“На дедином прагу“ – приче које чувају успомене и породичне вредности | Srpska dijaspora
У Бечу је одржано велико финално вече победника литерарно-ликовног конкурса под називом „На дедином прагу – причао је мени деда“ и представљање зборника најбољих радова малишана из Србије, Аустрије и бројних земаља где живи наша дијаспора.
На конкурс који је организовало културно књижевно удружење „Нада“ из Беча, пристигао је велики број песама, прича и цртежа на задату тему и није било лако изабрати најбоље.
“Када сам почињала пројекат “На дедином прагу, причао је мени деда“ нисам уопште знала колико ће уопште стићи дивних радова дечјих и онда су кренули да стижу радови из Србије, из Аустрије, Беча, Минхена из Немачке, Париза, чак и далеког Сан Франциска, Црна Гора…”, каже Биљана Стојичевић., председница културног удружења „Нада“ из Беча.
У програму у сали Храма рођења Пресвете Богородице учествовали су и млади музички таленти, као и чланови фолклорног ансамбла “Бора Станковић” из Беча, а најбољим учесницима конкурса додељена су признања.
“Причала сам о свим стварима које ме је деда учио, о поштењу, о вери, да никада не заборављам одакле долазим, да увек верујем у себе”, каже Лана Филић.
“Ја сам писала о мени и деди, како смо ми смо причали како је његово детињство било, како тада нису имали игрице. Нису имали много али били су срећни са оним што су имали”, каже Николина Магочевић.
Неки од њих су већ освајали бројне награде и објавили прве књиге.
“ Извела сам своју прву збирку песама која се зове “Три сна”. Добила сам другу награду на међународној Теслиној конференцији где је и сама награда пут у Њујорк“, каже Јања Ракић.
Своје радове представили су и они најмлађи.
Биле су ту и деде који имају срећу да живе близу својих унука.
“Живим у Бечу, ово је моја девојчица Нора, унука, она живи 50 км далеко од нас. Без обзира на то, ми смо сваког викенда заједно”, каже деда Новица Светомировић.
У програму су учествовали и песници за децу. Неки од њих већ деценијама живе у Бечу. Међу њима су и мајка и ћерка, Млађана и Маја.
“Писали смо стихове о деди. Моја песма се зове “Љубав баке и деке” и „Сасвим обично јутро”, покушали смо да се прилагодимо теми”, кажу Млађана и Маја.
Велику подршку малишани су имали од својих учитељица и наставница које су заједно са њима стигле на промоцију зборника.
“Деца пишу оно шта су слушали од својих дедова и то су читаве азбуке достојанства, то су ти неки наши племенити старци који су учили љубави и поштовање, достојанство, част ии неким основним људским врлинама које су можда данас заборављене.”, каже Славица Јовановић, професорка књижевности, рецензент Зборника.
После завршне вечери, учесници програма “Причао је мени деда – на дедином прагу” су обишли знаменитости Беча. Малишани из више земаља тако су имали прилику да виде палате Шенбрун, Хофбург, катедралу Светог Стефана али пре свега места везана за нашу историју, попут куће у којој је у Бечу живео велики српски просветитељ Доситеј Обрадовић. А верујмо да ће своје утиске са путовања преточити у неке нове приче и песме.