Borbeni avioni spremni za udare

SJEDINjENE Američke Države poručile su nekolicini zalivskih zemalja da budu spremne za kratku i intenzivnu vojnu kampanju protiv Irana nakon izbora za Kongres, prenose mediji, dok Tramp još nije doneo konačnu odluku.

Kako navode mediji, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, poruke su prenete diplomatskim i vojnim kanalima i deo su sve većeg broja pokazatelja da se SAD i Izrael spremaju za novu rundu intenzivnih borbenih operacija protiv Irana.

Cilj bi bio da se oslabi Teheran i primora na pregovore.

Američka vojska prebacuje sistem protivvazdušne odbrane Patriot iz Teksasa u region, dok je vojnike povukla iz baza u kojima su bili izloženi napadima.

Američke snage na Bliskom istoku obnavljaju zalihe municije, a bombarderi i borbeni avioni pripremaju se za udare.

Sledećeg meseca, armadi od dvadesetak ratnih brodova u regionu trebalo bi da se pridruže još jedna udarna grupa nosača aviona i jedinica marinaca, iako bi deo brodova mogao da bude povučen.

Prema izvorima lista, predsednik SAD, Donald Tramp, još nije doneo odluku, ali naginje velikom napadu nakon izbora, koji bi mogao da bude usmeren na iransku infrastrukturu i nuklearna postrojenja.

Alternativa je pokušaj postizanja dogovora, ali napori regionalnih posrednika zasad nisu dali rezultate.

– Možda ćemo izvesti još jednu malu operaciju Epic Fury ili će pristati – rekao je Tramp prošle nedelje na skupu, misleći na prolećnu kampanju bombardovanja koju su sprovele SAD i Izrael.

Bela kuća poručila je da neće komentarisati “osetljive vojne planove koji možda postoje, a možda i ne postoje” i dodala da Tramp drži sve opcije na stolu kako Iran nikada ne bi imao nuklearno oružje.

Tramp je ranije rekao da neće napasti Iran pre izbora.

Izrael je, prema medijima, takođe pripremio planove i ciljeve za novi napad, a premijer Benjamin Netanjahu i dalje se zalaže za nastavak udara s ciljem slabljenja Irana i, na kraju, rušenja režima.

Povratak vazdušnim udarima značio bi zaokret u odnosu na politiku ekonomskog pritiska.

Pooštrene sankcije i pomorska blokada mesecima su zaustavljale iransku prodaju nafte, prekinule veći deo vazdušnih veza i smanjile kopnenu trgovinu.

Mnogi analitičari ne veruju da bi Iran kapitulirao pod novim udarima.

Tokom najintenzivnije faze rata Iran je pretrpeo više od 20.000 udara SAD i Izraela, ali je nastavio da napada brodove u Persijskom zalivu, gađa američke vojnike i brodove i postavlja oštre uslove za pregovore.

Bivši izraelski obaveštajac, Deni Citrinovic, smatra da je jedna od najvećih grešaka verovanje da bi nova runda udara mogla da sruši režim.

On upozorava da bi bombardovanje moglo dodatno da učvrsti Teheran u nameri da nastavi razvoj raketnog i nuklearnog programa.

Set Džouns iz Centra za strateške i međunarodne studije, ocenio je da bi Tramp novim udarima mogao da proglasi pobedu i smanji američko učešće u ratu, čak i bez odlučujućeg udarca.

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, Rafael Grosi, rekao je u utorak pred Savetom bezbednosti UN da ta agencija nije uočila aktivnosti na obnovi postrojenja oštećenih u oba rata.

Međutim, inspektori nemaju pristup tim postrojenjima, pa Grosi ne može da potvrdi da Iran nije preusmerio nuklearni materijal.

Iran je upozorio da bi na svaki napad odgovorio udarima na ekonomske i civilne ciljeve u regionu, kao što je ranije tokom rata gađao američke baze, diplomatske objekte, energetska postrojenja i aerodrome u Zalivu.

SAD i njihovi saveznici u Zalivu istovremeno pokušavaju da obnove zalihe protivraketne odbrane, iscrpljene iranskim napadima.

Iran i dalje raspolaže stotinama do hiljadama raketa, a zatišje je iskoristio da ojača odbranu i sklapa nove balističke rakete od uskladištenih delova, što zabrinjava izraelske zvaničnike.

Posrednici pokušavaju da obnove pregovore, ali SAD insistiraju na razgovorima o nuklearnom programu, dok Teheran postavlja oštre uslove.

(Telegraf)

BONUS VIDEO: 

Lomljene slavskog kolaca u SNS

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije