Zašto Teheran svesno odugovlači pregovore da bi politički naudio Vašingtonu

IRAN je namerno produžio razgovore sa SAD kako bi pokušao da politički oslabi Donalda Trampa pred međuizbore, kažu visoki zvaničnici, dok su strahovi od ponovne vojne akcije i duboko nepoverenje u Vašington pojačali nevoljnost Teherana da postigne brzi sporazum o okončanju rata.

Tri visoka iranska zvaničnika i jedan iranski insajder, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, rekli su da je Teheran uveren da je američki predsednik spreman da pribegne obnovljenim napadima kako bi pokušao da prekine zastoj u osmomesečnom ratu.

– Iran se sprema za obnovljene izraelske i američke napade, a ne za dogovor sa Amerikom o okončanju rata. Klerički establišment je odlučan da ne da Trampu političku pobedu – rekao je jedan od zvaničnika.

Teheranski analitičar Said Lejlaz rekao je da, produžavanjem razgovora “Iran utiče na američke izbore bez preduzimanja bilo kakvih nezakonitih radnji“.

IRAN MOŽE ISKORISTITI TRAMPOVE POLITIČKE PROBLEME

Rat, koji je počeo u februaru kada su SAD i njihov saveznik Izrael pokrenuli napade na Iran, doprineo je padu Trampovog rejtinga odobravanja na rekordno nizak nivo, jer ankete ukazuju da će Amerikanci, zabrinuti zbog visokih cena benzina, kazniti njegovu Republikansku stranku na kongresnim izborima 3. novembra.

Tramp je više puta rekao da očekuje pad cena nafte nakon izbora, ali nije ponudio detaljan plan za okončanje rata i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, vitalne globalne rute za isporuku energije, koju je Iran efikasno zatvorio od početka rata.

Kako pretnje, tako i stvarni iranski napadi, sveli su brodski saobraćaj kroz moreuz na minimum, dok su američka pomorska blokada i trgovinske sankcije prekinule iranske prihode od izvoza nafte i pogoršale rastuće domaće ekonomske probleme.

Zvaničnici su rekli da Teheran odbija da napravi propuste za koje veruje da bi mogli politički koristiti Trampu, pa su male šanse za proboj pre izbora.

Pod pritiskom Izraela, Vašington želi da od samog početka iranski višedecenijski nuklearni program bude izložen.

Iran za program tvrdi da je isključivo mirnodopski, a zapadne sile veruju da ima vojne dimenzije.

Teheran, sa svoje strane, insistira da se njegovi uslovi iz “sedmodnevnog plana“ moraju ispuniti pre početka nuklearnih pregovora.

I ne nudi nikakvu mogućnost da se odrekne uticaja nad Ormuskim moreuzom, koji je zauzeo naveden sukobom.

IRAN NE MOŽE DA VERUJE VAŠINGTONU, KAŽU ZVANIČNICI

Iranski predlog, prenet preko katarskih posrednika, ponudio je ponovno otvaranje moreuza u roku od sedam dana, i dalje pod iranskom kontrolom, pod uslovom da Vašington ukine pomorsku blokadu, ublaži ograničenja na izvoz iranske nafte, oslobodi zamrznutu imovinu i okonča neprijateljstva na svim frontovima.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je u nedelju da ponuda ostaje na stolu, a poruke se razmenjuju preko posrednika.

Stav Teherana da se Vašingtonu ne može verovati da će se obavezati na diplomatiju proizilazi iz napada na Iran koji su prekinuli prethodne pregovore, rekao je jedan iranski zvaničnik.

U junu 2025. godine, izraelski napad je pokvario planove za šestu rundu nuklearnih pregovora između SAD i Irana u Omanu.

A prošlog februara, SAD i Izrael su započeli rat odmah nakon što je završena još jedna runda pregovora, sa zakazanim daljim tehničkim diskusijama.

Održavanje stanja negde između rata i mira tokom međuizbora u SAD omogućava Iranu da održi pritisak na Vašington, istovremeno ponavljajući svoju posvećenost diplomatiji.

Tramp je rekao da SAD neće ponovo bombardovati Iran pre 3. novembra.

Međutim, zvaničnici su rekli da Teheran i dalje očekuje da će se bombardovanje nastaviti, pre ili kasnije.

Aleks Vatanka, direktor iranskog programa na Institutu za Bliski istok u Vašingtonu, rekao je da klerikalni establišment očigledno želi da politički naudi Trampu.

– Ali fundamentalno pitanje je to što Teheran veruje da je Tramp zainteresovan za promenu režima… i da prati politiku izraelskog premijera (Benjamina) Netanjahua koja teži rušenju vladajućeg establišmenta u Iranu – rekao je on.

Američki ministar odbrane Pit Hegset razgovarao je u ponedeljak sa Netanjahuom o Iranu, rekla su tri izraelska zvaničnika, tokom nenajavljene posete Izraelu nedelju dana pre parlamentarnih izbora na kojima je Netanjahuova pozicija ugrožena.

Povratak na predratno stanje nemoguć za Iran

Iranska strategija održavanja pregovora bez žurbe ka postizanju sporazuma ima svoju cenu.

Dugotrajna neizvesnost opterećuje već osakaćenu iransku ekonomiju i iscrpljuje strpljenje javnosti.

Hiljade ljudi je ubijeno na prelazu godine kada su snage bezbednosti ugušile rastuće antivladine proteste.

Godišnja inflacija je dostigla 73,6% u septembru, prema podacima Statističkog centra Irana, a rijal je pao za skoro 35% u odnosu na dolar otkako je Vašington ponovo uveo pomorsku blokadu u julu.

Iranski izvoz sirove nafte pomorskim putem pao je na nulu u drugoj nedelji septembra sa 14-dnevnog proseka od 230.000 barela dnevno na početku meseca, i ostao je na tom nivou od 5. oktobra, prema platformi za energetsku obaveštajnu službu Vortexa.

Ali nepoverenje rukovodstva prema Vašingtonu proteže se izvan trenutnog sukoba na egzistencijalne probleme.

Iran veruje da su SAD više puta kršile sporazume čak i kada je Teheran poštovao svoje obaveze, rekao je Lejlaz, ostavljajući malo poverenja da će bilo kakav sveobuhvatni sporazum opstati.

– Postizanje održivog sporazuma sa SAD, čak i nakon Trampove administracije, više nije moguće zbog produbljenog nepoverenja. Ništa se neće vratiti na status kvo kao pre rata – rekao je Lejlaz. 

(Rojters)

BONUS VIDEO:

GORI BLISKI ISTOK: Eksplozije širom Irana, Izraela, Emirata, Katara…

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije