Vesti

„NEMA TRENA DA NE OSEĆAM BOL“: Prvo obraćanje Kriste Pajk, nakon neuspešnog pokušaja pogubljenja!

30. oktobar 2026.

Zatvorenica osuđena na smrt u SAD Krista Pajk objavila je svoje prvo javno saopštenje nakon neuspelog pogubljenja u septembru.

„Od te noći nije bilo trenutka u kojem nisam osećala bol. Boli me celo telo. Bole me ruke. Bole me šake. Boli me grlo. I dalje imam poteškoća sa govorom. A bol nije samo fizički. Bol postoji u mom umu i mojoj duši“, navela je u saopštenju koje prenosi BBC.

Krista Pajk (50) otpuštena je iz bolnice krajem prošlog meseca, nakon što je preživela dve smrtonosne injekcije leka pentobarbitala, zbog kojih je bila u kritičnom stanju.

Ona je u međuvremenu vraćena u zatvor u kojem je provela poslednjih 30 godina zbog ubistva Kolin Slemmer 1995. godine.

Smatra se da je Pajk jedina osoba koja je preživela pokušaj pogubljenja smrtonosnom injekcijom.

„Oporavljam se i znam da postajem sve jača“, navela je u saopštenju objavljenom u petak.

Dodala je:

„Ali oporavak ne znači isto što i biti dobro.“

Njeni advokati ranije su saopštili da je nakon pokušaja pogubljenja obolela od upale pluća, da je imala značajne otoke na rukama i da takođe nije mogla da guta.

Pajk je imala 18 godina kada su ona i njen tadašnji dečko Tadarel Šip pretukli, mučili i ubili 19-godišnju Kolin Slemer, koju su upoznali u kampu za obuku za posao namenjenom mladim ljudima iz porodica sa niskim primanjima.

Šip je izbegao smrtnu kaznu jer u vreme izvršenja zločina nije bio punoletan u pravnom smislu. I dalje je u zatvoru.

Neuspelo pogubljenje Pajk prošlog meseca privuklo je pažnju i šokiralo svet, a šokiralo je i samu Pajk.

„Nisam razmišljala o životu nakon te noći i duboko sam povređena zbog nesposobnosti koja je toliko ljudi dovela u ovu užasnu situaciju“, navela je u saopštenju.

Betani Men, prijateljica Pajk i jedna od osnivačica organizacije „Child Arise Tennessee“, koja pruža podršku deci i porodicama pogođenim zatvaranjem roditelja, rekla je u petak za BBC da je bila u neposrednom kontaktu sa Pajk od neuspelog pokušaja pogubljenja.

Na pitanje kako je reagovala na saopštenje Pajk, Men je rekla:

„Iskreno, ne znam da li imam bilo šta da dodam na ono što je Krista već sama tako snažno izrazila i želim da poštujem njenu privatnost.“

Guverner Tenesija Bil Li obustavio je sva pogubljenja do kraja godine i naredio nezavisnu istragu kako bi se „tačno utvrdilo šta se dogodilo“.

Novinari su ove nedelje pitali Lija da li je moguć drugi pokušaj pogubljenja.

„Pretpostavljam da će njena kazna ostati ista kao i ranije, osim ako sudovi ne odluče drugačije“, odgovorio je.

Govoreći o reakciji države na ono što se dogodilo Pajk, Men je rekla:

„Smatram duboko zabrinjavajućim to što guverner Li, čak i nakon svega što je Krista pretrpela, nije pokazao veliku javnu spremnost da preispita samu smrtnu kaznu, umesto da se bavi samo procedurama koje se koriste za njeno izvršenje.“

Dodala je:

„Ono što se dogodilo Kristi nije izolovana tragedija, niti bi ovaj razgovor trebalo da počne i završi se njome.“

Odeljenje za izvršenje kazni Tenesija nije objasnilo zašto pogubljenje nije proteklo prema planu, iako je branilo metod koji je koristilo.

Odbilo je da komentariše saopštenje Pajk kada ga je kontaktirao Bi-Bi-Si.

Maj Martinez, majka Kolin Slemer, bila je među onima koji su se zalagali za pogubljenje Pajk i prisustvovala je neuspelom pogubljenju, koje je kasnije nazvala „haosom“.

Ona je za lokalnu televizijsku filijalu ABC njuza na Floridi, gde živi, rekla da smatra da joj država duguje izvinjenje.

„Sve što sam želela bila je pravda“, rekla je Martinez.

Pajk je bila prva žena kojoj je trebalo da bude izvršena smrtna kazna u državi Tenesi posle više od 200 godina.

Njeni advokati decenijama su ulagali žalbe na njen slučaj. U danima koji su prethodili zakazanom pogubljenju, i Vrhovni sud SAD i Li odbili su da ga zaustave.

Pokušaj pogubljenja Pajk nije bio prvi slučaj u Tenesiju 2026. godine u kojem izvršenje smrtne kazne nije proteklo prema planu.

Pogubljenje Tonija Karutersa, koji je osuđen za otmicu i ubistvo tri osobe 1994. godine, odloženo je u maju nakon što osoblje nije uspelo da pronađe venu za ubrizgavanje smrtonosne injekcije. Guverner mu je odobrio odlaganje izvršenja kazne za godinu dana.

Prema podacima Centra za informacije o smrtnoj kazni, koji ne zauzima etički stav o smrtnoj kazni, više od trećine pogubljenja širom SAD 2022. godine bilo je neuspešno ili praćeno ozbiljnim problemima.