Stručnjaci UN: Pritisci na nezavisne medije u Srbiji ugrožavaju slobodu izveštavanja pred izbore | Srpska dijaspora

Stručnjaci Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava saopštili su danas da pritisci na novinare i mešanje u upravljanje nezavisnim medijima u Srbiji izazivaju ozbiljnu zabrinutost zbog uredničke nezavisnosti i slobode štampe u zemlji uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra.

U saopštenju na sajtu Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) navodi se da se novinarima „mora obezbediti slobodno izveštavanje, bez uređivačkog mešanja“, što se, kako tvrde, dešavalo „u uslovima ograničenog građanskog prostora i šire zabrinutosti oko stanja osnovnih prava i sloboda u Srbiji“.

„Mere koje utiču na čitave redakcije zahtevaju podrobno ispitivanje, naročito kada se uvode neposredno pre izbora“, rekli su eksperti i glasanje 25. oktobra nazvali – ključnim.

Slučaj portala Nova.rs i promene u vlasničkoj strukturi

Oni su, kako se navodi, posebno zabrinuti skorašnjim događajima na portalu Nova.rs, gde je novinarima „dato manje od 48 sati da odluče da li će nastaviti da rade pod novim uredništvom ili da odu uz otpremninu“.

„Navedene promene su usledile nakon izmena rukovodstava u nekoliko medija, uključujući N1, Novu, Danas i Radar, a u kontekstu preuzimanja šire medijske grupe od strane Alpak Kapitala, dok su pravni postupci još uvek u toku u Luksemburgu“, piše u saopštenju.

Stručnjaci tvrde da „promene u vlasništvu nad medijima moraju biti transparentne i podložne adekvatnoj regulatornoj kontroli, sa garancijama koje štite uredničku autonomiju“.

Reakcija na istupe Ministarstva i pritiske vlasti

Oni su takođe izrazili zabrinutost zbog „otvorenog pisma Ministarstva informisanja i telekomunikacija, u kojem se kritikuju određeni mediji i poziva da se N1 i Nova.rs registruju u Srbiji nakon preuzimanja“.

„Intervencije državnih vlasti mogu se smatrati kao neprimeran uticaj na medijske organizacije ili njihovu uredničku politiku“, upozorili su stručnjaci.

U saopštenju se navodi da stručnjaci više od godinu dana izražavaju zabrinutost zbog „ograničenja sudske nezavisnosti, osnovnih sloboda i građanskog prostora u Srbiji, čemu se u aprilu pridružio i Visoki komesar UN za ljudska prava“.

„Sloboda izražavanja, mirnog okupljanja i udruživanja su od suštinskog značaja za slobodne i poštene izbore; takođe su značajni i za javni nadzor, odgovornost za ljudska prava i štetu po životnu sredinu vezanu za poslovne aktivnosti. Pritisak i zastrašivanje novinara, civilnog društva, branilaca ljudskih prava i kritičkih glasova rizikuju da potkopaju javnu debatu i demokratsko učešće“, rekli su oni.

Zahtev za odvajanje poslovnih interesa od uredničke politike

Eksperti zahtevaju od vlasnika medijskih organizacija da „zaštite uredničku nezavisnost i uspostave garancije koje odvajaju poslovne interese od uredničkih odluka“.

„Vlasti moraju da štite ljudska prava, slobodu medija i građanski prostor, i da obezbede da novinari, civilno društvo, studentski pokreti i branioci ljudskih prava mogu da učestvuju u javnoj debati bez zastrašivanja ili mešanja. Slobodni mediji i slobodan građanski prostor su temelji demokratije i poštenih izbora, omogućavajući biračima da donose informisane odluke i da značajno učestvuju u javnom životu“, zaključuje se u saopštenju.

Saopštenje potpisuju specijalni izvestilac za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja Leopoldo Maldonado Gutijerez, specijalna izvestiteljka za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja Đina Romero, specijalna izvestiteljka o situaciji branilaca ljudskih prava Andrea Bolanjos Vargas, specijalna izvestiteljka o nezavisnosti sudija i advokata Margaret Satervejt, kao i Radna grupa za poslovanje i ljudska prava, koju čine Robert Mekkorkvodejl, Fernanda Hopenhajm, Lira Jakulevičijene, Pičamon Jeofantong i Damilola Olavuji.