Najbolji izbori na svetu: Novi esej Marka Prelevića u Nedeljniku | Srpska dijaspora

Sve znam, i sve razumem. I da vam je stomak vezan u čvor, i da ste uplašeni, i anksiozni, i zabrinuti, i da ste u grču, posebno u finišu ove mučne izborne kampanje.

I nije da nema razloga: predugo sve ovo traje, ova agonija u koju je zapalo srpsko društvo, ovaj osećaj da su to dve zemlje i dva grada, koji sasvim slučajno žive jedni pored drugih, a zapravo u paralelnim realnostima.

I dosta vam je uvreda i tabloida, ekskluzivnih saznanja i specijalnih emisija, jednog istog lika na svim televizijama, botova izmilelih iz kloake na društvenim mrežama i onih koji su se osilili jer je zakon – heh, zakon – samo na njihovoj strani.

Ovde sam da vam kažem da je to sasvim u redu; još više sam ovde da vam natočim jedno piće i da vam kažem da preterujete, bez potrebe.

Šta god da se desi u nedelju, 25. oktobra, i bez želje da predviđam ili projektujem budućnost, tvrd vam stojim: ovo su najbolji izbori u našem životu.

Ne, ne u onom smislu da će svaki naredni biti sve gori (mada to ne bi bila neistina u jednom vrlo mogućem scenariju!) niti da su izborni uslovi – heh, izborni uslovi – bajni i sjajni, niti da možda neće biti Najveće Krađe Koju Je Evropa Ikada Videla.

Niti sam u posedu bilo kakvog istraživanja koje sam tajio sve do dana pred izbornu tišinu; mogu samo da vam izvadim onaj stari tekst o Žarkovu i da se nadam da su Žarkovci i dalje ljuti.

Pričamo o nečemu možda još važnijem: osećaju, o vajbu, no ponajpre o onome što će se naći na tom glasačkom listiću kada u nedelju na sabajle stanemo u red sa svojim komšijama i nasmejemo im se kao što se nikada ne nasmejemo u sedam ujutru.

Evo, zamislite samo one tamo izbore. Za četiri godine ili – Srbija je to – mnogo ranije. One izbore kada ponovo budu neke stranke, kada opet treba da učimo ime partije ili koalicije čoveka kojeg znamo već trideset godina, pa još da rastumačimo s kim se u međuvremenu posvađao, zašto se baš sada pomirio i, najvažnije, čiji je sada igrač.

Biće to, u najboljem slučaju, samo još jedna nedelja u kojoj ćemo opet učiti šta je demokratija; u nešto gorem, revija starih ideja, lažnih dilema, odabira mnoštva vrata iza kojih stoji jedno te isto.

U najgorem, neće ni biti nikakvih izbora.

Ali ovo sada, ova jesen, ovaj marš, pa sprint do 25. oktobra… To je nešto, verujte, što ćete pamtiti čak i kada jednom i vi budete penzioner, pa vas glasne i pogane čike i tete sa TV ekrana budu plašile da ćete ostati bez penzije ako ne zaokružite baš ono što oni žele da zaokružite.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 22. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP