Belgijski potpredsednik vlade o pritisku SAD

EVROPSKA unija bi trebalo da pripremi svoj instrument protiv prinude, poznat kao “trgovinska bazuka”, protiv Vašingtona, zbog pritiska SAD da se povećaju cene lekova u EU – rekao je belgijski potpredsednik vlade, Frank Vandenbruk.

Vandenbruk, koji takođe obavlja funkciju ministra zdravlja, izneo je ovaj zahtev u dokumentu koji je objavio istraživački centar “Egmont institut”, a koji je napisao zajedno sa zamenicom šefa svog kabineta, Glorijom Gekijer.

Takođe je naveo da bi EU trebalo da bude spremna da ukine carinske olakšice odobrene Vašingtonu u okviru trgovinskog sporazuma “Tarnberi” iz avgusta 2025. godine, ukoliko SAD uvedu dodatne carine na evropsku robu.

Trampova administracija vrši pritisak na evropske vlade da plaćaju više za lekove, u okviru svoje politike “najpovlašćenije nacije”.

Cilj je da se cene lekova u SAD usklade sa cenama u drugim bogatim državama.

Stav Vašingtona je da Amerikanci nepravedno snose troškove farmaceutskog istraživanja i razvoja, dok Evropljani od toga imaju koristi.

Politika “najpovlašćenije nacije”, povezuje cene lekova u SAD sa najnižim cenama koje važe u grupi bogatih zemalja, među kojima su: Francuska, Nemačka i Italija.

SAD su već sklopile MFN sporazume sa 26 farmaceutskih kompanija, koje su pristale da prilagode svoje cene za američki program “Medikejd”.

Foto: Freepik/azerbaijan_stockers

Namera je da se proizvođači lekova privole da ili povećaju cene u drugim zemljama, ili snize cene u SAD, ili učine i jedno i drugo.

Vašington takođe pojačava pritisak na pojedine države članice.

U junu su SAD pokrenule istragu na osnovu “Odeljka 301” protiv Nemačke, navodeći kao razlog navodno kontinuirano nedovoljno plaćanje inovativnih lekova.

Ova istraga bi mogla dovesti do uvođenja dodatnih carina koje premašuju gornju granicu od 15 odsto, dogovorenu u Trnberiju.

Evropske zemlje udružuju snage kako bi odgovorile na američki pritisak.

Na neformalnom sastanku u Dablinu prošle nedelje, ministri iz: Irske, Francuske, Nemačke, Italije, Danske, Švedske, Holandije i Belgije razgovarali su o osnivanju farmaceutske radne grupe na nivou EU, koja bi koordinirala njihov odgovor.

Foto: Freepik/jcomp

– Ako ne budemo sarađivali i delovali kao tim, pojedine zemlje će neizbežno doći u iskušenje da deluju samostalno – izjavio je francuski ministar trgovine Nikolas Forisje.

U svom dokumentu, Vandenbruk i Gekijer predlažu da Brisel pokrene istragu u okviru Instrumenta protiv prinude (ACI) kao odgovor na politiku cena koju sprovode SAD.

Ovaj instrument omogućava EU da uvede carine i ograničenja u sektoru usluga kao odgovor na spoljne trgovinske pretnje, uz podršku kvalifikovane većine država članica.

– Proces je prilično zahtevan, ali samo pokretanje istrage imalo bi određeni uticaj . navodi se u dokumentu.

Autori takođe ukazuju na odredbu u “Fajzerovom” ugovoru o najpovoljnijem položaju (MFN ugovor), koja obavezuje kompaniju da deo dodatnih prihoda, ostvarenih putem viših cena izvan SAD, podeli sa vladom SAD.

bukhta79

– Na taj način, veće uplate iz inostranstva postaju izvor prihoda za samu vladu SAD – pišu autori.

Potpredsednik belgijske vlade doveo je u pitanje samu logiku te politike.

S obzirom na to da je američko tržište znatno unosnije od svih ostalih, proizvođači lekova bi radije odustali od prisustva u drugim zemljama, samo da bi održali visoke cene u SAD.

Vandenbruk, inače ekonomista po struci, izjavio je da bi krajnji ishod verovatno bio drastičan rast cena lekova u Evropi ili čak njihovo povlačenje sa tržišta, dok bi smanjenje cena u SAD bilo relativno skromno.

Prema jednoj prognozi navedenoj u dokumentu, cene u uporednim zemljama mogle bi se utrostručiti, dok bi u SAD pale za svega 7,5 do 15 procenata.

– Posledice bi se osetile daleko izvan okvira budžeta za lekove i ugrozile bi solidarnost koju bi univerzalno zdravstveno osiguranje trebalo da garantuje – zaključuju autori.

(Index.HR)

BONUS VIDEO: 

ACO SRBINE: Vucic dosao na slavu SNS

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije