Trampu preti treći opoziv ukoliko Demokratska stranka osvoji većinu u međuizborima
AMERIČKI predsednik, Donald Tramp, mogao bi da se suoči sa trećim postupkom opoziva ukoliko Demokratska stranka osvoji većinu u Predstavničkom domu Kongresa na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Foto: Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Takav razvoj događaja bio bi bez presedana u američkoj istoriji, budući da nijedan predsednik pre Trampa nije bio dva puta opozvan u Predstavničkom domu, a kamoli tri puta.
Ipak, pokretanje postupka ne bi automatski značilo i njegov odlazak iz Bele kuće.
Za smenu predsednika potrebna je znatno šira podrška u Senatu, koju bi demokrate veoma teško mogle da obezbede.
Američki ustav predviđa mogućnost smene predsednika zbog izdaje, podmićivanja ili drugih teških krivičnih dela i prestupa.
Postupak opoziva, poznat kao impičment, započinje u Predstavničkom domu Kongresa, gde se obično najpre sprovodi istraga o navodnim zloupotrebama predsedničkih ovlašćenja.
Nakon toga, kongresmeni glasaju o usvajanju članova optužbe.
Foto: Tanjug (AP Photo/Mark Schiefelbein)
Za njihovo usvajanje dovoljna je prosta većina glasova.
Ukoliko demokrate osvoje većinu u Predstavničkom domu, mogle bi da pokrenu postupak protiv Trampa i izglasaju njegov treći impičment, pod uslovom da postoji odgovarajući osnov za optužbe.
Međutim, konačna odluka o smeni predsednika ne donosi se u Predstavničkom domu, već u Senatu.
Senat tada sprovodi suđenje, a za osudu i smenu predsednika potrebna je dvotrećinska većina prisutnih senatora.
Ukoliko bi svih 100 senatora učestvovalo u glasanju, bilo bi potrebno najmanje 67 glasova.
To znači da bi demokratama, čak i u slučaju izbornog uspeha, najverovatnije bila potrebna podrška značajnog broja republikanskih senatora.
Prvi put je opozvan u Predstavničkom domu u decembru 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata.
Foto: Tanjug (AP Photo/Nathan Howard)
Tada je optužen za zloupotrebu položaja i ometanje rada Kongresa, nakon što je vršio pritisak na Ukrajinu da istraži njegovog političkog protivnika Džoa Bajdena.
Senat ga je u februaru 2020. oslobodio optužbi, pa je ostao na funkciji.
Drugi put Predstavnički dom izglasao je njegov opoziv u januaru 2021. godine, nakon upada njegovih pristalica u Kapitol 6. januara.
Tramp je tada optužen za podsticanje pobune, zbog govora koji je održao pre nego što su demonstranti upali u zgradu Kongresa u pokušaju da spreče potvrđivanje rezultata predsedničkih izbora.
Postupak u Senatu završen je nakon što je Tramp već napustio Belu kuću, a senatori ni tada nisu obezbedili potrebnu dvotrećinsku većinu za osudu.
Iako bi demokratska većina u Predstavničkom domu otvorila mogućnost za novi impičment, stvarna smena Trampa sa predsedničke funkcije bila bi mnogo teže ostvariva.
Za takav ishod bila bi neophodna široka podrška u Senatu, uključujući glasove republikanaca.
U američkoj istoriji nijedan predsednik nije smenjen sa funkcije kroz postupak impičmenta.
Ipak, čak i neuspešan pokušaj opoziva mogao bi da ima ozbiljne političke posledice po Trampa.
Istrage, saslušanja i glasanja u Kongresu mogla bi da zaokupe značajan deo vremena njegove administracije, pojačaju politički pritisak i otežaju sprovođenje predsedničke agende.
Zbog toga bi eventualna pobeda demokrata na međuizborima mogla da promeni odnos snaga u Vašingtonu, čak i ukoliko Tramp ostane na funkciji do kraja mandata.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
Đorđe Đinović: Podržao sam Vučića pa mi sada otkazuju nastupe
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Doncafé. Baš za tebe.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
