Zašto država neće propasti ako se promeni vlast | Srpska dijaspora

Ako neko zna šta se dešava u državi iznutra kada dođe do promene vlasti, to bi mogla da bude Kori Udovički.

Ona se posle Petog oktobra vratila u Srbiju, obavljala više funkcija u vladi, bila je i ministar energetike jedno vreme, kao i guvernerka Narodne banke. A i posle promena 2012. godine, kratko vreme je u prvoj Vučićevoj vladi bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

„Razumem da se građani plaše zato što su doživeli devedesete, kada je režim kome isto ovako nije moglo da se veruje, doveo do zaista traumatičnih gubitaka. Međutim, održavanje makroekonomske stabilnosti je nešto što su i Srbija i ceo svet od tada jako dobro naučili. U našoj zemlji ima puno ljudi i u Ministarstvu finansija i u Narodnoj banci, a i izvan njih, na koje se studentski pokret može odmah osloniti“, kaže nam Kori Udovički.

Osnovna zabluda koju režim nameće, ističe Kori Udovički, jeste uverenje da čitav državni aparat visi o koncu koji drže Aleksandar Vučić i Siniša Mali, ali kaže i da ona, koja je „iznutra“ posmatrala i prethodni i aktuelni sistem vlasti, zna da država ne funkcioniše na taj način.

„Vučić i Mali su upravljali makroekonomskim okvirom tako da ako ostanu na vlasti mogu da nastave da plaćaju plate i penzije. To je mašina koja će nastaviti da funkcioniše ako studenti s njom iole pažljivo rade. A po svemu što vidimo, biće pažljivi, jer izabrali su za svoju listu ljude koji su razumni i stručni. Državna uprava ima svoj sistem, a iako je u njoj sve manje zaista nepartijskih ljudi, ipak ih ima. A i mnogi partijski su i dalje stručni i promeniće dres“, sigurna je Kori Udovički.

„ispravljanje onoga što je loše u društvu“

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija i kandidatkinja sa Studentske liste Ana Dimitrijević nam kaže da svakako sve promene koje se mogu očekivati idu u pravcu ispravljanja onoga što je loše u društvu.

„Skoro u svakom domenu je potrebna neka veća ili manja, ali vrlo bitna promena. Osnivanje tužilačke policije predstavlja obračun sa korupcijom, preispitivanje imovine i pronalaženje odgovornih za pljačkanje i pustošenje države, državnih resursa, budžeta… Narod mora da vidi da ono što je njegovo mora biti njegovo i da će mu se vratiti, i da vidi da smo vrlo ozbiljni u nameri da kažemo da to više nikada ne sme da se ponovi“, istakla je Ana Dimitrijević.

Profesor Filozofskog fakulteta i psiholog Aleksandar Baucal, takođe sa Studenstke liste, za Nedeljnik ističe da, kada je reč o oblasti kojom se profesionalno bavi, najvažniju promenu vidi u obrazovanju. Cilj, kako kaže, mora biti besplatno i kvalitetno obrazovanje dostupno svakom detetu, bez obzira na to iz kakve sredine dolazi.

„Jedna od konkretnih mera Programa Studentske liste jesu i besplatni udžbenici za svu decu. Voleo bih da obrazovanje ponovo postane jedna od ključnih razvojnih politika zemlje, da imamo škole i univerzitete u kojima nastavnici mogu dobro da rade svoj posao, a odluke se donose na osnovu znanja, podataka i stvarnih potreba učenika“, istakao je Baucal.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 22. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP