Ilijana Jotova postaje prva žena na čelu Bugarske

PREMA gotovo konačnim rezultatima Centralne izborne komisije, vršilac dužnosti predsednika Bugarske, Ilijana Jotova, pobedila je u drugom krugu predsedničkih izbora, čime je postala prva žena na toj funkciji.

Na osnovu obrađenih 99,95 odsto glasačkih listića, Jotova je u drugom krugu izbora osvojila 57,58 odsto glasova, odnosno oko 1,1 milion glasova, dok je njen protivkandidat Andrej Đurov dobio 39,47 odsto, odnosno oko 749.500 glasova. Oko 2,95 odsto birača nije podržalo nijednog kandidata.

U prvom krugu, održanom 25. oktobra, nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu za pobedu. Jotova je bila u vođstvu sa 34,6 odsto glasova, a odmah iza nje bio je Đurov sa 32 odsto. Jotova, bivša potpredsednica, postala je vršilac dužnosti predsednika nakon što je Rumen Radev u januaru podneo ostavku.

Radev se potom kandidovao na parlamentarnim izborima i pobedio sa programom koji mnogi politički analitičari smatraju naklonjenim Kremlju. Radev podržava Jotovu, a oboje su se zalagali za diplomatsko rešenje rata u Ukrajini.

Devet godina bila potpredsednica države

Jotova, 62-godišnja bivša novinarka i nekadašnja poslanica Evropskog parlamenta, poslednjih devet godina obavljala je dužnost potpredsednice uz Rumena Radeva. Radev je, nakon ubedljive pobede svoje stranke “Progresivna Bugarska”, formirao prvu stabilnu vladu u toj zemlji posle niza godina.

Bugarska je članica NATO-a od 2004. godine, a Evropskoj uniji pridružila se 2007. godine. Iako među parlamentarnim strankama postoji širok konsenzus o prozapadnom kursu zemlje, rasprostranjeno proruski orijentisano raspoloženje, zasnovano na tradicionalnim istorijskim i kulturnim vezama sa Rusijom, deli bugarsko društvo, naročito od početka sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu.

Sebe opisala je kao “predsednicu mira”

I Jotova i Radev zalagali su se za diplomatsko rešenje kojim bi se okončao rat u Ukrajini, ali su izbegavali da se jasno izjasne o mogućoj umešanosti Rusije u napade dronovima na području Crnog mora. Jotova je poslednjih dana kampanje poručila da bi “svi trebalo da pozovu predsednika Putina”, a samu sebe opisala je kao “predsednicu mira”. Protivi se slanju vojne pomoći Ukrajini.

Tokom televizijskog sučeljavanja dvoje predsedničkih kandidata, Jotova se založila za postizanje sporazuma koji bi uključivao i Ukrajinu i Rusiju, poručivši da se “mir može postići samo pregovorima”. Predložila je i bezbednosni sastanak svih šest crnomorskih zemalja na kojem bi bio potpisan moratorijum na neprijateljstva.

Funkcija bugarskog predsednika uglavnom je ceremonijalna. Iako šef države nema izvršna ovlašćenja i sve važne političke odluke mora da odobri parlament, neposredan izbor daje predsedniku veći politički autoritet.

Predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga, može da uloži veto na zakone, potpisuje međunarodne ugovore i imenuje ambasadore. Bugarski predsednici biraju se na petogodišnji mandat i mogu da obavljaju tu funkciju najviše dva mandata.

(index.hr)

BONUS VIDEO: BUGARSKA NA NOGAMA: Dragan Kojić Keba pokazao šta zna

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije