Muzeji u Glazgovu uklonili mumificirane egipatske ostatke: Cenzura i “Vok ludilo”
DVA muzeja u Glazgovu uklonila su mumificirane egipatske ostatke iz svojih postavki, što je izazvalo podeljene reakcije.
Credit: Jules Annan / Avalon / Profimedia
Dok uprava muzeja ovu odluku obrazlaže etičkim razlozima i poštovanjem prema pokojnicima, deo javnosti i političari taj potez nazivaju cenzurom i “vok ludilom”, prenose britanski mediji.
Umetnička galerija i muzej “Kelvingrouv” uklonili su sa izložbe mumificirano telo sveštenika Nekta, mumificiranu desnu šaku pronađenu u Dolini kraljeva u Luksoru, kao i mumificiranu mušku glavu i desno stopalo.
“Glazgov lajf”, fondacija koja upravlja muzejom u ime gradskog veća, objasnila je da uklanjanje ljudskih ostataka iz javnog izlaganja odražava savremenu muzejsku praksu, s obzirom na to da pokojnici nisu dali saglasnost za njihovo izlaganje.
Hanterijanski muzej, kojim upravlja Univerzitet u Glazgovu, primenio je sličan pristup.
Ova ustanova više neće javno izlagati ljudske ostatke koji potiču izvan Britanije, odluka koja je opisana kao deo nastojanja muzeja da postane etičnija institucija.
Iz tog razloga prekrili su mumificirano telo plemkinje Šep-en-hor, koje se od 1820. godine nalazi u njihovoj zbirci, u poluotvorenom sarkofagu.
Iz muzeja su poručili da ona zaslužuje privatnost u smrti.
Ove odluke izazvale su burne reakcije, Mardo Frejzer, poslanik Škotske konzervativne partije, nazvao ih je “najapsurdnijim oblikom ludila”.
– Muzeji u Glazgovu bi trebalo da prikazuju našu istoriju, a ne da je tiho uklanjaju kako bi se prilagodili najnovijim trendovima političke korektnosti – dodao je Frejzer.
Džoni Mekfarlejn, posetilac muzeja Kelvingrouv, takođe je podelio svoje iskustvo.
Ranije ovog meseca, odlučio je da svojoj ćerki, koja se zainteresovala za drevni Egipat nakon što je pročitala jednu knjigu, pokaže mumiju sveštenika Nekta.
Umesto eksponata, dočekalo ih je obaveštenje:
– Iz poštovanja smo uklonili ljudske ostatke iz ove postavke – glasilo je u saopštenju.
– Rado smo to iščekivali, a ona se pitala zašto mumije nema, budući da sam joj rekao da je tu – izjavio je Mekfarlejn za britanske medije.
– Teško je to objasniti petogodišnjakinji. Ipak, bila je zadovoljna onim što je videla. U tom uzrastu, deca brzo pronađu nešto drugo što ih oduševi – dodao je on.
Mekfarlejn smatra da je uklanjanje greška.
– Ne želim da ovo postane još jedan povod za rasprave u okviru kulturnih ratova, jer takve diskusije obično donose više buke nego koristi. Moj stav je mnogo pragmatičniji: muzeji postoje, između ostalog, da bi oživeli istoriju, a postavke poput ove fascinirale su generacije dece i odraslih – zaključio je on.
Mnogi muzeji poseduju ljudske ostatke prikupljene tokom 19. i početkom 20. veka.
Savremeni stavovi prema ovoj praksi su se promenili, a s njima i pravila.
Novi pristup nalaže da se ljudski ostaci ne smeju tretirati kao predmeti, umesto toga, njihovo dostojanstvo se mora poštovati kako prilikom čuvanja, tako i tokom izlaganja.
Očuvanje dostojanstva podrazumeva obezbeđivanje zasebnog prostora, isticanje obaveštenja za posetioce i pružanje informacija o poreklu posmrtnih ostataka.
Portparol fondacije “Glazgou lajf”, potvrdio je da se ova odluka zasniva na novim smernicama.
– U revidiranom Etičkom kodeksu Međunarodnog saveta muzeja, objavljenom u junu 2026. godine, navodi se da muzeji treba da čuvaju dostojanstvo ljudskih posmrtnih ostataka i promovišu poštovanje njihovog značaja – rekao je on.
– Predložena nova pravila predviđaju da se ljudski ostaci izlažu samo uz dokumentovan i informisan pristanak pokojnika ili, u određenim okolnostima, njihovih potomaka. Smatramo da u nedostatku takvog pristanka, uklanjanje ostataka iz drevnog Egipta predstavlja čin poštovanja prema tim osobama – dodao je on.
Hanterijanski muzej navodi da telo plemkinje Šep-en-hor nikada nije odmotano, iako je tokom poslednjih 50 godina ispitivano pomoću rendgena i kompjuterizovane tomografije.
Tokom sedamdesetih godina 20. veka pojavile su se sumnje u to da li ostaci u kovčegu zaista pripadaju njoj, budući da su istraživači iz 19. veka ponekad premeštali posmrtne ostatke, stavljajući bolje očuvane primerke u najbolje očuvane sarkofage.
– U sklopu naše posvećenosti tome da postanemo etičnija institucija, muzej Hanterijan pri Univerzitetu u Glazgovu razmatra sve arheološke i anatomske ljudske ostatke koji se nalaze u njegovim zbirkama. To su predmeti koje Hanterijan najviše želi da vrati njihovim matičnim zajednicama i narodima – izjavio je portparol muzeja.
S druge strane, Nacionalni muzeji Škotske, naveli su da trenutno ne planiraju nikakve promene u načinu izlaganja ljudskih ostataka iz svojih zbirki.
(Index.HR)
BONUS VIDEO:
Lomljene slavskog kolaca u SNS
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
