Specijalno kolekcionarsko izdanje Nedeljnika: Kako su studenti pobedili, Novi Sad mu nije oprostio, šta EU misli o svemu… | Srpska dijaspora

Specijalno kolekcionarsko izdanje Nedeljnika posvećen je pobedi Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji; tekstovi, detaljni  rezultati, analize, nepoznate priče iz kampanje…

Centralna analiza pruža priču o onome što se događalo u mesecima i nedeljama pre izbora, ali i na sam dan glasanja.

To je priča o diskretnim i anonimnim herojima, unikatnom sociološkom i političkom fenomenu zvanom Studentski pokret, koji će se izučavati godinama i decenijama. U novom Nedeljniku pročitajte šta se događalo iza kulisa kampanje i kako je stvorena organizacija koja je uspela da pobedi naprednjačku mašineriju.

• Prvo je trebalo dobiti medijsku bitku. A studenti su tu bitku vodili na internetu. I ponekad je to delovalo kao pravi rat
• „Bili smo organizovani u ćelije, sa jedne strane studentska organizacija, sa druge strane građanske ‘ćelije’, mreža ljudi koja se tokom prethodne dve godine povezala sa studentskim pokretom“, priča nam jedan od članova stručnog tima koji je pomagao studentima
• „Pobedili smo zato što smo koristili Claude, a oni ChatGPT“, kaže nam jedan sagovornik. I samo se delom šalio…

Ceo tekst pročitajte u novom Nedeljniku.

PSIHOLOGIJA POBEDE

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i kandidat na Studentskoj listi Aleksandar Baucal piše o tome kako su Srbiji potrebne institucije koje štite svakoga, nezavisno pravosuđe, slobodni mediji, stručni ljudi u javnim ustanovama i pravo da se i nova vlast kritikuje bez straha.

„Najveća opasnost bila bi da pomislimo da je smenom vlasti posao završen. Nismo pobedili da bismo njihove ljude zamenili našima, jednu poslušnost drugom, niti da bi poraženi postali građani drugog reda“, piše Aleksandar Baucal.

Ceo tekst pročitajte u Nedeljniku.

OKTOBAR, PONOVO ALI DRUGAČIJE

Zoran Panović piše o tome šta će dvopartijski sistem doneti Srbiji, objašnjavajući zašto je Studentska lista, koju u ovom trenutku želi većina srpskog naroda, u tom smislu suverenistička srpska stranka.

„Srećem naprednjake koji misle da će ‘ovo’ trajati vrlo kratko, maltene dok se narod ne otrezni, dok zabludeli, pjani i mamurni ne popiju raso iz kace na kojoj je onaj kamen za kupus sa kojim je Vučić vodio kemp dijalog. Uvereni su da će se brzo kod građana pojaviti nostalgija za Milenkom Jovanovim, Darkom Glišićem i Milicom Zavetnicom“, piše Zoran Panović.

ALAL VERA, DECO

Milan St. Protić u velikoj istorijskoj lekciji piše o tome kako je „neverovatan ovaj narod Srbije“, navodeći da treći put u četiri decenije ruši autoritarnog vladaca – izborima, glasovima i demokratijom.

„Mi smo narod što je svoje vladare uklanjao kad god su se o narodne interese grešili. I krunisane i nekrunisane. I one što su onomad veoma popularni bili. Kojima se, u početku, klicalo i pljeskalo“, piše Milan St. Protić.

STUDENTI MOGU DA ZAKLJUČE PREGOVORE SA EU DO 2030.

Željko Pantelić piše saznaje u Briselu da se novim vlastima u Srbiji otvara put da urade isto ono što je uradila crnogorska vlada Milojka Spajića – da dovede zemlju na prag članstva u Evropskoj uniji.

„Ako formiranje vlade u Beogradu bude dovoljno brzo, klaster 3 bi već mogao da se otvori krajem ove ili početkom sledeće godine. Ali u Briselu se ne zaustavljaju na deblokadi evropskog puta Srbije, već žele da pomognu novim vlastima, da otvore preostala dva klastera u prvoj polovini 2027. godine“, piše Željko Pantelić.

KAKO OČISTITI POLICIJU I VOJSKU

Aleksandar Radić piše o tome da Studentska lista „mora da formira privermeno izvršno telo zaduženo za bezbednost“, koje bi činili pravnici i bivši pripadnici sistema, koji su provereni u borbi protiv režima i u ulozi korektivnog faktora predstavnika studenata.

„Prvi koraci su izuzetno osetljivi – mora se preuzeti efektivna kontrola nad bezbednosnim sistemom. Rok – odmah, jer to su sistemi koji će ako se dozvoli da se konsoliduju naći način da za sebe stvore povoljno okruženje“, piše Aleksandar Radić.

FAJRONT U KAFANI „ZLATNO DOBA“

Milica Rilak u ekonomskoj analizi piše o tome kako je zadatak nove vlasti da sačuva mir na tržištu, završi poslove plaćene novcem građana i napravi temelje uređene države u kojoj se neće piti na tuđ račun.

„Krajnje odmeren pristup je nepohodan i na deviznom tržištu. Profeskor Milojko Arsić upozorava na opasnost od naglih poteza, podsećajući da su se fiksnom kursu godinama prilagođavali i građani i privreda“, piše Milica Rilak.

A FIOKE SU PUNE SPREMIH PREDMETA

Advokat Viktor Gostiljac piše o tome kako bi popravka društva na polju pravosuđa mogla da bude prvi i osnovni zadatak nove politike.

„Samoodricanje od uticaja na pravosuđe, medije, sport, kulturu u cilju njihovog kontrolisanja, odlika je reformatorske vlade. Nakon perioda uspostavljanja stabilnosti mora doći do povlačenja države iz društva“, piše Viktor Gostiljac.

NOVOSAĐANI MU NISU OPROSTILI 1. NOVEMBAR

Zoran Strika piše o tome kako se u Novom Sadu slavilo nakon pobede Studentske liste, ali i kako su građani znali da zastanu zbog onih koji nisu među nama. Strika naglašava da ako se Novi Sad urušio 1. novembra, 25. oktobar je dokazao da ima snage da se ponovo uzdigne.

„Novosađani, što važi i za druge građane Srbije, izbor su doživeli kao ličnu stvar, kao nešto što je ’između mene i njega“, jedan na jedan – makar i na papiru. I tu se prelomilo, jer veliki broj ljudi u ovoj zemlji i dalje ima dovoljno samopoštovanja da ne ustukne pred onima koji poštovanje ne pokazuju, nego ga kupuju“, piše Zoran Strika.

Zašto je Vučića toliko boleo Niš

Milan Zirojević iz Niša piše o tome „dokle je stigao južnjački prkos“.

Te martovske večeri glavna vest je bila tantrum Vučića uživo na televiziji na bezbednoj udaljenosti od 15 kilometara od Niša u jednom hotelu. „Doći ću sam u Niš da se prošetam i razbacam te nasilnike“ – vikao je tadašnji predsednik Srbije. Tada je počela Vučićeva opsesija Nišom, tada je krenula hronična niška bol Vučića…

TEORIJA I PRAKSA O POBEDI STUDENTSKE LISTE

Profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović piše o tome kako je studentsko-profesorsko-građanska struktura koja je stala iza Studentske liste bila neka vrsta demokratskog pokreta otpora, poredeći ga sa „narodnooslobodilačkim pokretom“, samo bez oružja i nasilja.

„To buđenje demokracije kroz stvaranje demosa – i njegovo uspostavljanje na jednom cilju: da odu uzurpatori pojma narod, koji su pod narodom podrazumijevali ili samo etničku kategodiju ili samo ono što oni definiraju kao narod (najčešće vlastite prijatelje i klijentelu), u današnjem je svijetu virtualne komunikacije, političke pasivnosti i apatije, izgledalo nemogućim“, piše Dejan Jović.

NEKA SE SPREMI ANDREJ PLENKOVIĆ

Boris Rašeta piše o tome kako Aleksandar Vučić i Andrej Plenković nisu bap sasvim identični, ali da jako nalikuju jedan na drugog. Rašeta postavlja tezu kako se verovatno i Plenković zapitao u noći objave rezultata izbora u Srbiji čeka li to i njega.

„Vučiću se dogodila novosadska nadstrešnica, koja je pokrenula dvogodišnje proteste, a Plenkoviću zagađenje Gospića toksičnim otpadom, koje je izazvalo jednodnevni prosvjed. Pa ipak, kada dosadiš narodu, ne može ti pomoći ni Sveti Juda Tadej, interventni svetac kojem se obraćaju za pomoć u bezizlaznim situacijama“, piše Boris Rašeta.

NEŠTO ĆE VEĆ SMISLITI

Stefan Đukić piše o tome kako se kroz studentski protest iskalila politička svest jedne generacije, koja je tu da ostane.

„Kroz studentske proteste iskristalisala se politička svest generacije Z i ona je tu da ostane. Tako i treba da bude. Ne treba ih zauzdavati niti opstruirati. To ne znači da niko drugi neće imati moć ili mogućnost da se iskaže, već jednostavno da je došlo vreme za nove ideje, novu energiju i nova rešenja. Prilagodite se ili nestanite“, piše Stefan Đukić.

USPON I PAD JEDNOG AUTOKRATE

Veljko Miladinović piše o 14 godina vlasti Aleksandra Vučića, kako je vladao kontrolom tenzija, želeo da uđe u istoriju, hvalio se kilometrima izgrađenih auto-puteva i nije se bavio padom indeksa demokratije, slobode medija i građanskih prava.

„Vučić iz 2026. ima malo toga zajedničkog sa onim Vučićem iz 2013, kao što je taj iz 2013. imao malo toga zajedničkog sa Vučićem iz 2002. Vučić iz 2016. kao da je shvatio da mu se ipak više sviđa sopstvena verzija iz 2002. nego ta koju su Evropljani više voleli“, piše Veljko Miladinović.

LJAGA NA LICU OVOG GRADA

Luka Lukić piše o tome kako je šatorsko naselje u Pionirskom parku, poznato kao Ćacilend, postalo sinonim vlasti Aleksandra Vučića, ali i simbol njegovog pada.

„Istorija pamti događaje koji su simbolički označili krajeve političkih poredaka, poput recimo pada Bastilje, rušenja Berlinskog zida ili u domaćim okvirima ulaska demonstranata u Skupštinu Srbije 5. oktobra 2000. godine. Jedna takva slika viđena je i u Beogradu nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima – građani su srušili Ćacilend“, piše Luka Lukić.

U specijalnom kolekcionarskom izdanju Nedeljnika čitajte još:

• Statistika koja pokazuje kako se desio izborni cunami u kom je Studentska lista došla do pobede i koliko su važni detalji, šta govore o dudgogodišnjoj borbi, ali i o danima izborne završnice.
• Ana Mitić piše o udarcima koji su primili zborovi građana i kako je Zbor Konjarnik postao najjača priča grada uoči parlamentarnih izbora.
• Iva branković piše da u svesti „da smo svi, na ovaj ili ona način, u većoj ili manjoj meri zaslužni i odgovorni za slobodu“ leži snaga za „sve što nas dalje očekuje“.
• Aleksandar Gligorić piše o tome kako sport, kao bitan deo bića ovog naroda, zaslužuje da bude politički očišćen.
• Ante Tomić ove nedelje piše Dragoljubu Draži Petroviću, poručujući mu da uživa u pobedi na izborima.
• Miljenko Jergović piše o Slobodanu Šnajderu, tvorcu „Hrvatskog Fausta“ koji je unutar srpske kulture pokušao da stvori nešto što mu je bilo onemogućeno unutar njegove matične hrvatske kulture.
• Velika književna debata „100 najboljih romana“ donosi novi presek „za sve one kojima jedno glasanje nije bilo dovoljno“.

NASLOVNA STRANA SPECIJALNOG KOLEKCIONARSKOG IZDANJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.