BRISEL FINANSIRA EKSTREMNE GRUPE DA BI POTKOPAO SUVERENE DRŽAVE? Zapadni medijski istraživači o nasilju na uličnim protestima

ULIČNI protesti u Španiji, Francuskoj, Italiji i Albaniji neće prestati, najavili su njihovi organizatori, sindikati, studentska udruženja, poljoprivrednici, penzioneri, uopšte građani nezadovoljni ogromnom korupcijom, nekvalitetnim i skupim obrazovanjem, visokim troškovima života, stambenom krizom.

Te legitimne organizacije se ograđuju od ekstremističkih levičarskih i pljačkaških migrantskih grupa koje demonstracije koriste kao paravan za pravi ulični rat.

Zvanična saopštenja govore o stotinama uhapšenih prestupnika, ali ne i o tome da se oni ekspresno oslobađaju zahvaljujući intervencijama skupih advokata koje neko plaća. Kada policija primeni silu ili ih uhapsi, na društvenim mrežama se plasiraju snimci sa narativom o “policijskoj brutalnosti i rasizmu”, a timovi “pravnih kolektiva” koji dežuraju od nula do 24 odmah priskaču u pomoć, ali ne običnim demonstrantima, već upravo pripadnicima migrantskih bandi.

Zapadni medijski istraživači su počeli da prate trag novca kojim se finansira ta odbrana i otkrili mrežu finansijskih tokova koji direktno pomažu koaliciju ultralevičara i migranata. Paradoksalno, svi tragovi vode ka administraciji u Briselu, koja rukovodi Evropskom unijom, a preko svojih fondacija finansira grupe koje ruše suverenitet zemalja koje pripadaju toj zajednici država. Protesti u Evropi koji podsećaju na “Arapsko proleće”, koje je praktično projektovala CIA u vreme Obamine administracije, imaju podršku i američkih globalista bliskih Demokratskoj stranci koji su štabove premestili u EU, navodi se u geopolitičkim analizama suverenističke provenijencije, koje se u levoliberalnom narativu etiketiraju kao “desničarske”, a neretko i “fašističke”.

Foto: printskrin

S druge strane, američka mreža Fox News Digital objavila je istraživanje u kome je otkrila postojanje transnacionalnog “ekosistema haosa” koji čini mreža 101 organizacije iz 13 zemalja, i koristi lokalne ekonomske probleme da bi podstakla masovni ulični revolt. Manje od jedne trećine tih organizacija su stvarna omladinska udruženja, a lavovski deo čine radikalne političke grupe. Izveštaji navode da operativnu kontrolu nad nasilnijim delom protesta uključujući taktike takozvanog “crnog bloka” drže radikalne organizacije revolucionarne levice i omladinski komunistički savezi. Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorni zvanično ih je optužio za sprovođenje “pobunjeničkog plana”.

Kada je francusko pravosuđe nakon eskalacije nasilja i pljački pokrenulo takozvane “brze postupke” pred sudovima kako bi hitno procesuiralo stotine uhapšenih to je osujetila organizacija LDH – Liga za ljudska prava, u izveštajima označena kao ključna za pravnu zaštitu uhapšenih i javnu kritiku brutalnosti policije. Prema izveštajima medija poput Brussels Signal i La Gaceta koji su pratili tokove novca, LDH je primila značajne finansijske grantove od fondacije Otvoreno društvo Džordža Soroša, koji su zvanično dodeljeni za borbu protiv diskriminacije i policijske prakse u Parizu. U Francuskoj postoje zvanični, registrovani sindikati i udruženja pravnika koji imaju jasnu ideološku profilaciju. Ključni je Sindikat advokata Francuske koji se sam definiše kao “levičarski i progresivan”. Njihov program se otvoreno fokusira na odbranu imigranata i demonstranata. “Pravne kolektive” čine advokati organizovani u neformalne mreže koji suđenje vide kao produžetak političke borbe i primenjuju taktiku “odbrane kroz ofanzivu”: umesto da samo brane klijenta od optužbi za nasilje, oni pred sudom napadaju državu, vladu i policiju, optužujući ih za represiju i fašizam.

AP Photo/Emma Da Silva

Zvanični bezbednosni izveštaji i medijske istrage (poput detaljnog izveštaja The Free Press) ukazuju da su se u prve redove uličnih sukoba infiltrirale visoko organizovane radikalne Antifa grupe koje koordiniraju akcije, poput omladinskog pokreta Jeune Garde Antifasciste, koju je Francuska zvanično zabranila prošle godine zbog izazivanja nasilja, ali ona i dalje deluje ilegalno kroz krovnu organizaciju Gnration Espoir Dignit Rsistance). Zvanični izveštaji bezbednosnih službi koje objavljuju mediji posebno ističu učešće organizacije Muslimanski studenti Francuske, koju označavaju kao krilo Muslimanskog bratstva u ovoj zemlji i navode da koristi socijalne nemire za širenje svog uticaja među mladima u predgrađima.

Istraživanja tokova novca otkrila su kako Brisel finansira organizacije koje direktno pružaju podršku aktuelnim nemirima. Prema zvaničnim registrima Evropske komisije i finansijskim izveštajima samih udruženja, EK preko svojih programa – prevashodno Programa za pravosuđe, građanska prava i fundamentalne vrednosti (CERV) dodeljuje milionska sredstva organizacijama koje su direktno uključene u logistiku i pravnu odbranu ekstremista i razbojničkih bandi koji kompromituju proteste sa socijalnim zahtevima.

Na primer, Međunarodna federacija za ljudska prava (FIDH), čiji je francuska Liga za ljudska prava (LDH) saosnivač i ključni član, ima zvanično potpisan ugovor o finansijskom partnerstvu sa EK. Za period od 2023. do 2027. godine, Brisel je ovoj mreži odobrio program finansiranja vredan 5,56 miliona evra. Svetska organizacija protiv torture (OMCT) aktivno napada postupanje francuske policije, a primila je u 2024. približno 1,93 miliona švajcarskih franaka direktno iz budžeta Evropske komisije (uz dodatnih 620.000 franaka od Soroševe fondacije).

Zvanični podaci pokazuju visok stepen preklapanja između evropskih javnih fondacija i privatnog kapitala. EK je često sufinansijer na istim projektima sa Soroševom fondacijom. Na taj način, organizacije poput LDH dobijaju institucionalnu stabilnost: novac iz Brisela pokriva njihove fiksne troškove, kancelarije i plate, dok se privatni grantovi i lokalne donacije usmeravaju direktno na teren za hitne pravne timove, advokate i ulični aktivizam. Tako je otkriven institucionalni apsurd, da dok vlade evropskih država pokušavaju da suzbiju nasilne proteste oštrim zakonima, Brisel kroz svoje programe finansira organizacije koje te iste mere blokiraju pred sudovima. Teorija da iza odluka EK stoji organizovana “duboka država” koja iz senke koristi finansiranje NVO i sindikata za podrivanje suvereniteta država članica široko je prisutna u političkim i geopolitičkim analizama desnog spektra, kao i među suverenističkim teoretičarima.

Ovde nije reč o tajnim društvima, već o načinu funkcionisanja briselske administracije, koja je praktično nedodirljiva za države kojima kroji kapu. Brisel je istovremeno drugi najveći centar lobiranja na svetu, iza Vašingtona, a zvanični Evropski registar transparentnosti potvrđuje prisustvo više od 12.000 registrovanih lobističkih organizacija. Najveći uticaj na kreiranje politika EK imaju transnacionalne korporacije, investicioni fondovi (poput BlackRocka i Vanguarda) i finansijske institucije. Njihov cilj je slabljenje nacionalnih zakonodavstava i suverenih odluka pojedinačnih država kako bi se stvorilo jedinstveno, potpuno deregulisano tržište gde državne granice i nacionalni zakoni ne predstavljaju prepreku za protok kapitala i radne snage. To je ideologija koju je zastupala Demokratska stranka tokom devedesetih u vreme američke globalne hegemonije i intervencionizma.

Mreža privatnih fondacija, gde prednjači Soroševa fondacija ne deluje tajno, već kroz direktno partnerstvo sa telima EU. Ove fondacije su decenijama unazad uspele da ugrade svoj ideološki koncept “otvorenih granica” i “nadnacionalnog upravljanja” u zvanične programe finansiranja EK. Tako je briselska birokratija preuzela ulogu finansijera onih organizacija koje na lokalu slabe autoritet nacionalne države, opravdavajući to odbranom univerzalnih prava.

VEZA SA SAMITOM U ŠENŽENU

POJEDINE geopolitičke analize spekulišu da produžavanje nereda u EU koji umanjuju suverenitet država, čineći ih još zavisnijim od Brisela, ima direktnu vezu sa najavljenim samitom predsednika SAD, Rusije i Kine u Šenženu 18.-19. novembra, na koji vrh EU nije pozvan, kao poslednji bastion globalističkog intervencionizma iz 1990-ih godina.

Prema tim analizama Tramp, Putin i Si će se, pored ostalog, baviti upravo operacijom demontiranja briselskog neizabranog aparata koji preko svojih agencija, fondova i nametnutih zakona ugrožava suverenitet ne samo u EU, već u celom svetu. Prema tom tumačenju, Brisel podstiče nemire upravo u državama EU za koje sumnja da će prve pokušati da izađu iz čeličnog zagrljaja administracije koju niko nije birao i koja nikome ne odgovara, osim sebi samoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije