Društvo

SPC i njeni vernici sutra slave Svetog Luku

30. oktobar 2026.

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Luku, jednog od prvih propovednika hrišćanstva, savremenika Isusa Hrista i autora jednog od četiri jevanđelja.

СВЕТИ ЛУКА, СНЕГ ДО КУКА: СПЦ и њени верници сутра славе једног од првих проповедника хришћанства

Praznik Sveti Luka u narodu je poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih porodica.

Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika lekara, farmaceuta, bolnica i apoteka.

Ako se Sveti Luka slavi u vreme posta ili sredom i petkom obavezno se posti, a ostalim slučajevima, služi se mrsna hrana.

U Srbiji se ovog dana u ruralnim delovima zemlje, koncima opasuju torovi da vukovi ne dave stoku, uz reči “Ide Luka, evo vuka” ili “Sveti Luka, sneg do kuka”, jer skoro nastupa zima, kada se vukovi približavaju selima.

Crkva Svetog Luku smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, pošto je živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih apostola Petra i Pavla.

Sveti Luka je napisao treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), kao i Dela apostolskih.

Rodom je iz Antiohije, a u mladosti je učio grčku filozofiju, medicinu i živopis.
On je pratio apostola Pavla na njegovom drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima.

Nakon Pavlove smrti, nastavio je da širi jevanđelje širom današnje teritorije Italije, Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Albanije, Makedonije i drugih zemalja.

Prema predanju, u 84. godini u Tebi su ga uhvatili idolopoklonici i ubili. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.

Mošti Svetog Luke prenete su iz Epira u Smederevo 12. januara 1453. godine. Otkupio ih je despot Đurađ Branković od turskog sultana za 30.000 zlatnih dukata i to se smatra najznačajnijim duhovnim događajem u istoriji Smedereva.

Čuvane su u Smederevu do pada grada i odnošenja relikvije 20. juna 1459. godine.

SPC sutra slavi i Svetog Petra Cetinjskog, koji je 1782. postao mitropolit i gospodar Crne Gore.

Ceo život posvetio je svom narodu, radio je na pomirenju zavađenih plemena i branio zemlju od osvajača.

Iako je bio knez, živeo je kao monah u jednoj teskobnoj ćeliji. Upokojio se 31. oktobra 1830. godine, a njegove mošti počivaju u Cetinjskom manastiru.

(Tanjug)