Kako ruske avio-snage love dronove

RUSIJA koristi borbene avione koji predstavljaju krajnje tačke njenog arsenala – svoje najnaprednije letelice pete generacije Su-57, kao i retke avione MiG-35 – kako bi se suprotstavila ukrajinskim dronovima dugog dometa, mada iz sasvim različitih operativnih razloga.

Iako su se često pojavljivali izveštaji o angažovanju aviona Su-57 u okviru ruske protivvazdušne odbrane i obaranju ukrajinskih dronova, Telegram kanal koji pripada specijalizovanoj zajednici „Sonjašnik” (Soniashnyk), povezanoj sa ukrajinskom avijacijom, objavio je 21. oktobra da je Rusija angažovala MiG-35 za obaranje ukrajinskih bespilotnih letelica.

Taj Telegram kanal je takođe objavio fotografiju ruskog pilota u kokpitu aviona MiG-35, koji je navodno učestvovao u presretanju ukrajinskih dronova.

Ono što navodno učešće aviona MiG-35 u operacijama protiv dronova čini neobičnim jeste činjenica da se ovi avioni još uvek nalaze u eksperimentalnoj fazi i da su veoma retko korišćeni u ratu u Ukrajini.

Zapravo, iako rat u Ukrajini traje već petu godinu, zabeležena su samo tri slučaja u kojima su avioni MiG-35 učestvovali u borbenim dejstvima, a svaki put su korišćeni upravo za operacije protiv dronova.

Prvi izveštaji o učešću aviona MiG-35 u operacijama protiv dronova pojavili su se pre skoro tri godine, u novembru 2023. godine; međutim, u to vreme, ta priča se zasnivala isključivo na tvrdnjama ruske industrije, bez ikakvih pratećih fotografija ili video-snimaka.

Sergej Korotkov, glavni konstruktor u Ujedinjenoj avio-graditeljskoj korporaciji (UAK), izjavio je za agenciju RIA Novosti da MiG-35 već učestvuje u operacijama povezanim sa sukobom u Ukrajini.

On je naveo da ta letelica „već učestvuje u svim tekućim operacijama” u kontekstu događaja u Ukrajini, te da Ministarstvo odbrane tek treba da donese odluku o serijskoj nabavci, pre sprovođenja daljih probnih letova.

Zatim, skoro godinu i po dana kasnije, u maju 2025. godine, ruski izvori su tvrdili da je MiG-35, prvi put od početka „specijalne vojne operacije”, upotrebljen za presretanje ukrajinskih bespilotnih letelica. Sada, gotovo 17 meseci kasnije, po prvi put se pojavila informacija – koju je preneo Telegram kanal povezan sa ukrajinskom avijacijom – o upotrebi aviona MiG-35 za suzbijanje ukrajinskih dronova. Ovog puta objavljena je i fotografija pilota aviona MiG-35.

Jasno je da Rusija veoma retko koristi avione MiG-35 u ratu u Ukrajini, i to isključivo u operacijama protiv dronova.

Zbog čega Rusija tako štedljivo koristi ovaj najnoviji i najnapredniji lovački avion iz čuvene fabrike „Mikojan” – koji Moskva predstavlja kao lovac generacije 4+++ – i to isključivo za borbu protiv dronova?

Foto: Tanjug/Vojska srbije/Miloš Savić

Zašto MiG-35 izostaje iz borbenih dejstava?

Jedan od razloga leži u samom broju letelica. Ruske vazdušno-kosmičke snage (VKS) do sada su dobile svega šest aviona MiG-35 (četiri jednoseda, varijanta MiG-35S, i dva dvoseda, varijanta MiG-35UB). Svih šest lovaca pripada eksperimentalnoj, odnosno predserijskoj seriji, čija je proizvodnja trajala pet godina – od 2018. do 2023. godine. Dve od ovih letelica (obe u varijanti dvoseda MiG-35UB) namenjene su obuci.

Avion MiG-35 još uvek nije ušao u serijsku proizvodnju.

Zbog izuzetno malog broja primeraka i njihovog eksperimentalnog statusa, ovi avioni nisu dostupni u dovoljnim količinama za borbena dejstva, a nisu ni dovoljno tehnički „sazreli” za obavljanje borbenih zadataka na prvoj liniji fronta.

Naime, iako je Rusija prvu porudžbinu za MiG-35 uputila još 2018. godine, a avion je ušao u operativnu upotrebu 2019, Moskva nakon toga nije naručila nijedan dodatni primerak.

Rusija je prvobitno planirala nabavku 37 aviona MiG-35, da bi kasnije taj broj smanjila na 24. Međutim, na kraju je naručeno svega šest letelica.

Rusija je, umesto jeftinijeg modela MiG-35, prednost dala različitim avionima iz konstruktorskog biroa „Suhoj” – uključujući modele Su-34, Su-35, kao i Su-57, koji pripada petoj generaciji. Slično tome, iako je Rusija predstavila MiG-35 međunarodnim kupcima na moskovskom aeromitingu 2017. godine i uključila ga u brojne tendere za izvoz – uključujući veliki indijski tender (MMRA) za nabavku 114 borbenih aviona – nije dobila nijednu porudžbinu iz inostranstva. Drugi potencijalni kupci, među kojima su Alžir, Bangladeš, Malezija, Iran i Egipat, takođe su zaobišli MiG-35.

Izostanak značajnijih domaćih porudžbina, uz potpuni nedostatak izvoznih narudžbina, jasno ukazuje na to da su performanse ovog lovca ispod očekivanog nivoa.

Naime, analitičari konstantno ističu da, iako je MiG-35 najavljivan kao letelica „generacije 4++”, on u poređenju sa modelom MiG-29 iz osamdesetih godina prošlog veka nudi samo neznatna poboljšanja u pogledu doleta, rada motora i nosivosti, umesto suštinskog tehnološkog iskoraka.

Oni navode da je konstrukcija aviona MiG-35, u suštini, samo preimenovana verzija kasnijih modela iz porodice „Fulkram” (MiG-29), uz minimalne izmene – poput većeg kapaciteta unutrašnjih rezervoara za gorivo i veće površine krila.

Trenutno je opremljen radarom sa pasivnim elektronskim skeniranjem (PESA), a ne radarom sa aktivnim elektronskim skeniranjem (AESA) koji je bio obećan. Avioni iz serijske proizvodnje takođe nemaju sistem za upravljanje vektorom potiska, iako je to prvobitno bilo planirano.

Motori, koji predstavljaju derivate tipa RD-33, pokazali su slabe rezultate, ne donoseći stvarna poboljšanja u pogledu potiska, ekonomičnosti potrošnje goriva ili pouzdanosti.

Analitičari takođe ističu da, s obzirom na to da se priroda vazdušne borbe drastično menja, MiG-35 sve više deluje kao zastareli borbeni avion. To nije „stelt” (nevidljiva) letelica i nedostaju joj naoružanje velikog dometa, fuzija podataka sa senzora, snažne mogućnosti za elektronsko ratovanje, kao i kapaciteti za mrežno-centrično ratovanje.

Nije ni čudo što ni Rusija ni strani kupci ne naručuju avione MiG-35.

Države koje traže borbene avione visokih performansi i velikih mogućnosti opredeljuju se za „Rafal” (Rafale), F-35, F-15 „Igl” (Eagle) i F-16V.

Zemlje koje traže jeftinije alternative okreću se kineskim modelima JF-17 i J-10, kao i švedskom „Gripenu” (Gripen).

Sve dok MiG-35 ne dobije nove mogućnosti – poput AESA radara, sistema za upravljanje vektorom potiska, naoružanja velikog dometa i fuzije podataka sa senzora – ovaj avion ostaje nepodesan za savremeno ratovanje.

Međutim, ukrajinski napadi rojevima dronova, uz istovremeno smanjenje broja ruskih borbenih aviona usled ratnih gubitaka, primoravaju Moskvu da angažuje svaki vazduhoplovni resurs koji može da mobiliše kako bi se suprotstavila ukrajinskim bespilotnim letelicama.

Pored toga, ograničena upotreba aviona MiG-35 u sukobu u Ukrajini ima još dve svrhe za Rusiju: Moskvi pruža dragocene podatke iz realnih uslova za unapređenje letelice, a međunarodnim kupcima šalje signal da je ovaj lovac prošao „vatreno krštenje” u borbi.
Zapravo, postoje razlozi za „oživljavanje” projekta MiG-35, koji se inače smatrao neuspešnim; on je znatno jeftiniji od aviona iz porodice „Suhoj”, poput Su-34 i Su-35. Takođe, troškovi njegove eksploatacije znatno su niži nego kod težih lovaca „Suhoj”.
Kada se rat u Ukrajini završi, Rusiji će biti potrebna jeftinija alternativa skupim, teškim lovcima „Suhoj”, kako bi brzo obnovila brojno stanje svoje flote (Vazdušno-kosmičkih snaga) i nadoknadila teške ratne gubitke.

Štaviše, portal „Brejking difens” (Breaking Defense) je prošle godine preneo izjavu Jurija Sljusara – datu neposredno pre nego što je napustio funkciju čelnika Ujedinjene avio-graditeljske korporacije (OAK) – u kojoj je potvrdio da će MiG-35, koji se sada klasifikuje kao „lovac generacije 4+++”, ući u serijsku proizvodnju velikih razmera.
Moguće je da Rusija koristi MiG-35 u ograničenim operacijama protiv bespilotnih letelica kako bi testirala njegove performanse u realnim uslovima, a prikupljene podatke iskoristila za unapređenje verzije namenjene serijskoj proizvodnji nakon završetka rata.

S druge strane, Rusija angažuje avion pete generacije, Su-57, iz sasvim drugačijih razloga. Zašto Rusija angažuje Su-57 za lov na dronove?

Još jedan ruski lovac koji je imao samo ograničenu ulogu u ratu u Ukrajini jeste avion pete generacije, Su-57. Tokom ukrajinskog napada „rojem” dronova na najveću rusku rafineriju nafte u Omsku u julu, snimci koje su lokalni stanovnici objavili na internetu prikazali su siluetu neuhvatljivog Su-57 kako proleće iznad njih.

Ranije su se pojavile fotografije na kojima se vidi Su-57 sa raketama vazduh-vazduh tipa R-73 postavljenim na spoljne nosače ispod krila, umesto u unutrašnjem spremištu za naoružanje. Na drugim fotografijama prikazan je Su-57 koji nosi rakete vazduh-vazduh kratkog dometa iz serije R-73/R-74 (po NATO oznaci AA-11 „Archer”).

Nošenje raketa na spoljnim nosačima ispod krila narušava „stelt” karakteristike (nevidljivost) aviona Su-57; međutim, ako se ovaj lovac koristi prvenstveno za operacije protiv dronova, nevidljivost nije neophodna. Isto tako, rakete vazduh-vazduh kratkog dometa efikasne su isključivo protiv bespilotnih letelica.

Ove fotografije pružaju nedvosmislen dokaz da je Rusija koristila Su-57 u operacijama suzbijanja dronova.

Kritičari tvrde da Moskva namerno ograničava upotrebu aviona Su-57 kako bi sačuvala njegov izvozni potencijal. Prema njihovim rečima, svaki potvrđeni gubitak u sukobu sa ukrajinskim snagama ozbiljno bi narušio ugled ovog aviona na međunarodnom tržištu naoružanja.

Stoga Rusija koristi Su-57 za operacije protiv dronova koje nose mali rizik. Rat iscrpljivanja u Ukrajini, koji traje već petu godinu, veliki gubici letelica na obe strane, kao i intenzitet ukrajinskih napada „rojevima” dronova, stvorili su specifičnu situaciju za Rusiju: ona svoj najnapredniji lovac, Su-57 – a možda i onaj sa najmanje izgleda za uspeh, MiG-35 – angažuje uglavnom za operacije protiv dronova u kojima je rizik minimalan.

(eurasiantimes.com/Sumit Ahlavat)

BONUS VIDEO – IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije