Šta znamo o Vučićevim pomilovanjima: Šta je rekao a šta je ostalo nepoznato | Srpska dijaspora

Doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da, neposredno pre ostavke i uoči vanrednih parlamentarnih izbora,  donese akte o aboliciji i pomilovanju 49 lica.

Dok je Vučić to obrazložio kao čin milosrđa prema mladim aktivistima i akterima političkih incidenata, odbijanje da objavi celokupan spisak i navodi izvora iz Ministarstva pravde da to ministarstvo nema evidenciju o pomilovanim osobama podstakli su sumnje opozicije i dela javnosti da bi među obuhvaćenima mogli da budu i državni funkcioneri osumnjičeni u slučajevima pada nadstrešnice kao i afere „Generalštab“.

Vučić je i pre toga donosio odluke o pomilovanjima i aboliciji, kojih se možete podsetiti ovde.

Potez na kraju predsedničkog mandata

Prilikom podnošenja ostavke, Vučić je saopštio da je doneo odluke o oslobađanju od krivičnog gonjenja i kazni za više desetina ljudi.

Obraćajući se javnosti iz zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike, obrazložio je da se gotovo polovina donetih odluka odnosi na događaje koji su obeležili društvene i političke proteste u prethodnom periodu.

„Ja sam pretposlednjeg dana svog predsednikovanja doneo odluku o abolicijama i pomilovanju 49 lica. Od toga su 23 lica vezana za sve ove užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana. I uprkos mišljenju dela komisije, uprkos mišljenju različitih službi Srbije, bezbednosnih službi, ja sam doneo odluku da pomilujem 12 lica iz Novosadske grupe, na čelu sa Milom Pajić“, rekao je Vučić.

Govoreći o razlozima zbog kojih se odlučio na aboliciju novosadskih studenata i aktivista, naveo je želju da se mladim ljudima omogući ostanak u zemlji.

Abolicija se, inače, odnosi na oslobađanje od krivičnog gonjenja, dok pomilovanje može imati različita pravna dejstva, uključujući oslobađanje od izvršenja kazne ili njeno ublažavanje.

Ko su ostalih 26 osoba?

Kako imena preostalih 26 osoba nisu saopštena javnosti, tema je postala jedna od centralnih tačaka predizborne kampanje.

Predstavnici opozicije zatražili su odgovor na pitanje ko se nalazi na spisku, iznoseći sumnje da bi među njima mogli da budu i funkcioneri vladajuće koalicije protiv kojih se vode postupci.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, recimo, upitao je u saopštenju da li je Aleksandar Vučić svojim aktom pomilovao Gorana Vesića, Tomislava Momirovića, Novaka Stajića, Nemanju Stajića, Milana Radoičića, Jelenu Tanasković, Nikolu Selakovića, Dejana Stojića iz slučaja „Senjak“, Milorada Grčića, Slavišu Kokezu, Dijanu Hrkalović, Milorada Šušnjića i druga lica čija se imena pominju u objavama na društvenim mrežama.

Neposredno pred izbore, u gostovanju u podkastu Albatros, Vučića je autor, novinar Nenad Zorić upitao zašto se imena ne objavljuju.

„Ja sam sve predao nadležnim državnim organima, njih pitajte. Oni to prosleđuju Ministarstvu pravde, dakle nadležnim tužilaštvima, a ako je u pitanju pomilovanje, nadležnim sudovima“, kazao je Vučić.

U istom razgovoru Vučić je odbacio tvrdnje da su pomilovanjem obuhvaćene istaknute političke i javne ličnosti.

„Nema tu poznatih lica, možda jedno ili dva poznata lica, a sve ostalo su, najvećim delom, meni nepoznata lica“, zaključio je Vučić.

tOK traži dostavljanje dokumentacije

Medijska „potraga“ za imenima na spisku pomilovanja je nastavljena pa je agencija Beta je, pozivajući se na izvore iz Ministarstva pravde, objavila da to ministarstvo nema spisak pomilovanih i da nije učestvovalo u proceduri.

Podsećamo da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK)  u međuvremenu od Ministarstva pravde zatražilo da bez odlaganja i sa naročitom hitnošću dostavi podatke o tome da li su pred tim ministarstvom pokrenuti postupci pomilovanja i ukoliko jesu, na koja konkretna lica i koje konkretne postupke se pomilovanja odnose.

„Ukoliko jesu (pokrenuti postupci pomilovanja) na koja konkretna lica i koje konkretne (krivične) postupke se pomilovanja odnose, kao i da li je reč o pomilovanju okrivljenih u aktivnim postupcima pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal i Višim sudom u Beogradu, Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal“, navodi se u saopštenju Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.