Britanija ima tačno 1.000 dana da se spremi za rat!

UPOZORENjA o globalnom sukobu više nisu deo teorija zavere niti marginalnih analiza penzionisanih generala – ona su postala zvanična državna politika u Londonu.

Britanski ministar odbrane Ves Striting podigao je Ostrvo na noge otvorenim priznanjem da Velika Britanija ima nešto više od 1.000 dana da celu državu,od vojske do običnih građana, pripremi za potencijalni rat velikih razmera.

Za zvanični London, prelomna tačka je 2030. godina. Obaveštajni podaci i procene NATO-a upozoravaju da će do tada protivnici Zapada potpuno konsolidovati svoju ratnu ekonomiju i vojnu mašineriju, stvarajući silu spremnu za direktan napad.

„Spremiti se za najgore“

Striting, koji je preuzeo dužnost ministra vojnog  nakon političke krize izazvane ostavkom Džona Hilija u junu (a posle kratkog mandata Dena Džarvisa), usled oštrih sukoba u tadašnjoj vladi oko nedovoljnog vojnog budžeta,  spremnost za rat postavio je kao apsolutni, beskompromisni prioritet svog mandata. U oštrom autorskom tekstu za londonski „Telegraf“ (The Telegraph),  poslao je dramatičnu poruku naciji da Dauning strit više nema pravo na gubljenje vremena.

– Moj ključni zadatak jeste da osiguram da ova zemlja bude spremna da se bori i pobedi u ratu. Da bismo sprečili najgori scenario, moramo se za njega pripremiti. Prvi korak je proširenje naših vojnih kapaciteta kako bi neprijatelj dvaput razmislio pre nego što nas napadne. Ako to propadne, Britanija mora biti spremna za rat – poručio je Striting, nedvosmisleno ukazujući na Rusiju kao primarnu i direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost Ostrva.

Prazna skladišta i „konzerve u podrumu“

Međutim, dok politički vrh koristi izrazito ratobornu retoriku, činjenice na terenu pokazuje da je Velika Britanija kilometrima daleko od stvarne borbene gotovosti. Decenije agresivnog rezanja vojnog budžeta nakon završetka Hladnog rata ostavile su britansku kopnenu vojsku na istorijskom minimumu od jedva 75.000 aktivnih vojnika što je paradoksalno nizak nivo kakav na Ostrvu nije viđen još od vremena Napoleonovih ratova. Vojni analitičari i relevantni parlamentarni izveštaji već duže vreme otvoreno i bez uvijanja opominju da Ujedinjeno Kraljevstvo u ovom trenutku jednostavno nema kapacitet da se samostalno odbrani od bilo kakvog ozbiljnijeg taktičkog ili strateškog udara.

U pokušaju da grozničavo i u minut do dvanaest preokrene situaciju, Dauning strit ubrzano upumpava milijarde funti u domaće fabrike municije i modernizaciju PVO sistema. Kao primer pozitivnog pomaka, sam ministar navodi pogon u Telfordu, gde je nakon gotovo desetogodišnje pauze ponovo pokrenuta proizvodnja artiljerijskih cevi od britanskog čelika. Ipak, ova trka sa vremenom je nemilosrdna. Britanska javnost sa opravdanim skepticizmom prati najave vlade; trenutni vojni budžet iznosi oko 2,6% BDP-a, a stručnjaci upozoravaju da čak ni planirano podizanje izdvajanja na 3,5% do 2035. godine neće moći suštinski da zakrpi ogromne rupe u sistemu pre isteka Stritingovih pomenutih 1.000 dana.

Da situacija uopšte nije bezazlena i da državni aparat uveliko računa na krizne scenarije, svedoči i nedavna vladina civilna kampanja „Budi spreman“ (Be Ready). Dok ministar odbrane javno odbrojava dane do prelomne 2030. godine, od Britanaca se zvanično i putem medija traži da naprave hitne kućne zalihe nekvarljive hrane, lekova i flaširane vode (najmanje devet litara po članu porodice). Cilj ove mere je jasan: omogućiti građanima da prežive prvih 72 sata u uslovima potpunog kolapsa energetskog sistema, komunalne mreže ili lanaca snabdevanja usled potencijalnih neprijateljskih sabotaža i hibridnih udara na nacionalnu infrastrukturu.

Između odvraćanja i surove realnosti

Upozorenje Vesa Stritinga predstavlja priznanje da je Evropa nepovratno ušla u novu eru militarizacije u kojoj se mir više ne podrazumeva kao konstanta. Odbrojavanje od 1.000 dana, koje je London sam sebi dramatično nametnuo, zapravo je očajnički pokušaj da se iz dubokog sna pokrene troma domaća namenska industrija, ali i da se naglo probudi zapadna javnost koja je decenijama ušuškano živela u iluziji da su veliki vojni sukobi na evropskom tlu stvar davne prošlosti.

Strategija Londona potpuno je jasna na papiru: kroz ubrzano naoružavanje i postepeni prelazak na neku vrstu poluratne ekonomije potrebno je hitno uspostaviti sistem „odvraćanja“ koji bi primorao protivnike da odustanu od bilo kakvih ofanzivnih namera. Ipak, sa desetkovanom vojskom koja se suočava sa ozbiljnom krizom regrutacije i uplašenim građanima kojima sopstvena vlada savetuje da panično gomilaju konzerve i lekove po podrumima, nameće se samo jedno pitanje: da li će Britanija do prelomne 2030. godine zaista uspeti da izraste u neosvojivu vojnu tvrđavu, ili će pak ostati samo duboko ranjivo Ostrvo koje je prekasno shvatilo da njegov peščani sat neumitno otkucava.

BONUS VIDEO: 
PROSVETNI RADNICI NA ULICAMA LONDONA: Traže veće zarade i veća ulaganja u škole

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije