KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Vaša svetosti, „krasnaja revolucija“ je pobedila, vreme Vam je za manastir…
Prođoše tako tri dana od pobede “krasnaje revolucije” u Srbiji, a od srpskog patrijarha Porfirija ni traga ni glasa.
Nema ga da se oglasi, da čestita pobedu deci koja su u borbi za pravdu i slobodu krvavih tabana prepešačili Srbiji uzduž i popreko po nekoliko puta, noseći krstove, ikone i crkvene zastave na čelu kolone.
Na tom putu vladike i sveštenici po Srbiji zatvarali su im vrata crkava i manastira, odbijale da im pruže prenoćište, sve ugledajući se na svog lidera, koji ih je u Kremlju, na kanabetu kod Putina, nazvao obojenim revolucionarima iza kojih stoje zapadni centri moći, koji bi da zatru srpsku kulturu i identitet.
Jedinom koji im je pružio konak, episkopu Justinu, osvetio se tako što ga je prvo diskreditovao pred crkvenim sudom, pa razrešio dužnosti u Eparhiji žičkoj, a na naposletku i penzionisao.
Dobro, reći će neko, nije on nego crkveni Sabor, ali prava je istina da je Porfirije od najvišeg tela SPC, uz sasluženje sive eminencije šifrovanog imena, koji se predstavlja kao Irinej Bački, napravio isto ono što je Vučić napravio od države – svoje malo privatno pevačko društvo, čiji članovi umesto kravate nose mantije i voze audije.
Svojim činjenjem, dvosmislenom i relativizirajućom retorikom, a još više nečinjenjem, omrzao je crkvu većem delu Srbije, kome se nije dopalo da duhovni otac jednog naroda dozvoljava da pojedine vladike njihovu decu nazivaju ustašama, stranim plaćenicima, i da ćutanjem, koje je u njegovom slučaju zvučalo kao odobravanje i aminovanje, isprati satiranje srpske mladosti i budućnosti po ulicama, trgovima i bajbokanama.
A dovoljna je bila samo jedna njegova reč pa da policajcu stane kost u grlu, da mu zadrhti ruka dok diže pendrek na srednjoškolca od 15 godina koji nemoćan leži na betonu.
Dovoljan je bio jedan njegov gest, pa da se situacija promeni, smiri, da se ne proliva krv i ne lome vilice i pomeraju bubrezi. Kao kad je onomad blaženopočivši patrijarh Pavle proveo svetosavske litije kroz policijski kordon u Kolarčevoj.
KRASNAJA REVOLUCIJA: Patrijarh Putinu srpsku decu predstavio kao strane plaćenike
Ali od Porfirija nismo videli ni reči ni dela. Samo ćutanje…i taj cinični osmeh.
Njegov učinak kao čuvara trona Svetog Save je, blago rečeno – katastrofalan. U proteklih je deset godina Porfirije oterao iz crkve više ljudi nego što su Turci islamizovali za 5 vekova.
Pretvorio je crkvu u ćaci preduzeće, koje sa kriminalnim režimom pravi dilove, zida stanove i ruši obrazovni sistem zemlje, praveći paralelni univerzitet u jeku najveće pobune studenata i njihovih profesora, ne u Srbiji, već u celom svetu.
Sada, kada su ti i takvi studenti i profesori odneli veličanstvenu pobedu, Porfirije Perić ne može više da bude patrijarh narodu čija ga većina smatra nedostojnim tog zvanja.
Znam, reći će neko: Patrijarha ne bira narod, crkva nije država, ima svoje kanone i pravila, funkcija patrijarha nije smenjiva, itd.
Ja i ne mislim da neko treba da ga smenjuje.
Treba sam da ode, ako mu je stalo do crkve i pravoslavlja kao što često ističe. Da se povuče, penzioniše, nađe sebi lepu keliju u nekom manastiru, gde će se često ispovedati.
Ujedno bi tim činom demantovao zle glasine koje kažu kako mu je svetovni život mnogo draži od duhovnog, te da mu monaški tipik nikad mio nije bio.
Bilo bi lepše za sve, pa i za njega, da ga pamtimo kao monaha i pokajnika nego kao patrijarha kome je narod okretao leđa na ulici.
Piše: Antonije Kovačević Foto:ATA Images, AP / Gavriil Grigorov, Sputnik
PROČITAJTE JOŠ:
UTIHNULE REŽIMSKE TV: Tanjug i K1 prestali sa emitovanjem uživo, javili zaposlenima da ne dolaze!
KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Čistota studentskog trijumfa bez stranih službi i sponzora, dugova i dilova…
The post KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Vaša svetosti, „krasnaja revolucija“ je pobedila, vreme Vam je za manastir… first appeared on Serbiantimes.info.
