SUTRA IZBORI U AMERICI: Birači odlučuju Trampovu sudbinu! Ako izgubi većinu u Senatu i Domu, demokrate će pokrenuti „impičment“!
Američki međuizbori, popularno zani i Midterm elections, koji se održavaju sutra, biće ključni politički test za administraciju Donalda Trampa i odrediće pravac kojim će Sjedinjene Američke Države ići u naredne dve godine.
Amerikanci će sutra glasati za 435 kongresmena koji će ih predtavljati u Predstavničkom domu, koji imaju mandat od dve godine. Biraće se i 35 od ukupno 100 senatora u Američkom Senatu, a od rezultata će zavisiti da li će Tramp druge dve godine svog mandata biti suvereni vladar ili čovek protiv koga će biti pokrenut još jedan impičment – postupak za opoziv predsednika.
Republikanci trenutno kontrolišu oba doma Kongresa. Istorijski gledano, partija aktuelnog predsednika na međuizborima u proseku gubi oko 26 mesta u Predstavničkom domu i nekoliko mesta u Senatu, ali je sva prilika da će Republikanci na čelu sa Trampom izgubiti i više od toga.
U Predstavničkom domu demokrate imaju veliku šansu da preuzmu većinu, što bi im dalo kontrolu nad zakonodavnim odborima i saveznim troškovima.
U Senatu je borba nešto neizvesnija jer se glasa za samo trećinu mesta, uglavnom u tradicionalno republikanskim državama, ali ankete pokazuju da demokrate imaju realnu šansu da ugroze i ovu većinu.
Rezultati izbora direktno će odrediti koliko će Tramp biti moćan do kraja svog mandata.
Po prvom scenariju, koji najavljuje i većina analitičara, Demokrate preuzimaju barem jedan dom, tako da će Trampu biti izuzetno teško da usvoji bilo koji federalni zakon ili budžet bez kompromisa sa opozicijom. Ipak, on i dalje zadržava pravo veta na zakone koje predlože demokrate.
Demokrate bi preuzele vođenje kongresnih odbora, što im omogućava da pokrenu zvanične istrage o odlukama Bele kuće, sumnjama na korupciju i radu administracije. Takođe, demokratska većina u Predstavničkom domu, kako se najavljuje, mogla bi ponovo pokrenuti postupak opoziva (impeachment) protiv Trampa.
Gubljenjem kontrole nad Senatom, Demokrate bi dobile moć da blokiraju Trampova imenovanja saveznih sudija (koji se biraju doživotno) i članova kabineta, što ima dugoročne političke posledice.
Ključne teme u fokusu kampanje
Kampanja kandidata se u prethodnom periodu vodila oko nekoliko prelomnih pitanja koja duboko dele američko društvo:
Na prvom mestu ekonomije i troškova života. Ovo je ubedljivo najvažnija tema za prosečnog birača. Skok cena i inflacija izazvali su veliko nezadovoljstvo građana i građani će to teško oprostiti Trampu.
Što se spoljne politike tiče, kao i cene goriva, koja je sa njom duboko povezana, ključna rasprava vodi se oko opravdanosti rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, što je dovelo do naglog skoka cena goriva u Americi i direktno pogodila džepove Amerikanaca.
S druge strane, pitanje bezbednosti granica i migracione politike ostaje jedno od glavnih oružja republikanske kampanje, jer su tu ostvarili neke konkretne rezultate.
Demokrate u svojoj kampanji snažno akcentuju pitanje zaštite demokratskih institucija i vladavine prava kao ključni razlog zašto građani treba da okrenu leđa republikancima i glasaju za njih.
Šta će odlučiti ishod izbora prema analitičarima?
Analitičari smatraju da će ishod zavisiti od tri ključna faktora:
Prvi je takozvani „Referendum o predsedniku“. Naime, Međuizbori se tradicionalno posmatraju kao ocena rada aktuelnog predsednika. Trenutni Trampov nizak rejting podrške, koji se u određenim anketama kreće oko 30%, gura umerene i neopredeljene birače ka demokratama.
Izlaznost i mobilizacija u „ključnim državama“ (swing states) je drugi važan faktor i mnogi misle da će ishod rešiti trke u malom broju visokokonkurentnih okruga. CBS Njuz je izdvojio 10 ključnih trka za Senat (poput Ajove i Nju Hempšira) i 42 trke za Predstavnički dom (Arizona, Ohajo) koje će odlučiti ko odnosi prevagu.
Treći faktor je krojenje izbornih mapa (Gerrymandering). Obe partije su, naime, uoči izbora pokušale da promene granice izbornih distrikta u državama gde imaju vlast kako bi obezbedile prednost svojim kandidatima, što glasanje u Predstavničkom domu čini dodatno nepredvidivim.
Izbori u Ilinoisu: Pritzker za istorijski, treći mandat
Na ovim izborima Ilinois bira jednog od svoja dva predstavnika u američkom Senatu na šestogodišnji mandat. Ovo mesto je ostalo upražnjeno povlačenjem dugogodišnjeg demokratskog senatora Dika Durbina.
Takođe, građani Ilinoisa biraju šefa izvršne vlasti države, guvernera, na mandat od četiri godine.
Ilinois važi za jedno od najsigurnijih utočišta Demokratske partije na Srednjem zapadu, ali ovogodišnji izbori donose oštru ideološku polarizaciju kroz dve ključne trke:
Prva je trka za Guvernera, u kojoj se aktuelni demokratski guverner J.B. Pritzker bori za istorijski treći mandat. Pritzker je izgradio nacionalni profil kao zaštitnik radničkih prava, prava na abortus i fiskalne stabilizacije države.
Sa druge strane je republikanac Darren Bailey, farmer iz južnog dela države, koga je otvoreno podržao Donald Tramp. Bailey se fokusira isključivo na ekonomsko nezadovoljstvo – visoke poreze u Ilinoisu, troškove života i stopu kriminala u urbanim sredinama, dok svesno izbegava teme poput abortusa kako ne bi odbio umerene birače u predgrađima Čikaga. Na glasačkom listiću je i nezavisni kandidat Collin Corbett.
Analitičari ističu činjenicu da Pritzker ima ogromnu prednost u finansiranju kampanje i podršci u gusto naseljenom Čikagu. Međutim, Bailey igra na kartu „tihe većine“ i ekonomskog revolta van Čikaga. Ishod ove trke pokazaće da li je Trampov brend populizma uspeo da probije plavi zid Ilinoisa.
U Čikagu se odlučuje i sudbina Senata
Trka za američki Senat u kojoj se Juliana Stratton, aktuelna zamenica guvernera, suočava sa Donom Trejsijem, advokatom i bivšim predsednikom Republikanske partije Ilinoisa, je jedna od najvažnijih trka jer direktno utiče na većinu u Vašingtonu. Stratton je, inače, prva Afroamerikanka na toj poziciji u istoriji države.
Ova trka je postala poligon za direktne ideološke sukobe. Stratton poziva na progresivne reforme i preispitivanje uloge Vrhovnog suda SAD-a, dok Tracy optužuje demokrate za visoku inflaciju i zalaže se za striktnu kontrolu granica i opstanak agencije ICE. Iako ankete daju prednost Strattonovoj, povlačenje Dika Durbina unosi dozu neizvesnosti jer se testira snaga novog lica demokrata.
Čikago na ovim izborima ne bira gradonačelnika. Sledeći redovni izbori za gradonačelnika Čikaga održaće se tek na proleće 2027. godine, gde se očekuje velika borba između belog i crnog krila lokalne Demokatske partije.
Tekst: Serbian Times Foto: AP Photo / Alex Brandon
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor
