Pentagon se isključuje sa civilne mreže zbog opasnosti od globalnog sukoba

VAŠINGTON iz korena menja odbrambenu strategiju na sopstvenom tlu, suočen sa surovom realnošću da pretnja od globalnog sukoba više nije geografski udaljena.

Vojni vrh SAD pokrenuo je program „Tvrđava” (FORTRESS) — korenitu reformu vojnog snabdevanja čiji je primarni cilj potpuno odvajanje ključnih vojnih baza unutar kontinentalnog dela SAD od civilne infrastrukture. Stratezi u Pentagonu više ne kriju da se dosadašnji sistem zajedničkih mreža smatra neprihvatljivim rizikom. Cilj je jasan: obezbediti vođenje ratnih operacija čak i u scenariju potpunog sajber ili fizičkog kolapsa energetskog i logističkog sistema cele zemlje.

Izolacija od 90 dana kao uslov opstanka

Ova radikalna doktrina u praksi znači potpuno presecanje veza sa lokalnom sredinom. Novi bezbednosni standard obavezuje oko 500 vojnih baza na tlu Sjedinjenih Država da u punom kapacitetu opstanu najmanje 90 dana bez ikakve pomoći sa strane. Svaka ključna vojna instalacija mora postati potpuno samostalna enklava koje ne zavisi od gradskih vodovoda, javnih mreža ili komercijalnih telekomunikacija. Kako ističu stratezi iz Pentagona, stabilno snabdevanje energijom unutar vojnog kruga danas je izjednačeno sa samom borbenom gotovošću, jer bi pad civilnih sistema u sekundi mogao da parališe komandovanje i vojnu logistiku na nacionalnom nivou.

Prelazak na prenosive nuklearne reaktore

Odgovor na ovu ranjivost leži u stvaranju potpuno nezavisnih vojnih izvora energije. Kako bi se sprečilo da strani sajber-napadi ili diverzije isključe ključne radarske i komandne centre, Pentagon finansira razvoj lokalnih mikro-mreža i baterijskih sistema velikih kapaciteta. Glavni stub te nezavisnosti su taktički, prenosivi nuklearni mikroreaktori, poput projekta „Pele“ (koji razvija BWXT) i reaktora „Kaleidos“ kompanije Radijant. Ove mini-centrale, spakovane u standardne teretne kontejnere, imaju zadatak da obezbede rad vojnih aerodroma i strateških sistema čak i ako ceo kontinent ostane u mraku.

Istovremeno, ovaj zaokret označio je i kraj decenijama korišćenog sistema snabdevanja „u pravi čas“ (just-in-time). Vojni stratezi priznaju da u velikim sukobima komercijalni lanci snabdevanja prvi pucaju. Zbog toga se Amerika vraća proverenom receptu iz vremena Hladnog rata: stvaranju ogromnih, dugoročnih magacina municije, goriva, medicinskih zaliha i strateških rezervi retkih minerala bez kojih je moderna namenska industrija nemoguća.

Industrijska mobilizacija i zaštita neba

Ambicije stratega iz Vašingtona ne zaustavljaju se na žičanim ogradama vojnih baza; one zadiru duboko u civilni sektor kroz poluge prikrivene industrijske mobilizacije. Preko Sistema civilnih proizvodnih rezervi (CRMN), državni inspektori već mesecima u tišini kontrolišu privatne pogone širom Amerike. Fabrike koje su do juče proizvodile komercijalnu elektroniku ili automobilske delove prolaze stroge provere i potpisuju ugovore koji ih obavezuju na hitno prestrojavanje na vojni kolosek onog trenutka kada globalno tržište prestane da postoji.

Istovremeno, ključni izazov za realizaciju cele ove strategije predstavlja zaštita neba, odnosno onoga što se nalazi iznad njega. Svesni da su u orbiti već raspoređeni protivsatelitski sistemi suparničkih sila, u Pentagonu su pokrenuli hitnu pripremu za scenario potpunog kolapsa kosmičkih veza. Vojska zbog toga ubrzano uvodi alternativne navigacione sisteme zasnovane na kvantnim senzorima i magnetnom polju Zemlje. Cilj je da taktičke snage zadrže sposobnost za delovanje čak i u uslovima kada su GPS signali potpuno ometani, a sateliti u orbiti onesposobljeni ili uništeni.

Imperativ preživljavanja

Kolosalni logistički plan pod imenom „Tvrđava” predstavlja konačno priznanje Vašingtona da u sledećem velikom ratu Ameriku neće spasiti geografska udaljenost niti okeanska prostranstva. Sistematsko zatvaranje Pentagona unutar sopstvenih granica jasan je signal da su sajber-udari, rakete dugog dometa i unutrašnje sabotaže pretvorili američko tlo u potencijalnu liniju fronta. Ova radikalna transformacija vojske u potpuno samoodrživu logističku enklavu nedvosmisleno potvrđuje da je planeta skliznula u najnepredvidljiviju bezbednosnu fazu u modernoj istoriji. Era u kojoj su velike sile mogle da ratuju preko tuđih leđa, zaštićene daljinom, definitivno je mrtva. U svetu koji se sprema za globalni sukob, samodovoljnost i snažna odbrana sopstvene teritorije postali su jedini i apsolutni imperativ za preživljavanje.

BONUS VIDEO: 
Napad na američke vojne baze u Dohi

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije