Ilijana Jotova postala prva žena na čelu Bugarske

VRŠILAC dužnosti predsednika Bugarske, Ilijana Jotova, pobedila je na predsedničkim izborima čiji je drugi krug održan u nedelju, prema danas objavljenim podacima Centralne izborne komisije nakon obrade 100 odsto glasova. Jotova je tako postala prva žena na ovoj funkciji.

U prvom krugu, održanom 25. oktobra, nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu za pobedu. Jotova je bila u vođstvu sa 34,6 odsto glasova, a odmah iza nje bio je Đurov sa 32 odsto. Jotova, bivša potpredsednica, postala je vršilac dužnosti predsednika nakon što je Rumen Radev u januaru podneo ostavku.

Radev se potom kandidovao na parlamentarnim izborima i pobedio sa programom koji mnogi politički analitičari smatraju naklonjenim Kremlju. Radev podržava Jotovu, a oboje su se zalagali za diplomatsko rešenje rata u Ukrajini.

Devet godina bila potpredsednica države

Jotova, 62-godišnja bivša novinarka i nekadašnja poslanica Evropskog parlamenta, poslednjih devet godina obavljala je dužnost potpredsednice uz Rumena Radeva. Radev je, nakon ubedljive pobede svoje stranke “Progresivna Bugarska”, formirao prvu stabilnu vladu u toj zemlji posle niza godina.

Bugarska je članica NATO-a od 2004. godine, a Evropskoj uniji pridružila se 2007. godine. Iako među parlamentarnim strankama postoji širok konsenzus o prozapadnom kursu zemlje, rasprostranjeno proruski orijentisano raspoloženje, zasnovano na tradicionalnim istorijskim i kulturnim vezama sa Rusijom, deli bugarsko društvo, naročito od početka sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu.

Sebe opisala je kao “predsednicu mira”

I Jotova i Radev zalagali su se za diplomatsko rešenje kojim bi se okončao rat u Ukrajini, ali su izbegavali da se jasno izjasne o mogućoj umešanosti Rusije u napade dronovima na području Crnog mora. Jotova je poslednjih dana kampanje poručila da bi “svi trebalo da pozovu predsednika Putina”, a samu sebe opisala je kao “predsednicu mira”. Protivi se slanju vojne pomoći Ukrajini.

Tokom televizijskog sučeljavanja dvoje predsedničkih kandidata, Jotova se založila za postizanje sporazuma koji bi uključivao i Ukrajinu i Rusiju, poručivši da se “mir može postići samo pregovorima”. Predložila je i bezbednosni sastanak svih šest crnomorskih zemalja na kojem bi bio potpisan moratorijum na neprijateljstva.

Funkcija bugarskog predsednika uglavnom je ceremonijalna. Iako šef države nema izvršna ovlašćenja i sve važne političke odluke mora da odobri parlament, neposredan izbor daje predsedniku veći politički autoritet.

Predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga, može da uloži veto na zakone, potpisuje međunarodne ugovore i imenuje ambasadore. Bugarski predsednici biraju se na petogodišnji mandat i mogu da obavljaju tu funkciju najviše dva mandata.

(index.hr)

BONUS VIDEO: BUGARSKA NA NOGAMA: Dragan Kojić Keba pokazao šta zna

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije