Vesti

„SADA ĆETE ČUTI KAKO SU PROTESTI U JEDNOJ ZEMLJI USPELI DA POBEDE“: Srpska studentkinja održala govor zbog koga je ceo Evropski kongres ustao i aplaudirao! (VIDEO)

28. oktobar 2026.

Studentkinja Fakulteta organizacionih nauka Tijana Mirić predstavljala je Srbiju pred Evropskim kongresom u Strazburu, gde je pred mladima iz gotovo svih evropskih zemalja održala emotivan govor o dvogodišnjoj borbi srpskih studenata. Govoreći o protestima koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, studentskim blokadama i višemesečnoj borbi za odgovornost institucija, Tijana je istakla važnost zajedništva mladih širom sveta, naglašavajući da i ostali treba da prate primer naših studenata.

Kongres za mlade održava se dva puta godišenje, a ovog marta i oktobra održani su 50. i 51. kongresi. U razgovoru za Nova.rs studentkinja Tijana Mirić je otkrila da joj je prijavu za učešća poslala poznanica, koja ju je primetila tokom davanja izjave za N1 dok je šetala do Novog Sada.

„Ja sam ona što je plakala (smeh) ona je to videla i savetovala me da pošaljem prijavu kako se borim po pitanju studentskih blokada. Moja prijava se ticala studentske borbe, ali tamo su uključene sve zemlje i nisam mogla da pričam samo o tome. Na primer, u martu sam govorila o akušerskom nasilju, imala sam jedan govor koji je bio u skladu sa tim šta je bilo na agendi.“

Tijanu je 51. kongres dočekao baš u jeku izbornih procesa u Srbiji, te je imala priliku da pred predstavnicima mladih iz cele Evrope održi pravi pobednički govor.

„Sada nam je opet bilo odobreno da imamo našu izjavu, govorile smo delegatkinja iz Turske i ja. Tema je bila vezana za studentske proteste širom Evrope i njihovu pozadinu. Ona je pričala generalno o svim zemljama i tome šta se dešava, a onda je završila tako što je rekla: ‘Sad ćete da čujete kako su protesti u jednoj zemlji zapravo uspeli da pobede’ i najavila mene. Došla sam za govornicu i pričala sam tri i po minuta, bilo mi je mnogo emotivno i kada sam ponovila da smo pobedili opet sam se rasplakala, i svi su to pozdravili aplauzom. Nakon kraja mog govora, ceo Kongres je ustao i aplaudirao, to je jedan neverovatan osećaj.“

Tijana je dodala da su joj mnogi delegati prilazili i nakon govora da razgovaraju sa njom i da joj čestitaju.

„Ono što je zanimljivo jeste da smo mi jedna od dve države u Evropi koje nemaju delegaciju. Ja sam samostalni delegat, ali nemam svoj tim, kao ostale zemlje“, rekla je Tijana i dodala se pre učešća informisala o tome ko bi bio u njenoj delegaciji, a kako je prema njenim rečima, većina iz Srpske napredne stranke, nije ni želela da ode u Strazbur sa njima.

„Niko me od njih nije ni kontaktirao, ali bolje je ovako. Bilo mi je olakšanje kada sam saznala da idem bez delegacije jer bi možda ispao neki problem“, dodala je ova studentkinja.

Tijana nam je otkrila i da je jedan od najemotivnijih trenutaka bio nakon govora, kada joj je prišao jedan od ljudi iz delegacije Malte, koji joj je otkrio da je bio među onima koji su je odabrali za delegata Srbije, nakon čega su oboje zaplakali.

„Mi smo primer ostalim zemljama u kojima se događaju slične stvari. Na kraju svog govora sam i pomenula mlade ljude iz Grčke, Francuske, Albanije, Gruzije i drugih država i pozvala ih da slede naš primer svega što smo radili prethodne dve godine. Mislim da ne može biti čistiji pokret od našeg. Naš pokret je sve radio bez nasilja i bez nasedanja na provokacije, svaki studentski protest je protekao mirno. Ne može drugačije, samo strpljivo“, zaključila je Tijana.

Govor mlade srpske studentkinje prenosimo u celosti:

„Tokom protekle dve godine, Srbija je bila svedok izuzetnog talasa solidarnosti i hrabrosti među svojim mladim ljudima.

Sve je počelo 1. novembra 2024. godine, kada je šesnaestoro ljudi izgubilo život usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Studenti širom Srbije blokirali su svoje fakultete, zahtevajući od institucija da preuzmu odgovornost i odgovore na njihove zahteve. Kako je pokret rastao, tako je rasla i naša odlučnost. Studenti su pešačili stotinama kilometara od jednog grada do drugog, usput povezujući zajednice, dok su se stotine hiljada građana pridružile demonstracijama širom zemlje.

Usred protesta, šesnaest minuta tišine postalo je jedan od najsnažnijih simbola naše borbe, u znak sećanja na svaki od života izgubljenih u Novom Sadu.

U aprilu 2025. godine, osamdeset studenata prešlo je biciklima gotovo 1.400 kilometara od Novog Sada do Strazbura, kako bi svoje zahteve predstavili evropskim institucijama. Njihovo putovanje pokazalo je koliko su daleko studenti spremni da idu kako bi se njihov glas čuo.

Iza ovih izuzetnih trenutaka stajali su i bezbrojni teški trenuci: iscrpljenost, strah, neizvesnost i stalno pitanje da li će se išta ikada promeniti. Ipak, mladi ljudi nisu odustajali. Nastavili su da se pojavljuju, često dovodeći sebe u opasnost, jer su verovali da je budućnost njihove zemlje vredna borbe.

Kroz višemesečne razgovore i zajedničko donošenje odluka, studenti su formirali Studentsku listu, odabravši 250 kandidata različitih profesionalnih profila, među kojima su univerzitetski profesori, lekari, akademici, umetnici i inženjeri, koji bi svojim znanjem i iskustvom mogli da doprinesu javnom životu.

A pre samo dva dana, 25. oktobra, Studentska lista pobedila je na parlamentarnim izborima.

Za mlade ljude koji su se dve godine borili za odgovornost, ovo je bio trenutak ispunjen nadom. Ali pobeda na izborima ne znači da je borba završena.

Izazovi koji su pred nama su ogromni. Pokret je već morao da se suoči sa neslaganjima i teškim odlukama unutar sopstvenih redova. Politički uticaj i dalje je duboko ukorenjen, a pretvaranje jednog širokog pokreta u trajne i odgovorne promene zahtevaće strpljenje i sposobnost da se nauči kako se deluje unutar političkih institucija, a da se pritom ne izgube vrednosti koje su ljude izvele na ulice.

Danas, ovde u Strazburu, stojimo solidarno uz pokrete mladih širom Evrope i sveta, uz mlade ljude koji nastavljaju da brane svoja prava i svoju budućnost.

Njihovi glasovi zaslužuju da budu saslušani, njihova prava zaštićena, a njihove ideje ozbiljno shvaćene.

Vlade moraju da slušaju mlade, da sarađuju sa njima i da im omoguće da imaju značajnu ulogu u oblikovanju sopstvene budućnosti.

A negde u svetu, večeras, možda se još jedna mlada osoba vraća kući sa protesta, iscrpljena i nesigurna, ali i dalje puna nade.

Neka Albanija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Grčka, Gruzija, Španija, Hrvatska, Italija i druge zemlje širom sveta pronađu istu onu hrabrost koja je nas vodila tokom ove dve godine.

I neka se jednog dana osvrnu iza sebe i shvate da su svaki korak koji su napravili, svaki put kada su podigli svoj glas i svaki trenutak u kojem su odbili da odustanu doprineli izgradnji budućnosti u koju vredi verovati.“