Vesti

KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Kako je dijaspora na ovim izborima postala srce Srbije!

27. oktobar 2026.

Slušam ovih dana neke komentare kako je dijaspora zakazala, apropo broja ljudi koji su izašli na izbore. Ko ne živi preko njemu možda i izgleda tako.

Ali značaj dijaspore u ovoj veličanstvenoj pobedi studenata nije u brojkama, već u inspiraciji koju su dali ljudima u Srbiji, tamo gde su brojevi bili najvažniji.

Dijaspora je svojom borbom za golo glasačko pravo digla otadžbinu na noge, ljudi su prelazili hiljade kilometara, avionima, automobilima, trajektima, potrošili lepe pare i rizikovali poslove i egzistenciju da bi svojim glasom, od kojih je svaki vredeo bar hiljadu, oslobodili Srbiju iz ropstva.

Isti oni koji su zbog takve zarobljene, kriminalne Srbije morali da odu daleko da bi sebi našli život i satisfakciju, pokazali su da nisu zaboravili ko su i odakle su.

Arsa Krsmanović je na putu do birališta preleteo pustinju i prašumu, Marina Lutovac Lalić je vozila 8,5 sati sa bebom od 4 meseca, a za mene je šampionska ekipa ona iz Brazila, koja se organizovala i kupila avio-karte za 12 glasača koji finansijski nisu mogli da izguraju put do ambasade u Braziliji.

Studenti će, verujem, znati da vrednuju ove podvige iz dijaspore i ubuduće konsultuju njeno iskustvo i znanje u upravljanju državom.

A jedna od prvih stvari koju bi nova vlast morala da uradi jeste uvođenje elektronskog glasanja u dijaspori, kojim bi sprečila nekog diktatora u budućnosti da na ovako brutalan način, kršeći pravila i zakone, spreči desetine i stotine hiljada ljudi da ostvare svoje Ustavom zagarantovano pravo.

Dijaspora to zaslužuje. Ne samo zato što u Srbiju godišnje ubaci 5-6 milijardi evra, što zapošljava ljude, izdržava familije i krpi socijalne rupe, već zato što je pokazala da voli Srbiju i da je spremna da se žrtvuje za nju.

Što za nju ne važi ona: Daleko od očiju, daleko od srca!

Srce je tu, kuca jako, čuje se do Slavije!