“Udbin dnevnik Alojzija Stepinca” pred očima srpske javnosti
DA je samo za dve godine Drugog svetskog rata u katoličku veru prevedeno 250.000 Srba izvestio je papu Pija 12. nadbiskup zagrebački Alojzije Stepinac. Nadbiskup je dobijao izveštaje iz Jasenovca i Stare Gradiške, a potom Svetu stolicu ubeđivao u neistinitost tvrdnji da mirno posmatra zločine u NDH.
Foto Vikipedija
Ovo ali i ostala dešavanja u životu Alojzija Stepinca, od 1934. do 1945. od kada je postao nadbiskup zagrebački, pa do kraja rata, i kakve su ti događaji imali posledice po srpski rod, našoj javnosti eskluzivno će predstaviti “Udbin prepis dnevnika Alojzija Stepinca”, koji je priredio Predrag Ilić u izdanju Arhiva Vojvodine.
Delo kakvo naša javnost još nije videla, a koje će otkriti činjenice koje su decenijama bile pod velom tajne, deo je ovogodišnjeg izdavačkog plana Arhiva Vojvodine, da u okviru stogodišnjice postojanja objavi stotinu naslova.
Fragmenti u “Novostima”
U narednim danima “Novosti” će čitaocima doneti fragmente do sada neobjavljenog Stepinčevog dnevnika.
Do kraja godine Arhiv Vojvodine planira da izda i Dosije o Vojvodi Momčilu Đujiću, koji će prirediti Blažo Đurović.
– Naš saradnik Predrag Ilić je dugogodišnjim istraživačkim radom u Hrvatskom državnom arhivu i arhivu Nadbiskupije zagrebačke došao do brojnih dokumenata, a beogradska Udba je sredinom prošlog veka napravila osam kopija dnevnika Alojzija Stepinca, čiji je original bio zazidan u kapitol jednog zvonika – objašnjava Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine. – Delo, pet dnevničkih knjiga, nam donosi još nepoznate činjenice, kao i misli i ideje Stepinca, ali i podatke poput ovog o pokatoličenju 250.000 Srba, čime je učinjen duhovni genocid nad našim narodom. U Hrvatskoj je, takođe, pre nekoliko godina objavljen vid prepisa, ali mi donosimo naučno-kritičko izdanje, koje podrazumeva korišćenje obimne građe i tumačenje onog što je napisano.
Prema njegovim rečima, želja priređivača i izdavača je da građanima predstave istinu, a Stepinčevi zapisi su dragoceno svedočanstvo o predratnom i ratnom periodu u Kraljevini Jugoslaviji. Oni otkrivaju činjenice o posetama kralju Aleksandru, kako je kralj bio za njegovo postavljenje jer je 1918. bio u Solunu, ali nije učestvovao u proboju Solunskog fronta, odnosu sa vladom Cvetković-Maček, premijerom Stojadinovićem, hrvatskom pitanju i težnjama Paveliću, odnosu sa komunistima, prepisci sa Vatikanom…
Arhiv Vojvodine Novi Sad
Iz njegovih spisa se vidi kakvi su njegovi stavovi o Konkordatu, “beogradskom centralizmu” kao i da je nadbiskup znao kakva se sve zverstva dešavaju u Jasenovcu i Nezavisnoj državi Hrvatskoj. I ne samo to, iz njegovih spisa očito je i da je još pre rata veliki broj hrvatskih rimokatoličkih sveštenika sarađivao sa ustaškim pokretom. Stepinac je, dakle, to znao i ćutao o tome, daleko pre Aprilskog rata 1941. i razbijanja Jugoslavije. Saznajemo i za susret sa Miklošem Hortijem, pozdravljanje na hrvatskom i mađarskom jeziku, što pokazuje da ono što se dešavalo u Hrvatskoj i Bačkoj nikako nije bilo slučajno, već dugo planirano.
– Iako je bio sveštenik, ton dnevnika nije produhovljen, ne donosi nam misli o hrišćanstvu i veri, već hronologiju njegovih aktivnosti. Na osnovu svega što možemo da pročitamo, ovi zapisi su samooptužujući i govore protiv njegove kanonizacije – dodaje Kuzmanović. – Arhivi se zalažu za čuvanje istine, da se ona pretoči u pravednost i predstavi ljudima. Samo tako ljudi mogu da osete smiraj i da dođe do istinskog pomirenja.
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Doncafé. Baš za tebe.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
