Rastuće cene nafte i gasa povećavaju troškove

JEDAN od ključnih faktora koji utiču na životni standard su troškovi stanovanja. Prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku, 11,2 odsto nemačkog stanovništva živi u domaćinstvima koja troše više od 40 odsto svog raspoloživog dohotka na stanovanje.

Skoro svaka peta osoba u Evropskoj uniji je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, prema podacima Evrostata.

Iako je udeo stanovništva u riziku blago opao, visoki troškovi stanovanja, hrane i energije i dalje predstavljaju izazov za domaćinstva širom Evrope.

Prema podacima Evrostata, prošle godine je u riziku bilo 92,7 miliona ljudi, odnosno 20,9 odsto stanovništva Evropske unije. To je oko 600.000 manje ljudi nego godinu dana ranije, kada je taj udeo bio 21 odsto.

Indikator obuhvata ljude koji su u riziku od monetarnog siromaštva, teške materijalne i socijalne deprivacije i one koji žive u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada.

Stoga to ne znači da svi obuhvaćeni imaju isti prihod ili žive ispod istog praga siromaštva, već pruža širu sliku društvenih teškoća u Uniji.

Jedan od ključnih faktora koji utiču na životni standard su troškovi stanovanja. Prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku, 11,2 odsto stanovništva u Nemačkoj živi u domaćinstvima koja troše više od 40 odsto svog raspoloživog dohotka na stanovanje.

Kada veliki deo njihovih prihoda odlazi na zakupninu ili druge troškove stanovanja, domaćinstvima preostaje manje novca za hranu, prevoz, odeću i druge potrepštine, a njihova sposobnost štednje je smanjena.

Zbog toga nivo njihove plate nije jedini pokazatelj njihovog životnog standarda. Takođe je važno razmotriti koliko prihoda ostaje nakon pokrivanja osnovnih troškova, koliko je sigurno njihovo zaposlenje i koje obaveze domaćinstvo ima.

Troškovi života i mogućnost štednje takođe su važni za ljude koji su napustili region da bi radili u inostranstvu.

Veća zarada je jedan od glavnih razloga za odlazak, ali njihova stvarna vrednost zavisi i od troškova stanovanja i drugih svakodnevnih troškova.

Nada M. , stanovnica Banjaluke , koja godinama živi i radi u Nemačkoj, govori za Glas Srpke o nezadovoljstvu koje je primetila među ljudima u toj zemlji.

– Iz razgovora sa običnim ljudima, sve je vidljivije njihovo rastuće nezadovoljstvo ekonomskom i političkom situacijom u zemlji – rekla je Nada za Glas Srpske.

Ona takođe navodi da je primetila interesovanje među ljudima iz bivše Jugoslavije za odlazak u Austriju, gde traže povoljnije uslove života i rada. Prema njenim rečima, i neki Poljaci se vraćaju u svoju zemlju.

– Iskreno, i ja sve više razmišljam o povratku ili odlasku u drugu zemlju. Sve sam bliža toj odluci. Uostalom, moj sin i snaja su nedavno pronašli bolji posao u Austriji – rekla je Nada.

Budući životni standard u Evropskoj uniji takođe bi mogao biti pogođen ekonomskim izgledima i razvojem cena. Evropska komisija je u svojoj prognozi procenila da će rast bruto domaćeg proizvoda EU usporiti na 1,1 odsto, dok bi inflacija mogla dostići 3,1 odsto.

Očekuje se da će ekonomski rast biti 1,4 odsto u 2027. godini, dok se očekuje da će inflacija usporiti na 2,4 odsto. Komisija je pogoršala izglede zbog novog energetskog šoka povezanog sa sukobom na Bliskom istoku.

Rastuće cene nafte i gasa povećavaju troškove za preduzeća, od kojih se neki mogu preneti na potrošače. Konačan uticaj će zavisiti od razvoja cena i plata i od sposobnosti kompanija da apsorbuju deo dodatnih troškova.

Sam rast plata ne znači nužno poboljšanje životnog standarda. Ako cene osnovnih dobara i usluga rastu brže od prihoda, kupovna moć građana slabi čak i kada su im plate nominalno veće.

Odnos prihoda i realnih troškova života određuje koliko novca domaćinstvima preostaje za štednju, neplanirane troškove i dugoročnu finansijsku sigurnost.

Visoke cene energije takođe vrše dodatni pritisak na evropsku ekonomiju. Gas se približio nivou od 1.000 evra po 1.000 kubnih metara, dok je cena nafte Brent prešla 110 dolara po barelu, što povećava troškove proizvodnje, transporta i života.

Na holandskom gasnom čvorištu cena gasa dostigla je 90,16 evra po megavat-satu, odnosno oko 946 evra po 1.000 kubnih metara, najviše od decembra 2022. Evropska skladišta gasa bila su popunjena oko 75 odsto, a nemačka nešto više od 61 odsto, što je povećalo zabrinutost pred zimu.

(Večernji list)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije