EU nudi pristup jedinstvenom tržištu zemljama kandidatima: Srbija pred velikim izborom

EVROPSKA unija planira da zemljama kandidatima ponudi postepen pristup jedinstvenom tržištu, evropskim fondovima i istraživačkim programima i pre punopravnog članstva. Međutim, ekonomske pogodnosti biće uslovljene političkim i strateškim usklađivanjem sa Briselom, uključujući odnos prema Rusiji i Kini, kontrolu izvoza i zaštitu osetljivih tehnologija. Za zemlje Zapadnog Balkana to bi moglo da znači novu priliku, ali i dodatne uslove na putu ka EU.

Evropska unija će otvoriti svoju ogromnu ekonomiju zemljama koje čekaju da se pridruže njenim redovima, pod uslovom da se slože da stanu uz blok protiv neprijateljskih država i industrijskih rivala, navodi se u nacrtu predloga Evropske komisije koji je dobio na uvid Politiko.

Zemljama kandidatima – od kojih neke čekaju decenijama da postanu članice EU – biće ponuđena “postepena integracija” u jedinstveno tržište, uključujući trgovinu bez trzaja i pristup istraživačkim programima, dok se njihovi zahtevi rade, prema nacrtu plana.

– Jedinstveno tržište je prvi prioritet za ekonomsku konvergenciju – navodi se u pregledu “pretproširenja” pogodnosti koje će biti ponuđene zemljama kandidatima.

– Ranija integracija bi otvorila mogućnosti za preduzeća u Uniji, ojačala evropske lance vrednosti i smanjila strateške zavisnosti. Komisija će utvrditi gde proverena regulatorna usklađenost i kapaciteti za sprovođenje omogućavaju dublje učešće u istraživanju, inovacijama i industrijskoj saradnji, kao i širi pristup tržištu. Prioritet bi trebalo dati mogućnostima koje unapređuju pripreme za pristupanje i zadovoljavaju zajedničke ekonomske i strateške potrebe.

Foto: Profimedija/Alamy/Yllar Hendla

Revizija, koju je nadgledao glavni savetnik Ursule fon der Lajen, Aleksandar Adam, bivši pomoćnik francuskog predsednika Emanuela Makrona, radikalno bi izmenila pristup EU zemljama u susedstvu. Trenutno su skoro sve ekonomske koristi od bliže saradnje rezervisane za članice, ali nijedna nova država se nije pridružila od Hrvatske 2013. godine.

Kao deo Adamovog paketa mera, Ukrajini, Moldaviji, Albaniji i Crnoj Gori biće ponuđene “mape puta” osmišljene da ubrzaju proces pridruživanja u narednim godinama. Drugi, poput Severne Makedonije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske, doživeli su da se proces odugovlači – uz rastuće strahove da će se otarasiti ili približiti Rusiji ili Kini.

Prema planu Komisije, ekonomske koristi koje se nude zemljama kandidatima zavisiće od njihove podrške ciljevima spoljne politike EU, pri čemu će pristup jedinstvenom tržištu zavisiti od toga da li će deliti ključne tehnologije sa neprijateljskim državama i trgovinskim rivalima.

Foto: Michael Nguyen/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia

– Kako se industrijska i tržišna integracija produbljuje, učešće u osetljivim sektorima mora biti praćeno saradnjom u oblasti investicijskog skrininga, kontrole izvoza, sprovođenja sankcija i zaštite osetljivih tehnologija. Procene pristupa treba da uzmu u obzir stratešku usklađenost, kritične zavisnosti i kapacitet za upravljanje rizicima za infrastrukturu i lance snabdevanja. Tamo gde ti uslovi nisu ispunjeni, obim učešća treba prilagoditi u skladu sa važećim instrumentom – navodi se u dokumentu o pregledu.

Među oblastima koje se razmatraju za bližu saradnju su poluprovodnici, kvantne tehnologije, biotehnologija, veštačka inteligencija i svemir.

Prema izveštaju, krajnji cilj zemalja kandidata trebalo bi da bude postajanje punopravnim članicama EU.

– Pristupanje, međutim, zahteva vreme: zemlje kandidati moraju da završe rigorozan proces zasnovan na zaslugama i da sprovedu dalekosežne i trajne reforme – navodi se.

– To vreme treba u potpunosti strateški iskoristiti kako za pripremu Unije za veće članstvo, tako i za produbljivanje postepene integracije u oblastima od obostranog interesa. Međutim, koristi će zavisiti od toga da li će zemlje učiniti svoj deo posla: Tamo gde se ove obaveze ne ispune, učešće mora ostati reverzibilno. Pristup treba obustaviti ili povući tamo gde je to opravdano – upozorava se u predlogu.

Foto: Unsplash/Antoine Schibler antoine_schibler

Sadašnje članice EU izrazile su zabrinutost zbog mogućnosti prijema novih zemalja u blok koje bi potom mogle da pogaze svoje obaveze i preokrenu ključne politike. Pod svojim bivšim premijerom Viktorom Orbanom, Mađarska je iskoristila svoje pravo veta da blokira sankcije Rusiji i podršku Ukrajini.

Adamov izveštaj – koji je bio predstavljen najvišim zvaničnicima po povratku fon der Lajen sa Zapadnog Balkana – predložiće nove uslove za one koji se pridruže bloku kako bi se osiguralo da ne odustanu od demokratije i vladavine prava.

– Proces pristupanja mora uspostaviti više od pravne usklađenosti. Institucije moraju funkcionisati u praksi, a reforme moraju trajati. Praćenje, podsticaji i sprovođenje treba stoga da čine kontinuirani okvir koji se proteže i nakon pristupanja – navodi se.

– Ali EU će se takođe promeniti kako bi primila šire članstvo, idući daleko izvan kluba bogatih zapadnoevropskih demokratija kao što je prvobitno zamišljena. Blok može promeniti svoja pravila kako bi bio manje podložan hirovima pojedinačnih članica – zaključuje se u pregledu, bez potrebe za ponovnim otvaranjem osnovnih članova prava EU i potencijalnim pokretanjem nacionalnih referenduma širom bloka.

AP Photo/Pascal Bastien

– Komisija podržava izmene Ugovora gde je to potrebno, ali smatra da mere koje su već dostupne u skladu sa Ugovorima treba sada sprovesti – zaključuje se u saopštenju.

Među opcijama koje se razmatraju jeste i potez kojim bi se osiguralo da se više odluka može donositi kvalifikovanom većinom zemalja članica. 

– Glasanje kvalifikovanom većinom je već opšte pravilo prema Ugovorima, ali jednoglasnost ostaje u nekoliko strateški važnih oblasti. Kako članstvo raste, rizik od kašnjenja ili blokade će se verovatno povećavati – navodi se.

Takozvane prelazne klauzule, koje omogućavaju da se odluke donose većinom glasova umesto jednoglasno, mogle bi se koristiti za olakšavanje usvajanja sankcija, odgovora na krize u vezi sa ljudskim pravima i raspoređivanja civilnih misija u zone sukoba. Međutim, ove klauzule zahtevaju jednoglasnu podršku zemalja članica da bi se aktivirale u prvom redu.

Lideri iz cele EU biće zamoljeni da se izjasne o diskusiji o tome kako dovesti nove članice u blok i šta ponuditi onima koje još čekaju. Komesarka za proširenje fon der Lajen, Marta Kos, izjavila je da novi predlozi, u kombinaciji sa podrškom prestonica za ubrzavanje procesa, nude šansu za “jesen proširenja” u kojoj se mogu napraviti neviđene promene.

(Politiko)

BONUS VIDEO: I VUJAČIĆ PRIZNAJE: Rušenje američkih projekata u regionu je isključivo EU interes

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije