Sve o filmu „Otpisana“ u srpsko-američkoj produkciji: Američki film i žarkovački san | Srpska dijaspora

Postoji priča, ona je tajna a ja sam je čuo, da je jedan profesor na FDU rekao tvojoj klasi nešto kao „Ne brinite, niko od vas neće snimiti američki film“. Evo ti si „pokvarila“ to predavanje i snimila američki film.

Profesor je želeo da nas, pune ambicija i velikih očekivanja, prizemlji i usmeri na realnost bavljenja filmom na ovim prostorima, kako bi nam ublažio udar razbijanja iluzija, ali je istovremeno u mene usadio pitanje: moramo li utabanim stazama kinematografija malih zemalja, ili postoje rupe u sistemu kroz koje se može? Mama mi je govorila da ne treba da se nerviram što mnogo radim kao asistent režije, da to mora biti dobar put. Nisam se slagala, ali se ispostavilo da mi je upravo to iskustvo donelo režiju američkog akcionog filma. Tek sada, kada sam snimila američki film, vidim koliko je važno snimiti svoj film, o svojoj istini, za ljude koji su deo naše kulture. Da nisam imala ovo iskustvo, mislim da se ne bih na isti način dublje orijentisala ka sebi, da potražim nove priče i razloge svoje ljubavi prema filmu.

Da li ima šanse da ti ovaj film, jer je američki, pokrene ili je već pokrenuo ponude za neke nove strane produkcije?

Nakon filma, otvorila su mi se vrata kroz koja sam dugo gledala sa pozicije pomoćnika i asistenta režije na stranim projektima, ali nisam imala rad koji bi me preporučio za režiju na tom nivou produkcije. Mogućnosti su se otvorile i režirala sam nekoliko epizoda u par američkih serija. Nastavila sam da održavam kontakte sa svojim američkim producentima, novih ideja ima i polako se razvijaju. Mogu da radim ono što najviše volim i da živim od toga – zasad. Borba za opstanak ostaje ista.

Tvoj prošli film „A.S.“ (u distribuciji „Jedan sasvim normalan dečko“) imao je jednu istinitu priču o jednoj pljački i pljačkašima u Žarkovu. Da li su ti se javili možda u međuvremenu, bar neko od njih?

Oni direktno ne, ali sam u razgovoru sa jednim kolegom saznala da je njegov poznanik bio u dodiru sa akterima istinite priče, i da je gledao film jer je znao šta je bila inspiracija. Film mu se dopao, što mi je jako važno. Uspeti u vernom prikazivanju stanja junaka sa papira je jedno, ali kada iza likova stoje ljudi od krvi i mesa, odgovornost je mnogo veća, mada to nisam shvatala dok sam film pisala. Tek kad sam dobila pozitivan utisak, shvatila sam koliko sam samo sreće imala što nisam pogrešila. Ubuduće ću, trebalo bi, imati i pameti.

U našem prošlom intervjuu pričali smo o Žarkovu, i tvoja filmska kompanija je registrovana u Žarkovu, snimala si film o događaju u Žarkovu, da li ima šanse da se i tebi desi nešto kao Vesni Goldsvorti što si spomenula u prošlom intervjuu?

Vesna je ušla u anale znamenitih Žarkovaca i jednom prilikom navela da joj je to najdraži uspeh. Žarkovo je za mene i dalje beskrajna inspiracija. Poslednjih godina, par mojih prijatelja umetnika i članova porodice i ja redovno se okupljamo u našem dvorištu, pevamo, debatujemo, kuvamo i prihvatamo pridružene članove u našu malu porodicu koju smo u šali počeli da zovemo „žarkovačka mediala“. Volela bih da u budućnosti ovaj mali pokret poprimi konkretniji oblik, možda u vidu neke filmske škole u koju bih kao predavače mogla da dovedem ljude koje sam upoznala radeći godinama sa velikanima filmske industrije. Zamišljam ih za jednim stolom na mozaiku u dvorištu, kako kroz razgovor približavaju najfascinantnija iskustva bavljenja filmom sa entuzijastima koji su potegli do Žarkova da to čuju. Tada ću možda da zaslužim tu prestižnu poziciju.

NOVI BROJ NEDELJNIKA JE NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP