Austrija odlaže duži vojni rok: Koalicija se spori oko devet meseci službe | Srpska dijaspora

Austrijska reforma vojne obaveze, predstavljena kao najveća promena sistema odbrane u poslednje dve decenije, našla se pred političkom blokadom. Vlada planira da služenje produži sa šest na devet meseci, ali nema potrebnu podršku opozicije, dok se koalicioni partneri spore oko trajanja civilne službe. Zbog toga je sve manje izvesno da će nova pravila početi da važe 1. januara 2027. godine.

Predlog ÖVP-a, SPÖ-a i NEOS-a predviđa šest meseci osnovne obuke, jedan mesec neposrednih vojnih vežbi i još dva meseca kasnijeg angažovanja u rezervnom sastavu. Vojnici bi dobijali 1.000 evra mesečno, zakonsko pravo na odmor i unapred poznate termine obuke. Vlada tvrdi da je cilj jačanje milicije i sposobnosti zemlje da odgovori na bezbednosne krize.

Prepreka je civilna služba, koja bi za sada ostala devetomesečna. Njeno produženje na 11 meseci usledilo bi samo ako broj regruta padne ispod utvrđene granice. Ministarka odbrane Klaudija Taner traži da promena bude uvedena odmah, ali se tome protive SPÖ i naročito NEOS.

Patriotska i desničarska opozicija FPÖ zahteva da vojna i civilna obaveza budu produžene istovremeno. Njen poslanik Folker Rajfenberger ocenio je da su razgovori praktično propali jer vlada ne pokazuje spremnost za dogovor. Zeleni, sa druge strane, traže bolje naknade za civilnu službu i protive se njenom automatskom produženju, prenose OE24 i ORF.

Vladajuće stranke zato ne mogu same da obezbede potrebnu dvotrećinsku većinu. Javna rasprava traje do 12. novembra, nakon čega bi zakon trebalo da stigne u parlament. Austrijska vlast je povećanje vojne spremnosti proglasila državnim prioritetom, ali je istovremeno pokazala da nema ni parlamentarni dogovor ni potpuno usaglašen plan kako da ga sprovede.