Infekcije povezane sa 12% novih slučajeva raka | Srpska dijaspora

Rak može delovati kao bolest koja se javlja nasumično. Često je posledica brojnih faktora, uključujući genetske mutacije koje se tokom života nagomilavaju usled izlaganja sunčevom zračenju, zagađenju i drugim izvorima oštećenja DNK, u kombinaciji sa genetskom predispozicijom pojedinca. Oštećenja DNK koja se vremenom akumuliraju mogu oslabiti sposobnost organizma da spreči nekontrolisani rast ćelija, što dovodi do nastanka tumora.

Međutim, značajan uzrok raka su i infekcije. Otkrivanje povezanosti određenih infekcija sa malignim bolestima daje nadu da bi se sprečavanjem infekcija mogli sprečiti i pojedini oblici raka. U nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, objavljenom u časopisu The Lancet Oncology, navodi se da je 12% novih slučajeva raka u 2024. godini — poslednjoj godini za koju su bili dostupni podaci — bilo povezano sa 12 infekcija.

Koje infekcije su povezane sa rakom?

Određeni tipovi humanog papiloma virusa, odnosno HPV-a, uzrokuju većinu slučajeva raka grlića materice, kao i određeni broj karcinoma glave i vrata, kaže Harijet Rumgej, epidemiološkinja u IARC-u i jedna od autorki novog izveštaja. Oko 4% novih dijagnoza raka u 2024. godini moglo bi se pripisati infekciji HPV-om.

Lekari i istraživači već decenijama znaju da infekcije virusima hepatitisa B i C takođe doprinose velikom broju slučajeva raka jetre. Prema izveštaju, one su bile povezane sa 2%, odnosno sa manje od 1% novih dijagnoza raka, prenosi Time.

Postoje i snažni dokazi koji povezuju bakteriju Helicobacter pylori, koja inficira želudac i tanko crevo, sa rakom želuca. Procenjuje se da je ova infekcija bila povezana sa oko 4% novih dijagnoza raka.

Epštajn–Barov virus (EBV), koji izaziva infektivnu mononukleozu i kojim je zaraženo više od 90% svetske populacije, bio je povezan sa približno 1% novih dijagnoza, uključujući limfome, karcinome nazofarinksa i rak želuca. U istraživanju je kao kancerogeno prepoznato još sedam infekcija, među kojima je i HIV.

Većina ljudi koji imaju ove infekcije neće oboleti od raka. Osim toga, bolest se ne razvija odmah — između infekcije i pojave raka može proći i više godina. Infekcija je često samo jedan od nekoliko faktora koji doprinose nastanku određenog oblika raka.

Na primer, kada je reč o relativno visokoj učestalosti karcinoma nazofarinksa povezanih sa EBV-om u Kini, istraživači smatraju da ulogu imaju i određena genetska predispozicija i faktori životne sredine.

Zašto izazivaju rak?

To zavisi od vrste infekcije.

U slučaju HIV-a, virus slabi imunski sistem, čime olakšava drugim virusima koji mogu da izazovu rak da se razmnožavaju.

Bakterija H. pylori oštećuje tkivo i proizvodi toksine koji narušavaju prirodne mehanizme organizma za kontrolu rasta i deobe ćelija, što može dovesti do razvoja raka.

Kod Epštajn–Barovog virusa, objašnjava Kler Šenon-Lou, virusološkinja sa Univerziteta u Birmingemu u Velikoj Britaniji, koja proučava EBV i rak, ali nije učestvovala u ovom istraživanju, ključnu ulogu ima način na koji se virus skriva unutar imunskih ćelija poznatih kao B-limfociti.

„Postoji čitav niz procesa kojima sam virus utiče na B-limfocit i podstiče ga da nastavi da raste“, kaže ona.

To uključuje i blokiranje normalnih mehanizama ćelijskog „čišćenja“, koji bi inače mogli da uklone virus i istovremeno zaustave razvoj raka.

Kako se ovi oblici raka mogu sprečiti?

Za neke od ovih infekcija postoje terapije. Na primer, bakterija H. pylori može se iskoreniti antibioticima, čime se smanjuje rizik od raka želuca. Lečenje HIV infekcije takođe smanjuje rizik od razvoja raka povezanog sa ovom infekcijom. Za neke druge infekcije sa spiska postoje vakcine.

Zapravo, sprečavanje raka bilo je jedan od glavnih ciljeva prilikom razvoja pojedinih vakcina. „Vakcina protiv virusa hepatitisa B bila je prva vakcina razvijena protiv raka“, kaže Rumgej. Slično tome, vakcina protiv HPV-a, odobrena pre 20 godina, namenjena je sprečavanju raka grlića materice.

Epidemiolozi koji se bave istraživanjem raka mogli bi u budućim analizama da uoče efekte široko rasprostranjene vakcinacije protiv HPV-a, kaže Rumgej.

Delom zahvaljujući istraživanjima koja ukazuju na to da bi EBV mogao biti povezan i sa multiplom sklerozom, autoimunskom bolešću, interesovanje farmaceutske industrije značajno je poraslo.

Trenutno se ispituje više potencijalnih vakcina, a neke su već u fazi kliničkih ispitivanja.

Za neke infekcije koje su obuhvaćene najnovijim istraživanjem, naročito za herpesvirus povezan sa Kaposijevim sarkomom, potrebno je mnogo više istraživanja o mogućnostima prevencije, kaže Rumgej.