U utorak, 3. novembra, građani SAD izlaze na birališta

STANOVNICI SAD će u utorak, 3. novembra, izaći na birališta širom zemlje kako bi izabrali novi sastav Kongresa i 36 guvernera saveznih država. Međuizbori koji se održavaju na polovini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata predstavljaju svojevrstan referendum o učinku aktuelnog stanara Bele kuće, u ovom slučaju Donalda Trampa, kome se rejting u minulom periodu snizio na najniži nivo.

Lider republikanaca je 2024. godine ostvario ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima, a njegova partija je preuzela kontrolu nad Senatom, dok je zadržala većinu u Predstavničkom domu Kongresa. “Crveni” se sada bore da sačuvaju vlast u zakonodavnom domu, dok “plavi” veruju u pobedu u oba doma Kongresa. Ankete su trenutno na strani demokrata.

Na međuizborima u SAD bira se ceo novi saziv Kongresa koji se sastoji iz dva ravnopravna doma. Građani glasaju za svih 435 mesta u Predstavničkom domu Kongresa, kao i za trećinu Senata – 35 od 100. Birači u 36 američkih saveznih država će, takođe, zaokruživati imena kandidata novih guvernera. Mandat kongresmena traje dve godine, dok senatori na poziciji ostaju šest. Pored članova Kongresa i guvernera, glasači će birati i zakonodavce na nivou saveznih država, kao i lokalne zvaničnike.

Broj mesta u Predstavničkom domu Kongresa, odnosno Donjem domu, određuje se prema broju stanovnika u saveznim državama, na osnovu popisa stanovništva u SAD koji se sprovodi svakih 10 godina. Kalifornija, država sa najvećim brojem stanovnika, ima 52 mesta, dok one sa najmanjim brojem, poput Vajominga i Vermonta, imaju po jedno mesto. Za većinu u Predstavničkom domu potrebno je 218 mesta, koliko trenutno imaju republikanci. Demokrate broje 214 tribuna, dok jedan nezavisni poslanik deluje uz republikance.
Senat je Gornji dom Kongresa. Njegovih 100 članova – po dvoje iz svake savezne države, bez obzira na broj stanovnika – bira se na nivou cele države, pri čemu građani svake dve godine glasaju za trećinu mesta. Ove godine, biraju se 33 senatora u okviru redovnog izbornog procesa, uz održavanje vanrednih izbora na Floridi i u Ohaju kako bi se popunila mesta koja su prethodno zauzimali državni sekretar Marko Rubio i potpredsednik SAD Džej Di Vens. Od 35 mesta o kojima se odlučuje, republikanci trenutno imaju 22, a demokrate 13. “Crveni” trenutno imaju 53 senatora, a “plavi” 45, a uz njih su i dva nezavisna senatora, čime demokratki blok raspolaže sa 47 mesta.

Američki Kongres je zadužen za usvajanje zakona koji važe za čitavu zemlju. Predstavnički dom odlučuje o kojim odredbama će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova imenovanja i da otvori istrage o njemu, što je mnogo ređa situacija. Ukoliko birači na nastupajućim izborima poverenje ukažu demokratskim kandidatima, to bi zadalo ozbiljan udarac Trampovoj administraciji koja je minule dve godine u rukama držala sve poluge moći.

Demokratama su potrebna tri dodatna mesta u Predstavničkom domu i četiri u Senatu kako bi preuzeli kontrolu. Ukoliko bi odnos snaga u Senatu bio 50 prema 50, kontrola bi, ipak, ostala u rukama republikanaca, jer Vens ima pravo glasa koji odlučuje u slučaju nerešenog ishoda.

– Pobeda demokrata mogla bi značajno da ograniči Trampovu mogućnost sprovođenja njegove unutrašnje politike. Ako demokrate osvoje jedan od domova, svi zakonski predlozi koji se tiču finansiranja državnih aktivnosti biće potpuno zaustavljeni – izjavio je za Al Džaziru Tod Belt, profesor političkog menadžmenta na Univerzitetu Džordž Vašington.
Belt, takođe, ističe da od 1946. godine stranka predsednika SAD koji je na vlasti na izborima na sredini mandata gubila u proseku 26,5 poslaničkih mesta u Predstavničkom domu, kao i određeni broj tribuna u Senatu.

Poznavaoci prilika ističu i da je demokratama put do većine u Senatu trenutno teži nego do uspostavljanja kontrole nad Predstavničkim domom Kongresa. Da bi osvojili Senat, demokrate moraju da zadrže 13 mesta, kao i da preotmu ona koja trenutno drže republikanci.
U SAD ne postoji izborna tišina, pa tako kandidati do poslednjeg časa mogu da se dodvoravaju biračima. Mitinge je ovog vikenda održao i predsednik SAD, koji je, iako ne učestvuje na međuizborima, sve vreme bio aktivno uključen u kampanju. Bio je redovan govornik na mitinzima “crvenih” širom zemlje, gde je pozivao građane da izađu na glasanje i da se prave kao da je njegovo ime na listiću.

Amerikance na izborima za novi saziv zakonodavnog doma najviše brine ekonomija. Cene goriva su “otišle u nebesa” usled višemesečnog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana, 28. februara. Zatvaranje Ormuskog moreuza, žile kucavice za transport svetske nafte, poremetilo je tržište energenata, izazvavši veliku krizu na svim medijima, pa i na tlu Amerike. Rat u Iranu je umnogome uticao da Trampu opadne popularnost kod birača. A kolike posledice će imati po Republikansku stranku videće se posle izbora.

Američki predsednik međutim, uverava birače da su visoke cene u SAD samo privremene i da će pasti čim se rat s Iranom privede kraju. Demokrate međutim, optužuju Trampa da je prekršio predizborna obećanja o smanjenju troškova i okončanju ratova. Osim visokih troškova života, u fokusu birača je i oštra imigraciona politika aktuelnog stanara Bele kuće, kao i pitanje zdravstvene zaštite i budućnost veštačke inteligencije.

Da li bi osvajanje oba doma Kongresa demokratama pružilo potpunu kontrolu? Ne. Tramp bi ostao predsednik i mogao bi da uloži veto na zakone, a za poništavanje veta potrebna je dvotrećinska većina u oba doma. Pravila Senata takođe nalažu da je za okončanje rasprave o većini zakonskih predloga potrebno 60 glasova, iako se neki zakoni koji se tiču budžeta mogu usvojiti prostom većinom. Stoga, tesna većina ne garantuje da stranka može da sprovede svoj program. Predstavnički dom pod kontrolom demokrata mogao bi da pokrene postupak za opoziv Trampa, koji je već dva puta bio podvrgnut takvom procesu. Međutim, za smenu predsednika sa funkcije neophodna je dvotrećinska većina u Senatu.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije