Važni u govorima, daleki od biračke kutije – koliko Srbija zaista čuje svoje rasejanje? | Srpska dijaspora

Kada se govori o vezama sa maticom, srpsko rasejanje često se opisuje kao dragocen deo naroda: čuvar jezika i tradicije, izvor znanja, iskustva i podrške. Međutim, pred parlamentarne izbore zakazane za nedelju, 25. oktobar, postavlja se mnogo jednostavnije pitanje: koliko je država spremna da tim ljudima omogući da glasaju? Za deo građana u inostranstvu ostvarivanje biračkog prava ponovo podrazumeva put u drugi grad, trošak prevoza, a ponekad i noćenje.

Razlika između svečanih poruka i svakodnevnog iskustva dijaspore naročito je vidljiva kada se od građana očekuje da se blagovremeno prijave, okupe dovoljan broj zainteresovanih i ispune proceduru, a potom saznaju da u njihovom gradu ipak neće biti biračkog mesta.

Sto prijavljenih nije obećanje koje su građani sami izmislili

Informaciju da je za otvaranje biračkog mesta potrebno najmanje stotinu prijavljenih nisu širile samo neformalne grupe u dijaspori. Generalni konzulat Srbije u Diseldorfu u zvaničnom obaveštenju od 10. septembra naveo je: „Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa otvaranje biračkog mesta ukoliko se za glasanje prijavi najmanje 100 birača”. I Generalni konzulat u Rijeci objavio je da se biračko mesto određuje za najmanje 100 zainteresovanih prijavljenih birača.

Ipak, pravna preciznost je važna. Član 57 Zakona o izboru narodnih poslanika propisuje da biračko mesto treba da bude pristupačno i da omogući biračima da glasaju bez teškoća, kao i da se, „po mogućnosti”, određuje za najmanje 100, a najviše 2.500 birača. Predviđena je i mogućnost otvaranja mesta za manje od stotinu birača kada bi udaljenost ili nepovoljan geografski položaj znatno otežali glasanje na drugom mestu. Sam broj prijavljenih zato nije dovoljan da se bez uvida u ostale uslove i odluke svaki pojedinačni slučaj proglasi kršenjem zakona. Ali jeste dovoljno ozbiljan razlog da nadležni javno objasne zašto biračko mesto nije otvoreno.

Građani koji su pročitali zvaničan poziv, prijavili se i podstakli druge da učine isto imaju pravo na više od administrativnog odgovora da uslova nema. Imaju pravo da znaju koji uslov nije ispunjen, ko je to utvrdio i šta je preduzeto da se prepreka otkloni.

Iza spiska su ljudi, a ne samo brojevi

Na spisku dostavljenom redakciji navedena su 34 grada u kojima je, prema navodima te objave, bilo više od stotinu prijavljenih, ali bez otvorenog biračkog mesta. Među njima su Vićenca sa 1.315, Bratislava sa 1.070, Nirnberg sa 876 i Vankuver sa 671 biračem. Slede Majami sa 496, Barselona sa 477, Karlsrue sa 466 i Valensija sa 459 prijavljenih.

Na istom spisku nalaze se i Ženeva, Herceg Novi, Rijeka, San Francisko, Šangaj, Bazel, Geteborg, Lugano, Hanover, Valdanjo, Solun, Keln, Grac, Hjuston, Brizbejn, San Dijego, Kalgari, Pert, Firenca, Bergen, Stavanger, Tonsberg, Sao Paulo, Trondhajm, Tuluz i Inzbruk.

Ove pojedinačne brojeve treba tretirati kao navode iz dostavljenog spiska, a ne kao nezavisno potvrđenu evidenciju RIK-a. Tvrdnju da u 34 grada sa više od stotinu prijavljenih nisu otvorena biračka mesta javno je izneo i Marko Dimić, član Komisije za reviziju biračkog spiska ispred Stranke slobode i pravde. Njegova ocena da je time prekršen zakon predstavlja stav tog političkog predstavnika, a ne pravosnažno utvrđenu činjenicu.

Da problem nije samo predmet političkih saopštenja pokazuje primer Australije. Ambasador Srbije u Kanberi Rade Stefanović izjavio je za SBS na srpskom da je ambasada Ministarstvu spoljnih poslova predložila otvaranje četiri biračka mesta – u Melburnu, Sidneju, Pertu i Brizbejnu. RIK je odobrio dva, u Sidneju i Melburnu.

Za građane iz preostalih gradova to nije razlika između dve adrese u istom naselju, već pitanje ozbiljnog putovanja.

Glasanje po satu Srbije, ali ne i po životu birača

Dodatnu prepreku predstavlja vreme glasanja. Prema izveštajima o odluci RIK-a, biračka mesta u inostranstvu rade u terminu koji odgovara vremenu od 7 do 20 časova u Srbiji, a ne istom dnevnom terminu po lokalnom vremenu. To znači da deo birača u Amerikama, Australiji i drugim udaljenim vremenskim zonama glasa tokom noći, veoma rano ili kasno uveče. Neće svi glasati noću, ali će za mnoge glasanje zahvatiti sate koji nisu prilagođeni njihovoj svakodnevici.

Srbija upravo 25. oktobra prelazi na zimsko računanje vremena, odnosno na srednjoevropsko vreme – CET, UTC+1. Kazaljke se te noći u tri sata vraćaju na dva, pa i tu promenu birači moraju uzeti u obzir kada proveravaju lokalni termin glasanja.

Organizacija izbora mora da obezbedi pouzdanost postupka. Ali građani s pravom očekuju da se pri donošenju odluka uzmu u obzir i njihovo mesto boravka, udaljenosti i vremenske zone, umesto da se sav teret prilagođavanja prenese na njih.

Prijava mejlom nije glasanje elektronskim putem

Građanima Srbije u inostranstvu nije omogućeno da na ovim izborima glasaju poštom ili preko interneta. Mogućnost da se prijava za glasanje pošalje mejlom ili poštom odnosi se na dostavljanje dokumentacije, ne na slanje popunjenog glasačkog listića.

Zahtevi da se uvedu dostupniji načini glasanja postoje godinama. Istinomer je podsetio na raniju najavu Ane Brnabić o planiranom elektronskom glasanju i ocenio je kao neispunjeno obećanje.

Glasanje poštom i glasanje preko interneta nisu ista rešenja, niti se mogu uvesti bez promene propisa, pouzdanih procedura i zaštite tajnosti glasa. Ipak, složenost tih pitanja nije opravdanje da se ona iz izbornog ciklusa u izborni ciklus ostavljaju po strani.

Rasejanje nije samo publika za svečane poruke

Ovo nije pitanje toga za koga će dijaspora glasati. Dostupnost biračkog mesta ne sme da zavisi od pretpostavke o političkom opredeljenju ljudi koji žive van zemlje. Reč je o odnosu države prema sopstvenim građanima.

Rasejanje ne čine samo mogući investitori, pošiljaoci pomoći i gosti na prijemima. Čine ga ljudi sa znanjem, profesionalnim vezama i iskustvom života u različitim sistemima. Njihova želja da doprinesu Srbiji ne bi smela da se prihvata samo kada podrazumeva novac, humanitarnu pomoć ili promociju zemlje, a da nailazi na prepreke kada podrazumeva učešće u odlučivanju.

I rad institucija zaduženih za dijasporu treba meriti rezultatima: koliko su problema rešile, koliko su procedura pojednostavile i koliko su građanima olakšale vezu sa maticom. Službena putovanja, prijemi i fotografije nisu sami po sebi dokaz uspešnog rada. Za trošenje javnog novca opravdano je tražiti transparentne troškove i merljive rezultate, bez unapred izrečenih optužbi za koje nema dokaza.

Mnogi građani neće odustati od glasanja. Međutim, njihova upornost ne sme da posluži kao opravdanje za prepreke: činjenica da je neko spreman da plati put i izgubi čitav dan ne znači da je sistem prema njemu pristupačan.

Za one koji putuju organizovano je i povezivanje preko platforme VoteBnB, namenjene pronalaženju besplatnog prenoćišta i dogovoru o zajedničkom prevozu. Prijave se podnose na votebnb.rs, a lokalni volonteri povezuju putnike, domaćine i vozače prema pristiglim ponudama i potrebama.

Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info
Izvor: Rasejanje.info