Kako se Vučiću desio crni labud: Analiza Zorana Panovića u novom Nedeljniku | Srpska dijaspora

***

U starom komunističkom maniru (unutrašnji neprijatelj, specijalni rat, državno rukovodstvo…), Vučić je i sa novosadskog lojalističkog skupa poslao poruku da su „neki drugi, iz inostranstva, vodili celu igru, jer su jednu tešku i veliku tragediju (pad nadstrešnice), ono što se u politici zove ‘crni labud’, iskoristili za napad na celu našu Srbiju“.

Znate naravno za „labudovu pesmu“, a od boja što se tiče belog labuda moguće da znate onu „Al’ nećeš moći preko blatne kaljuže, čista stići do moje postelje“ (Prljavo kazalište, 1988). Sa crnim labudom, kojega pominje i Vučić, komplikovanije je: crni labud je metafora za nepredviđene događaje sa teškim posledicama koju je promovisao statističar i analitičar rizika Nasim Nikolas Taleb. Inače i esejista i bivši trgovac sa Volstrita.

Holandski istraživači su 1697. bili prvi Evropljani koji su naišli na crne labudove na zapadnoj obali današnje Australije. Do tada se verovalo da postoje samo beli labudovi. Pojavu „crnog labuda“ karakteriše i naknadna racionalizacija. U slučaju tragedije u Novom Sadu na Železničkoj stanici prvo se sa strane vlasti krenulo sa situaciji neprikladnim kriznim pi-arom o mogućim greškama čak u Titovo vreme, odnosno sa vrdanjima i lažima o karakteru rekonstrukcije Železničke stanice u naprednjačko vreme.

Gnevna javnost i opozicija će postaviti pitanje da li je ova tragedija baš „crni labud“, nešto baš sasvim neočekivano, ako se pogleda anatomija i funkcionisanje sistema vlasti, njena investiciona logika, odnosno hronologija afera sa ljudskim žrtvama od „afere helikopter“ pa naovamo. Za vlast je ovo sigurno „crni labud“. I potrebna je bila pacifikacija gneva i kompromitacija protesta. Pa se u odgovorima došlo i do „obojene revolucije“. A da se ovo desilo dok su naprednjaci bili opozicija, a Tadićeva vlast na primer tek rekonstruisala stanicu, da li bi i oni „lešinarili na nesreći“ za šta optužuju studente/opoziciju da joj je manir?

U svakom „crnom labudu“ (društvenog tipa, ne i prirodne katastrofe na koje ne utiče čovek) stoje strukturalni razlozi, pa otuda on (crni labud) ima svoju kauzalnost. Svetska ekonomska kriza iz 2008. koja je destabilizovala Tadića i vladu „Cvetković–Daček“ bila je „crni labud“ koji je išao u korist naprednjacima.

TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 22. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP