„IMALI SU PRISTUP ČITAVOM MOM ŽIVOTU“: Rojters objavio potresna svedočenja o špijunaži i brutalnosti policije u Srbiji dok se Vučić bori za opstanak na vlasti!
Pretnje političkim aktivistima, policijsko nasilje, sajber špijunaža i sve teži položaj nezavisnih medija obeležavaju atmosferu u Srbiji uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar, piše agencija Rojters. Dok Aleksandar Vučić pokušava da produži svoju dvanaestogodišnju vladavinu kandidaturom za premijera, sagovornici ove agencije upozoravaju na sve izraženije autoritarne tendencije, pritiske na kritičare vlasti i ugrožavanje osnovnih sloboda.
Srpski aktivista Marko Marjanović vraćao se iz supermarketa u Beogradu kada su ga maskirani policajci ubacili u automobil i odveli u podrum policijske stanice, gde je dva dana proveo u samici, pod jakim svetlima, piše Rojters.
Marjanović, poznati komentator na društvenim mrežama i otvoreni protivnik dugogodišnjeg lidera Srbije Aleksandra Vučića, kaže da je bio prestravljen. Međutim, to nije bio prvi put da se suočio sa nasiljem.
Samo nekoliko dana ranije, u avgustu 2025. godine, policajci su ga pretukli tokom antivladinih protesta. On i njegov advokat tvrde da su ti incidenti deo organizovane kampanje čiji je cilj da ga ućutka.
Dok bivši predsednik Aleksandar Vučić nastoji da produži svoju dvanaestogodišnju vlast kandidaturom za premijera na izborima 25. oktobra, razgovori koje je Rojters vodio sa aktivistima, studentima i opozicionim političarima ukazuju na sve autoritarniju sliku Srbije.
Prema njihovim svedočenjima, kritičari vlasti redovno se suočavaju sa pretnjama, medijske slobode sve su ugroženije, a korupcija je u porastu.
„Koliko korupcije… Koliko uništavanja svega što bi ovde trebalo i moralo da bude vredno. Neko za to mora da odgovara“, rekao je Marjanović.
Zbog svojih objava na društvenim mrežama više puta je bio blokiran na duži period. Jedna od spornih objava sadržala je broj telefona vršiteljke dužnosti predsednice Srbije Ane Brnabić, koja je u tom trenutku obavljala funkciju predsednice parlamenta.
Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) više puta su odbacivali optužbe za represiju i korupciju. Njegov kabinet i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na zahteve Rojtersa za komentar.
Sloboda medija na istorijskom minimumu, protesti sve masovniji
Vučić se suočava sa najvećim političkim izazovom od dolaska na vlast. Studentski pokret, koji je nastao nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, prerastao je u ozbiljnu političku snagu.
Studenti sada izlaze na nedeljne izbore sa listom od 250 kandidata, a istraživanje javnog mnjenja objavljeno ove nedelje pokazuje da je njihova podrška gotovo izjednačena sa podrškom SNS-u.
„Za sve vreme koliko je SNS na vlasti, nikada nije postojala ovako dobra organizacija prodemokratskog dela društva“, rekao je Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
„Što je Vučić više ugrožen, pritisci postaju sve jači“, dodao je.
Rojters podseća i na Vučićevu političku prošlost. Krajem devedesetih bio je ministar informisanja u vreme kada je tadašnji predsednik Slobodan Milošević pokušavao da ućutka kritičare politike Srbije tokom sukoba na Kosovu i kasnijeg sukoba sa NATO-om.
Vučić je 2008. godine napustio ultranacionalističku Srpsku radikalnu stranku, a danas tvrdi da želi članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Međutim, međunarodni pokazatelji ukazuju na nazadovanje zemlje.
Prema Svetskom indeksu slobode medija za 2026. godinu, koji sastavljaju Reporteri bez granica (RSF), Srbija se nalazi na 104. mestu od ukupno 180 država. To je njen najlošiji rezultat do sada, ali i najgori plasman u regionu Evropske unije i Balkana.
Istovremeno, prema Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparensi internešenel za 2025. godinu, Srbija je ostvarila najlošiji rezultat u poslednje dve decenije.
Prema podacima Reportera bez granica, šestoro srpskih novinara nalazi se u egzilu zbog pretnji njihovoj bezbednosti, motivisanih političkim napadima. Među njima je četvoro novinara koji su zemlju napustili ove godine.
Podaci Fondacije Slavko Ćuruvija pokazuju da je Vučić tokom prvih devet meseci ove godine najmanje 182 puta verbalno napao novinare i medijske kuće.
Vučić je negirao optužbe da zastrašuje medije, ističući da nijedna medijska organizacija nije ugašena njegovom odlukom.
Ipak, iskusni novinari tvrde da situacija postaje sve teža.
Veran Matić, koji vodi komisiju za bezbednost novinara, kaže da je u junu doživeo fizički napad kada mu je jedan mladić oteo telefon dok je snimao protest. Takođe navodi da je bio izložen uvredama na ulici.
Matić smatra da je za atmosferu nasilja odgovoran Vučić, koji ga je i javno kritikovao.
Rojters napominje da nije mogao nezavisno da potvrdi ovu tvrdnju, dok Vučićev kabinet nije odgovorio na pitanje agencije o tom slučaju.
„Gotovo da ne prođe dan, gotovo da ne prođe nedelja, a da se ne dogode napadi, ne samo na mene već i na mnoge druge novinare“, rekao je Matić za Rojters.
Sajber napadi i špijunski softver: „Imali su pristup čitavom mom životu“
Članovi studentskog pokreta i drugi istaknuti protivnici Aleksandra Vučića našli su se i na meti sajber napada, upozoravaju organizacije koje prate zaštitu digitalnih prava.
Fondacija SHARE saopštila je u septembru da je 14 osoba bilo na meti naprednog špijunskog softvera.
Jelena Kontić, koja učestvuje u protestnom pokretu širom Srbije sa ciljem smene Vučića, ispričala je da je u martu dobila upozorenje kompanije Epl da je njen telefon možda zaražen špijunskim programom Pegazus.
Naknadne forenzičke analize, uključujući istraživanje kanadske organizacije Citizen Lab, potvrdile su da je njen telefon bio kompromitovan, navodi Kontić.
„Imali su pristup čitavom vašem životu. Znali su kada treniram, kada spavam, kada jedem, kada pijem vodu, koliko vode pijem i šta jedem“, rekla je.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) odbacila je tvrdnje o umešanosti države, nazivajući ih „trivijalnim senzacionalizmom“.
Ana Brnabić je tada izjavila da studenti „apsolutno nisu“ bili špijunirani, dok su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova odbacili optužbe za sajber špijunažu.
Međutim, Kontić nije jedina koja tvrdi da je bila meta takvih napada.
Prema svedočenju jednog od dvojice opozicionih političara i izveštaju koji je organizacija Citizen Lab objavila u ponedeljak, dvojica predstavnika srpske opozicije nedavno su bila na meti moćnih alata za sajber špijunažu.
Rojters nije mogao da utvrdi ko stoji iza navodnog instaliranja špijunskih programa.
Izraelska kompanija NSO Group, proizvođač Pegazusa, ranije je saopštila da svoj softver prodaje isključivo državnim institucijama.
Snimak otkriva brutalno prebijanje demonstranta
Opasnosti po bezbednost građana posebno su vidljive na ulicama, gde su, prema svedočenjima demonstranata, policijske snage više puta upotrebljavale silu protiv učesnika mirnih protesta.
Dušan Radović, dvadesetšestogodišnji arhitekta, bio je jedan od demonstranata koji su doživeli policijsko nasilje tokom protesta u Valjevu u avgustu prošle godine.
Kada je policija krenula na okupljene građane, Radović je pokušao da pomogne osobi koja je pala. Tada su ga, kako tvrdi, pripadnici policije u opremi za razbijanje demonstracija napali pendrecima.
„Desetorica su me opkolila. Šutirali su me, pljuvali, a u jednom trenutku jedan od njih mi je stao na glavu. Podigli su me, a zatim nastavili da me udaraju, zbog čega sam ponovo pao“, ispričao je Radović za Rojters.
Agencija navodi da je proverila autentičnost video-snimka na kojem se vidi njegovo prebijanje.
Radoviću su bila potrebna dva meseca da ponovo počne da hoda bez šepanja.
Prema nezavisnom izveštaju stručnjaka za sudsku medicinu dr Đorđa Alempijevića, Radović je bio među 25 osoba koje su te noći teško pretučene. Među povređenima bilo je i maloletnika.
„Povrede nisu posledica izolovanih incidenata niti nužne policijske samoodbrane, već ukazuju na jasan, organizovan i sistemski obrazac kažnjavajuće policijske brutalnosti i torture“, navodi se u izveštaju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja Rojtersa o protestu u Valjevu i nalazima nezavisnog izveštaja.
Uprkos teškim povredama, Radović kaže da ga ono što je doživeo nije odvratilo od borbe.
„Moja prva reakcija bio je bes. Bes prema ljudima koji su sposobni za takvu surovost“, rekao je.
„Ali onda sam shvatio da posle svega ovoga ne mogu da se povučem. Moram da se borim za pravdu i istinu.“
OSTALE TEME:
POSLE TRI MESECA BEZ PLATE: Zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu uplaćena samo julska zarada!
Izvor: Nova.rs, Foto: M.M./ ATAImages
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor
