Srbija

Dobar rod otvara prostor za razvoj vinarstva

28. oktobar 2026.

DOBAR rod grožđa ove godine obeležio je berbu u Borskom okrugu, ali su povećana ponuda i slabija potražnja uticale na otkupne cene. Na području Bora vinogradi zauzimaju oko 180 hektara, a interesovanje za razvoj ove proizvodnje prati i sve veća pažnja posvećena promociji vina i domaćih proizvođača.

ВИНОГРАДАРСТВО У БОРУ: Добар род отвара простор за развој винарства

Vinogradarstvo i vinarstvo nisu među prvim asocijacijama na Bor, grad prepoznatljiv po rudarstvu i industriji. Ipak, ova poljoprivredna grana ima svoje mesto i potencijal za razvoj, a održavanje Sajma vina i predstavljanje domaćih proizvođača pokazuju da se mogućnosti ovog kraja tek otkrivaju.

U Borskom okrugu pod vinovom lozom je oko 1.250 hektara, od čega se približno 180 hektara nalazi na teritoriji grada Bora. Oko četvrtine površina u Boru zauzimaju stone sorte, dok su ostalo vinske sorte grožđa.

Ovogodišnja berba bila je dobra, sa prosečnim prinosom od oko 7,5 tona po hektaru, što je znatno više nego prethodne godine. Ipak, dobar rod nije doneo i povoljnije uslove za prodaju.

-Rod je bio izuzetno dobar, ali se ponovo javljaju problemi sa plasmanom i cenom. Kada je ponuda velika, cena je nešto niža, ali kvalitet roda bio je veoma dobar, uz visok prinos, što je izuzetno značajno – kaže dr Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin, koja pokriva Borski okrug.

Otkupna cena grožđa kretala se od 80 do 100 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte. Ove godine bilo je znatno više interesovanja za bele sorte, dok u zasadima Borskog okruga preovlađuju crne vinske sorte.

-Vinske sorte su definitivno najzastupljenije, sa učešćem od 85 do 90 odsto površina. Od crnih sorti najviše ima kaberne sovinjona i merloa, a od belih šardonea, rajnskog i italijanskog rizlinga. Kada je reč o našim odomaćenim, starim autohtonim sortama, postoji trend postepenog povećanja površina. Daleko su one po zastupljenosti od ostalih sorti, ali se sorte karakteristične za ovaj kraj polako vraćaju, kao što su gagrina, crna tamjanika i začinak – kaže dr Stefanović.

Najveći deo vinogradarskih površina u okrugu nalazi se na području opštine Negotin, između 700 i 800 hektara. Kladovo ima oko 250 do 260 hektara, Bor oko 180, a Majdanpek između 20 i 30 hektara.

-Godina je za rod grožđa bila dobra, rod je znatno bolji nego prethodne godine sa prosečnim rodom od oko sedam i po tona po hektaru. Zdravstveno stanje je, takođe, bilo dobro. S standardnom i redovnom zaštitom nije bilo većih problema sa ekonomski najznačajnijim bolestima vinove loze kao što su plamenjača, pepelnica i botritis. U prvoj polovini godine bila je optimalna količina vlage i padavina za početni razvoj, cvetanje i zametanje plodova. Druga polovina vegetacije je bila slična prethodnoj, jer je letnji period bio sa dugim periodom bez kiše i visokim temperaturama, naročito u avgustu, što je bio izazov za očuvanje kiselina i aromatskih materija u grožđu, posebno kod belih sorti grožđa – objašnjava zdravstveno stanje vinove loze na području ovog regiona, dr Dejan Stefanović.

Sajam je prilika za upoznavanje sa ponudom domaćih vinarija i razmenu iskustava

Da se i u Boru sve više pažnje posvećuje vinu pokazao je drugi Sajam vina, održan nedavno u organizaciji Turističke organizacije Bor, pod pokroviteljstvom Grada. Na manifestaciji se predstavilo 25 proizvođača vina i sireva iz desetak gradova Srbije. Sajam je bio prilika za upoznavanje sa ponudom domaćih vinarija, razmenu iskustava i povezivanje proizvođača sa posetiocima.

Za vinogradare se posao ne završava berbom, jer je već u jesen potrebno obaviti pripreme za narednu proizvodnu godinu.

– Nakon berbe preporuka je da se obavi jesenje đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima, koja se unose u zemljište oranjem. Na taj način čuva se plodnost zemljišta i vinova loza priprema za narednu vegetaciju – savetuje dr Stefanović.