Amerika kaznila Trampa, demokrate uzele ceo Kongres!

POLITIČKI zemljotres u Vašingtonu iz temelja je prekomponovao mapu moći Sjedinjenih Američkih Država.

Na upravo završenim međuizborima, administracija Donalda Trampa pretrpela je težak debakl, pošto je Demokratska partija uspela da preuzme kontrolu nad oba doma Kongresa. Naleti „plavog talasa” zbrisali su republikansku većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu, ostavljajući aktuelnog šefa države bez ključnih poluga domaće i spoljne politike za ostatak njegovog mandata.

Gubitak oba doma Kapitol hila predstavlja nedvosmislen i brutalan referendum građana o dosadašnjem Trampovom vođenju zemlje. Naglo urušavanje životnog standarda, ali pre svega eskalacija i direktno uvlačenje Amerike u iscrpljujući rat sa Iranom, identifikovani su kao ključni razlozi zbog kojih su birači okrenuli leđa republikancima. Čak su i tradicionalna, do juče „neosvojiva” konzervativna uporišta poput Teksasa i Kanzasa sinoć šokirala naciju i izabrala demokratske senatore, što izborni krah Bele kuće čini istorijskim presedanom.

Blokada u Vašingtonu: rat do istrebljenja

Pravno gledano, Donald Tramp zadržava kormilo izvršne vlasti u Beloj kući, ali njegova stvarna politička težina u Vašingtonu svedena je na minimum. Potpuni gubitak Predstavničkog doma i Senata pretvara Kapitol hil u najagresivnijeg predsednikovog cenzora i suparnika. Savezne institucije ulaze u fazu iscrpljujućeg pozicionog rata, u kome će demokratska većina koristiti svaku ustavnu polugu da potpuno blokira Trampov unutrašnji program.

Ovakav ishod pre svega označava rampu za sve Trampove ambiciozne zakonodavne reforme. Demokrate sada preuzimaju ključeve državne kase, što predsednikovu administraciju stavlja u poziciju potpune zavisnosti pri svakom pokušaju usvajanja budžeta ili finansiranja kapitalnih projekata. Šef države već uzvraća ratobornom retorikom, najavljujući da će postati „Gospodin Veto” i blokirati svaki zakon demokratske većine. Ipak, ono što Belu kuću zaista baca u paniku nije legislativna pat-pozicija, već institucionalna odmazda koja se sprema u kongresnim kuloarima.

Naime, sa kontrolom nad ključnim odborima, Demokratska partija otvara vrata za pokretanje agresivnih i duboko kompromitujućih istraga. Već se najavljuje opsežno češljanje poslovanja Trampove porodice i unakrsno ispitivanje njegovih najbližih saradnika pod lupom optužbi za korupciju i zloupotrebu položaja. Republikanski establišment je u stanju šoka i unutrašnjeg previranja nakon izborne katastrofe. Vašington se pretvara u političko bojno polje na kojem počinje dvogodišnji unutrašnji rat, ostavljajući izvršnu vlast potpuno izolovanom.

Globalne reperkusije: Iran pod lupom Kongresa i otpor oko Izraela

Ovaj dramatičan preokret na Kapitol hilu najsnažnije će odjeknuti širom kriznih žarišta u svetu. Iako Ustav Sjedinjenih Država predsedniku daje status vrhovnog komandanta i ključnu ulogu u vođenju spoljne politike, demokrate sada preuzimaju ustavnu „moć novčanika”. Bela kuća može da projektuje silu, ali Kongres je taj koji odobrava novac za vojne operacije i inostranu pomoć. Bez te finansijske podrške, Trampovi spoljnopolitički planovi i pritisci na međunarodnoj sceni lako mogu ostati mrtvo slovo na papiru.

Prvi udar ovog izbornog debakla pretrpeće Trampova ratna strategija na Bliskom istoku. Nova kongresna većina već za prve dane zasedanja sprema aktiviranje Zakona o ratnim ovlašćenjima, zahtevajući rigoroznu reviziju, drastično kresanje budžeta i definisanje hitne izlazne strategije iz sukoba sa Iranom, koji je republikance i koštao političkog sunovrata. Trampov pokušaj da rat na Bliskom istoku vodi zaobilazeći parlament i oslanjajući se isključivo na predsedničke uredbe, sada će naići na čvrst zid finansijske blokade.

Istovremeno, Trampova najavljena namera da do kraja godine potpuno obustavi vojnu pomoć Izraelu sada ulazi u potpuno novi, konfliktni kontekst. Dok je šef države planirao radikalan zaokret prema Tel Avivu, novi sastav Kongresa u kom snažne struje demokrata, ali i preostali republikanski „jastrebovi” žele očuvanje tradicionalnih saveza, sprema blokadu ove predsedničke inicijative. Sjedinjene Države tako zauzimaju defanzivnu poziciju, paralisane sopstvenom unutrašnjom institucionalnom krizom. Taj brisani prostor već ubrzano koriste ostali globalni igrači; Peking već šalje jasne diplomatske signale o potrebi za „izgradnjom stabilnih odnosa”, potpuno svestan da je Vašington u ovom trenutku uzdrman, zatvoren u sopstvene unutrašnje sukobe i privremeno onesposobljen za jedinstveno delovanje u svetu.

Sumrak vašingtonskog diktata

Sjedinjene Američke Države zakoračile su u fazu podeljene vlasti, koja u ovom geopolitičkom trenutku donosi institucionalnu blokadu državnog aparata. Izborni krah republikanaca jasna je poruka da su birači iscrpljeni Trampovim ratnim avanturizmom i agresivnim unutrašnjim podelama. Ipak, cena kojom će američko društvo platiti ovu kaznu izvršnoj vlasti biće potpuna zakonodavna blokada u naredne dve godine.

Iako će Donald Tramp iz Ovalnog kabineta nastaviti da prkosno tvrdi kako čvrsto drži kormilo nacije, izborni rezultat ga već sada pretvara u figuru sa ozbiljno ograničenim rokom trajanja i vezanim rukama na Kapitol hilu. Na međunarodnoj sceni, ova unutrašnja pat-pozicija ozbiljno kruni pregovarački kredibilitet Vašingtona. Tradicionalni saveznici će od sada sa skepsom meriti svaku poruku Bele kuće, svesni da svako predsedničko obećanje može pasti već na prvoj prepreci u Kongresu. Sa druge strane, ključni geopolitički rivali dobijaju otvoren prostor da iskoriste unutrašnja trvenja u Americi za jačanje sopstvenih pozicija. Ovaj izborni debakl prevazilazi okvire poraza jedne partije; ovo je najava žestokog političkog rata unutar supersile, koja će se u narednom periodu uglavnom baviti sopstvenim sukobima, ostavljajući ostatak sveta bez jasnog vašingtonskog diktata.

BONUS VIDEO: 
Koje teške reči koriste kandidati u američkoj predsedničkoj kampanji

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije