“Пребиловачке голубице” — роман као споменик невиним жртвама | Srpska dijaspora
Ове године навршило се 85 година од како су усташе починиле масакр незамисливе бестијалности над српским становништвом у Пребиловцима код Чапљине у Босни и Херцеговини. Према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“ Пребиловци су једно од најстрадалнијих села у свету током 20. века. Жене, деца, стари, бацани су у јаме. Сведока више нема, али сећања и сведочења на овај догађај остају у записима. Историјски роман „Пребиловачке голубице“ књижевника Александра Живковића, недавно је представљен у Музеју Херцеговине у Требињу. Роман је објавила Задужбина “Кнез Мирослав Хумски”.
Сам наслов романа симболично упућује на невинно страдалу децу и жене који су живи бачени у јаму Голубинка код Шурманаца, па су пребиловачке голубице и симбол невиности, чистоте и васкресења.
Живковић је овим дилом направио својаврсни споменик жртвама, користећи књижевност као лек од заборава.
“Није реч само о женама али асоцијација на само име јаме голубинка. голубице, то су младе девојке, већином које су претрпеле страховито мучење, патње и терор и на крају су живе бачене у јаму, тако да сам дао име пребиловачке голубице по њима”, каже аутор романа Живковић.
Живковићев роман враћа нас у август 1941. године, када је херцеговачко село Пребиловци доживело један од најстрашнијих злочина усташке власти над српским народом.
Роман је базиран на стварним догађајима, сведочењима преживелих и обимној историској грађи. Припрема грађе трајала је 11 година, а писање романа 3.
“Случај Пребиловаца није само случај патње и страдања, него и завета и постојања српског народа на овим просторима и зато је веома битно да се враћамо тој теми често и стално, како бисмо разумели и српско постојање на овим просторима”, каже историчар Предраг Лозо.
Књигу чине два поглавља, „Велика превара“ и „Велики злочин“, а осим прича о страдању мештана поред Пребиловаца, помињу се и догађаји из ранијих векова.