloge, pljačkali prodavnice i jurišali na policijska vozila, ogromnu većinu čine indoktrinirani maloletnici i srednjoškolci.

Podatak da je u sukobima širom severnih italijanskih gradova samo tokom prethodna dva dana povređen čak 141 pripadnik snaga bezbednosti jasno potvrđuje da iza leđa tinejdžera stoje profesionalni organizatori haosa. Radikalne frakcije i takozvani „antagonisti” levičarske provenijencije perfidno regrutuju i isturaju decu kao živi štit u direktnom okršaju sa državom. Studentske okupacije fakulteta i kampovi pretvoreni su u logističke punktove za uličnu gerilu. Dok premijerka Đorđa Meloni poručuje da demonstriranje jeste pravo, ali da pretvaranje gradova u bojna polja neće biti tolerisano, obični građani Italije i turisti ostaju taoci blokaderskog divljanja koje je samo u Milanu nanelo štetu poslovnim objektima od preko pola miliona evra, parališući normalan život.

Lomljenje sistema sa drugačijim predznakom

Iako na Zapadu haos ima snažnu ideološku podlogu radikalne levice, bezbednosni sistem na Balkanu puca po šavovima iz suprotnog smera, podsećajući nas da je ulična anarhija lako prenosiva preko granica. U Albaniji, bes na ulicama Tirane već sedmi dan zaredom usmeren je direktno na rušenje socijalističke vlade Edija Rame. Ovi antivladini nemiri koji su počeli zbog katastrofalnog stanja u prosveti i skupih školarina brzo su eskalirali pod otvorenim patronatom desne opozicije i prerasli u brutalne ulične orgije nasilja. Slike iz Albanije su apokaliptične: nezadovoljna masa je ovog ponedeljka ponovo jurišala na kordone, dok su prethodnih dana u potpunosti demolirane i zapaljene kancelarije zgrade Vrhovnog suda u Tirani, a molotovljevim koktelima zasipani sedište vladajuće partije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i lokalne policijske stanice.

Bilans je dramatičan – preko 300 povređenih osoba, među kojima je čak 190 policajaca, dok su bezbednosne snage bile prinuđene da upotrebe i gumene metke kako bi obuzdale rušilački stampedo. Istovremeno, Brisel zabrinuto osuđuje paljenje državnih institucija i podseća Tiranu na evropske obaveze, dok premijer Rama odbija ostavku i otvoreno optužuje organizatore nereda za destrukciju, najavljujući da će demonstrantima i opozicionim liderima „udariti po džepu” za svaki spaljeni objekat i načinjenu štetu u gradu. Bez obzira na to što su povodi u Parizu i Tirani ideološki dijametralno suprotni, bezbednosni metod je identičan – brutalni ulični vandalizam, paljenje javne imovine i pokušaj destabilizacije države kroz čisto nasilje.

Ko povlači konce u senci haosa?

Ono što najoštrije demantuje naivnu tezu o „spontanom buntu očajnog naroda” jeste upadljiva, gotovo vojnička taktička organizovanost ekstremista na terenu. Postavljanje profesionalnih barikada, munjevita sinhronizovana promena lokacija radi zavaravanja policijskih kordona, korišćenje šifrovanih radio-veza i namenska zaštitna oprema jasno ukazuju na ozbiljnu logistiku koja daleko prevazilazi okvire običnog građanskog aktivizma. Francuski mediji već otvoreno pišu o ubačenim bezbednosno-informativnim ćelijama anarhističkih pokreta koje deluju kao ulični oficiri. Sve je očiglednije da fantomske nevladine organizacije, radikalni levičarski i desničarski centri moći, ali i spoljni geopolitički akteri, perfidno koriste inflaciju, drastičan pad životnog standarda i sistemsku nemoć EU kao idealno pogonsko gorivo. Cilj nije socijalna pravda — krajnja namera je guranje Starog kontinenta u stanje permanentne nestabilnosti i kontrolisanog haosa iz kojeg niko neće izaći netaknut.

Država mora odgovoriti silom

Evropa se danas ne brani u sterilnim briselskim kancelarijama, već na usijanom asfaltu Pariza, Milana i Tirane. Dosadašnji preblag, birokratski odgovor liberalnih vlada na otvoreni ulični teror samo je dao krila radikalnim ekstremistima da podignu ulog i krenu u direktan juriš na institucije. Ako državni aparati hitno ne primene punu zakonsku silu, suzbiju politikantsko kalkulisanje i odgovore brutalnom represijom protiv maskiranih vandala koji svoje pravo, rušilačko lice kukavički skrivaju iza legitimnih prava studenata i radnika, Stari kontinent će nepovratno skliznuti u potpunu propast. Ovde više nije reč o uobičajenoj političkoj borbi ili socijalnim pravima. Ovo je borba za fizički opstanak javnog reda i elementarne bezbednosti. Država ili ima apsolutni monopol nad silom kojim štiti svoje građane, ili jednostavno prestaje da postoji. Srednjeg puta više nema, a vreme za odlučnu reakciju ubrzano ističe.

BONUS VIDEO: TAKO TO RADI FRANCUSKA POLICIJA: Vodeni top direktno u glavu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije