Evropski socijalni bunt se prelio na Grčku, komunisti izveli hiljade ljudi na ulice Atine!

TALAS socijalnog bunta i oštrog građanskog revolta, koji već nedeljama ozbiljno potresa velike evropske centre u Francuskoj i Italiji, prelio se preko Egejskog mora i podigao Grčku na noge.

Glavni grad Atina pretvoren je u masovnu arenu uličnih marševa u kojima je, prema zvaničnim policijskim procenama, više od 10.000 studenata, srednjoškolaca, prosvetnih radnika i državnih službenika potpuno paralisalo centralne gradske saobraćajnice. Ispred same zgrade grčkog parlamenta na trgu Sintagma već su podignuti šatori, dok su prepoznatljive crvene zastave Sveradničkog borbenog fronta (PAME) i pristalica Grčke komunističke partije (KKE) označile ozbiljnu radikalizaciju nezadovoljstva. Ovaj izliv besa jasno pokazuje da kriza više nema samo lokalni karakter, već predstavlja deo mnogo šireg, dubokog evropskog problema.

Sintagma pod šatorima i sukobi na Omoniji

Ono što je počelo kao talas nezadovoljstva na pariskim ulicama, u Grčkoj je momentalno naišlo na plodno tlo već nagomilanih ekonomskih i socijalnih problema. Studentska udruženja i đački koordinacioni komiteti pokrenuli su široku mobilizaciju postavljanjem simboličnog kampa ispred Skupštine, da bi se sve vrlo brzo pretvorilo u masovan svenacionalni prosvetni i socijalni protest. Nepregledne kolone krenule su sa istorijskog prostora ispred Propileja, oštro zahtevajući besplatno javno obrazovanje, suštinsko poboljšanje uslova studiranja i hitne mere države protiv nepodnošljivih troškova života.

Iako je glavna trasa marša kroz sam centar prestonice protekla relativno mirno pod budnim okom jakih bezbednosnih snaga, do ozbiljnih incidenata došlo je u širem rejonu trga Omonija. Interventne jedinice grčke policije upotrebile su suzavac i šok-bombe kako bi razbile radikalne grupe demonstranata. Poseban skandal i oštar revolt javnosti izazvao je snimak sa društvenih mreža na kojem se jasno vidi kako pripadnik policije ispaljuje suzavac direktno među ljude na ulazu u metro stanicu Omonija, koja je u tom trenutku bila otvorena i puna putnika. Ovaj potez dodatno je podgrejao bes građana zbog, kako navode organizatori, otvorenog „državnog terora“. Ukupno gledano, u Atini i Solunu već je privedeno i uhapšeno na desetine osoba.

Komunisti na čelu ekonomskog bunta

Snažan pečat ovom sveopštem buntu dali su grčki komunisti. Članovi PAME-a i Komunističke omladine Grčke kanalisali su dugotrajno, nagomilano nezadovoljstvo građana zbog duboke stambene krize i drastičnog skoka cena. Na transparentima, koji su simbolično ispisani i na francuskom jeziku, dominiralo je egzistencijalno pitanje: “Studiranje ili preživljavanje?” Dok su levi predstavnici u parlamentu oštro napadali uredbe vlade desnog centra, na ulicama su aktivisti organizovali paralelne akcije ispred više od stotinu supermarketa širom regije Atika. Ovim potezom oni su jasno ukazali na poraznu stvarnost u kojoj je inflacija potpuno obezvredila prosečnu minimalnu zaradu. Zahtevi su radikalni i konkretni – hitno ukidanje PDV-a na osnovne životne namirnice, ukidanje akciza na struju i gorivo, kao i potpuno zamrzavanje kirija. Poseban revolt mlade generacije usmeren je na činjenicu da su stanarine u Atini u poslednjih deset godina skočile za neverovatnih 115 odsto, zbog čega je studiranje van rodnog mesta postalo luksuz koji većina prosečnih porodica jednostavno ne može da priušti.

Ovaj požar socijalnog nezadovoljstva brzo se proširio izvan glavnog grada i obuhvatio oko pedeset gradova širom zemlje, pretvarajući se u sveopštu blokadu. U Solunu se više od 30 srednjih škola našlo pod blokadom i okupacijom učenika, dok su masovni studentski marševi do te mere paralisali centar drugog po veličini grčkog grada da je policija bila prinuđena da preventivno zatvori pet ključnih stanica metroa. Ništa manje dramatično nije ni u Patrasu (Patri), gde su hiljade studenata, nastavnika i zdravstvenih radnika blokirali gradske trgove koristeći dimne bombe. Tamo su jake policijske snage već raspoređene oko sudova i banaka kako bi se sprečili scenariji koji se već nedeljama gledaju na ulicama Francuske. Istovremeno, socijalni pritisak je dodatno pojačan kada je Sindikat državnih službenika proglasio obustavu rada, dok je Federacija učitelja stupila u potpuni 24-časovni štrajk. Prosvetari otvoreno upozoravaju na alarmantan podatak da u grčkom školstvu nedostaje oko 15.000 stalno zaposlenih, kao i na činjenicu da su mnoge školske zgrade krajnje nebezbedne za rad i boravak dece.

Vlast upozorava: „Atina neće biti Pariz“

Grčke vlasti ne kriju ozbiljnu zabrinutost pred mogućnošću da se destruktivni ulični rat sa francuskih trgova u potpunosti preslika na domaći teren. Premijer Kirijakos Micotakis otvoreno je poručio da se Grčka ni po koju cenu neće vratiti u mračne periode masovnih socijalnih nemira koji su nekada paralisali državu. Istovremeno, visoki funkcioneri vladajuće Nove demokratije usmerili su oštre optužbe prema levici i komunistima, tvrdeći da oni namerno manipulišu opravdanim gnevom mladih ljudi i smišljeno uvoze tuđu revolucionarnu zarazu kako bi destabilizovali zemlju u predvečerje predstojećih izbora. „Atina neće postati Pariz“, izričiti su u vladajućim strukturama, dok bezbednosni krugovi naglašavaju da policija ima spremne i vrlo jasne planove za suzbijanje svakog pokušaja radikalnog nasilja.

Sa druge strane medijskog i društvenog spektra, nezavisni ekonomski analitičari upozoravaju da su problemi sa kojima se Grčka suočava realni. Godine koje su usledile nakon teške dužničke krize donele su samo bolnu stagnaciju plata, dok su cene energenata i nekretnina otišle u astronomske visine. Dok iz palate Maksimos pokušavaju da smire uzavrelu atmosferu obećanjima o milionskim ulaganjima u studentske domove i povremenim državnim subvencijama za ublažavanje udara inflacije, ulični revolt jednostavno ne jenjava. Slogan „Od Grčke do Francuske borimo se za besplatno javno obrazovanje i život“ brzo je postao zajednički imenitelj jedne potpuno nove generacije koja, sudeći po viđenom, očigledno više nema šta da izgubi.

EU pred izazovom zajedničkog bunta mladih

Slike sa atinskih trgova i ulica jasno pokazuju da trenutni protesti u Grčkoj nisu tek puki, izolovani incident niti običan lokalni štrajk sindikata. Reč je o dubokoj socijalnoj krizi koja neraskidivo povezuje mlade širom Evropske unije kroz identične, goruće probleme: apsolutnu nemogućnost pronalaska stana po pristupačnim cenama, galopirajuću inflaciju koja nemilosrdno guta prihode i sve prisutniju percepciju da su javni sistemi obrazovanja i zdravstva pred potpunim kolapsom. Organizaciono vođstvo grčkih komunista dalo je ovom uplivu nezadovoljstva snažnu ideološku i logističku strukturu koja će, po svemu sudeći, dugo zadržati demonstrante na hladnom jesenjem asfaltu. Dok Brisel i Pariz grozničavo traže načine da ugase socijalne nemire na zapadu kontinenta, Atina je prerasla u novi bastion otpora koji dokazuje da ekonomska kriza ne poznaje granice i da se evropski lideri više ne suočavaju sa sporadičnim, pojedinačnim zahtevima, već sa koordinisanim i gnevnim talasom jedne potpuno nove generacije.

BONUS VIDEO: PROTESTI U GRČKOJ: Demonstranti su se okupili ispred Ministarstva rada u Atini

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije