Evropa ulaže rekordne milijarde u svoju vojsku
EVROPSKE ambicije da se do 2030. godine postigne vojna spremnost su neizvesne, uprkos rekordnim izdvajanjima za odbranu i snažnoj političkoj volji – navodi se u nacrtu programa rada Evropske komisije ovo upozorenje.
Kredit: PATRICIA DE MELO MOREIRA / AFP / Profimedia
U tom dokumentu, koji bi trebalo da bude potvrđen i objavljen u sredu, odbrana je označena kao jedan od ključnih izazova za 2027. godinu.
U nacrtu se navodi da su “spoljne granice, kritična infrastruktura i vrednosti na kojima počiva evropski način života sve više ugroženi”, pri čemu se kao primer ističu hibridne pretnje.
Ovo upozorenje dolazi nakon prvog godišnjeg izveštaja Evropske odbrambene agencije o vojnoj spremnosti, koji je takođe ukazao na trajne nedostatke u vojnim kapacitetima Unije.
Iako Evropa ulaže milijarde u svoju vojsku, 418 milijardi evra u 2025. godini i suočava se sa najopasnijom bezbednosnom situacijom još od Hladnog rata, u izveštaju se ističe da se težnja ka samoodbrani još uvek nije pretočila u snage koje su spremne za brzo delovanje, održive i interoperabilne.
Foto: Unsplash/Antoine Schibler antoine_schibler
Program rada Evropske komisije potvrđuje ovu procenu:
– Moramo učiniti više kako bismo ostvarili ove ciljeve i ojačali svoju otpornost, spremnost i sposobnost za brzo reagovanje na krize, pa čak i na najgore moguće scenarije.
Odbrambeni izazovi Evropske unije dodatno su zamršeni odlukom predsednika SAD, Donalda Trampa da smanji američko vojno prisustvo u Evropi.
Ova odluka podrazumeva povlačenje strateških resursa, u okviru preispitivanja raspoređivanja američkih snaga.
Evropski komesar za odbranu, Andrijus Kubilijus, istakao je da Unija mora da razvije sopstvene strateške resurse kako bi popunila nastalu prazninu.
Reč je o kritičnoj infrastrukturi i kapacitetima koji omogućavaju borbenim snagama da efikasno deluju.
Procenjuje se da bi takav poduhvat mogao da košta oko 500 milijardi evra.
Brukelles je predstavio nekoliko prijedloga kojima bi se državama članicama pomoglo u ponovnom naoružavanju do 2030. godine.
Razne obaveštajne službe upravo su taj rok označile kao trenutak u kojem bi Rusija mogla testirati NATO.
– U saradnji sa državama članicama uspostavit ćemo novi Evropski instrument za strateške resurse, da uključi ključnu podršku i multiplikatore snage, od strateškog transporta i nadopune goriva u vazduhu do svemirske i kibernetičke odbrane – stoji u dokumentu.
Komisija će takođe nastaviti sa dokazanim predlogom koji je predsednica Ursula fon der Lajen iznela u svom govoru o stanju Unije.
Jedan od predloga je uspostavljanje “Evropskog bezbednosnog protokola za vanredne situacije”.
Ovaj mehanizam bi omogućio državama članicama, koje se suočavaju sa direktnom i verodostojnom pretnjom, da zatraže brz, kolektivan evropski odgovor.
Međutim, ovaj predlog, koji je Fon der Lajenova opisala kao evropski ekvivalent Članu 4 NATO-a, trenutno nema jednoglasnu podršku.
Ovaj instrument je predložen kao odgovor na sve učestalije hibridne pretnje.
Kao primeri navode se dron sa eksplozivom otkriven u blizini osetljivog ukrajinskog tereta na jednom nemačkom aerodromu, potapanje trgovačkih brodova u Crnom moru nakon napada dronovima, kao i niz upada dronova duž istočnog krila Evrope.
Ovi upadi naveli su NATO da pokrene odbrambeni program “Istočni stražar”.
U dokumentu se dalje navodi da će se, “sa našim najbližim partnerima”, razmotriti mogućnost uspostavljanja “Evropskog saveta za bezbednost”.
Izazovi koje nose dronovi i podrška Ukrajini uprkos političkoj volji i šestostrukom povećanju ulaganja EU u tehnologiju za suzbijanje dronova u periodu od 2024. do 2025. godine, procenjuje se da će do 2030. godine biti realizovana samo trećina takvih programa.
Kredit: PATRICIA DE Kredit: PATRICIA DE MELO MOREIRA / AFP / Profimedia
Kontinuirana podrška Ukrajini i njenim odbrambenim prioritetima takođe zauzima važno mesto na dnevnom redu Evropske komisije.
– Nastavićemo da ulažemo u naše odbrambene kapacitete i da ih jačamo, posebno u oblastima protivvazdušne i protivraketne odbrane, sistema bespilotnih letelica i municije – navodi se u programu rada.
S tim u vezi, Ukrajina planira da usmeri do milijardu evra iz zajma EU u program čiji je cilj približavanje njene odbrambene industrije evropskim partnerima, sa posebnim fokusom na protivvazdušnu odbranu, dronove i municiju.
(Index.HR)
BONUS VIDEO:
Veliki broj ljudi ispred REM-a: Počeo protest protiv pokušaja gašenja medija
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Doncafé. Baš za tebe.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
